HLADNI RAT DVA! Darko Obradović o izbornom sprintu u Americi
Autorski tekst Darka Obradovića iz Centra za stratešku analizu za Srpski telegraf
Dan američkih predsedničkih izbora 5. novembar je na pragu. Prisustvujemo jednoj od najkraćih i najpolarizovanijih izbornih kampanja u istoriji Amerike. Neizvesnost je karakteristika svih predsedničkih izbora u Americi i po tom pitanju nema iznenađenja. Fenomen relativizacije činjenica i upotreba društvenih mreža je ono što pojačava utisak tenzije i odsudnosti odluke o istoriji Amerike.
Naravno da nema ni govora o tome da su ovi izbori odsudni za budućnost Amerike. Ili, kako je rekao Ilon Mask, ako ne pobedi Tramp, više i neće biti izbora. Imamo splet uzajamno konfliktnih interesa objedinjenih u čudnovate koalicije. Najbolji primer je Mask, vodeći proizvođač električnih automobila, koji se stavio u podršku vodećem kritičaru električnih vozila Trampu.
SUPERSILA
Geopolitički ambijent u kome se održavaju izbori možemo definisati kao hladni rat dva. Za razliku od perioda Hladnog rata, analize pokazuju da američki glasači nisu preterano zainteresovani za globalna zbivanja. Kao građani jedine preostale supersile s najjačom vojskom i najjačom ekonomijom na svetu, njihova percepcija ugroženosti je bitno drugačija. Sreću im pomalo kvare ilegalne migracije i to obično pogađa konzervativniji američki jug, koji prema anketama samo u Teksasu daje značajniju podršku Donaldu Trampu.
Američke ankete pokazuju potpunu šarenolikost tržišta uspostavljenog oko izborne kampanje. Poslednje istraživanje Rojters/Ipsos ukazuje na tesnu utakmicu 46% prema 43% u korist Harisove prema Trampu. Jedna druga anketa pokazuje 49,3% prema 46,6 u korist Harisove. Elektorski izborni sistem unosi dodatnu neizvesnost u ovaj izborni sprint, pošto nas upućuje na to da će se glavna bitka lomiti za nekoliko miliona glasača iz kolebljivih država, odnosno 93 elektorska glasa.
Američka javnost i planeta se posle više od 50 godina bave atentatom na predsednika Džona F. Kenedija, dok istovremeno dva pokušaja atentata na Donalda Trampa bivaju sažvakana i zaboravljena. Tramp s iskustvom TV šoumena raspolaže izuzetnim instinktom da uhvati trend. Da li je Tramp izgubio svoju oštricu? Birači se nalaze u rovovima, osvajanje međuprostora potrebnog za 270 elektorskih glasova traži veliki momentum (Big Mo). Podrška u kolebljivim državama je statična nedeljama. Donald Tramp se fokusira na identifikaciju s popularnim mišljenjem svoje baze glasača. Česti izleti u konspirologiju i neutemeljene tvrdnje ne utiču na njegov pad podrške.
S druge strane, Kamala Haris nakon inicijalne podrške iz avgusta meseca sve više udara u zid klišea koji ne može da prevaziđe. Ona je u trenutnom jurišu na televizijske stanice. Njena gostovanja, kao i debata s Trampom pokazuju da ima sposobnost da zagreje i uvede temu, ali nedostaje razrada teme. Ovaj krupan detalj njoj ne nanosi veliku štetu jer ni njen protivkandidat ne zalazi u dubinske razrade.
Za Trampa se često ukazuje da poseduje takozvanu skrivenu podršku i da ga je zato nezgodno oceniti kroz ankete. Društvene mreže relativiziju poruke i njihov uticaj. Jedan komentar ili atraktivni mim mogu u potpunosti promeniti kontekst. Generacija Z već ima aktivno biračko pravo i ona dominantno gravitira ka društvenim mrežama, traži kratke, slikovite i jednostavne poruke, oni ne čitaju duge tekstove i političke programe.
FBI je razbucao prikrivenu rusku špijunsku akciju sračunatu da ostvari uticaj na izborni proces kroz delovanje u digitalnom domenu. Ministarstvo pravde SAD zaplenilo je 32 internet-domena, sankcionisalo je 10 osoba i dva entiteta. Razotkrivena je operacija prikrivenog delovanja RT (Russia Today), koji je preko svojih zaposlenih i namenskih kompanija usmeravao desničarske influensere iz Amerike. Američke institucije navode da je Kremlj sve više prilagođavao svoje napore da sakrije umešanost tako što je razvijao ogroman ekosistem ruskih proksi veb-sajtova, lažnih onlajn ličnosti i posrednih organizacija koje daju lažni izgled da su nezavisni izvori vesti koji nisu povezani s ruskom državom.
Amerikanci su nakon provaljivanja ove afere dali objašnjenje da reaguju na prikrivene obaveštajne operacije, a ne na sadržaj koji prenose pojedinci i ruski mediji ili na dezinformacije koje kreiraju i javno šire. Iskazana je podrška za slobodan protok informacija, ali ne i za tajne operacije uticaja.
Tramp upozorava da je na meti Irana. Kina se drži u niskom profilu kako ne bi dala povoda za dodatne trgovinske barijere i političke trzavice. Trgovinski rat koji je započeo Tramp nastavio je Bajden, čime je potvrđeno da se američka politika neće menjati po pitanju izazova, rizika i pretnje koju predstavlja Kina. Američka podrška Ukrajini nikada neće stati ma ko bio u Beloj kući, kao ni defanzivna podrška Izraelu.
VELIKE TEME
Ove velike teme nemaju mnogo odjeka među prosečnim Amerikancima jer je sve to za njih mnogo daleko i faktički marginalno. Pitanje poreza, kredita, podsticaja privredi, pravo na abortus, životne šanse teme su koje će odlučiti podršku birača. Sve upućuje na to da će Kamala Haris biti 47. predsednica Amerike.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)