POČINJE PRVI SVETSKI NUKLEARNI RAT?! Amerikanci povukli potez koji planetu može da dovede do UNIŠTENJA! Pored Rusije, stavili OVE ZEMLJE na spisak

Predsednik SAD Džo Bajden još u martu odobrio je tajni plan prema kojem se fokus američke nuklearne strategije prebacuje na NR Kinu. Objavljivanje te šture informacije ima enormnu političku i sigurnosnu težinu ne samo zbog toga jer predstavlja nastavak globalne polarizacije, nego dolazi u trenutku dok oprezniji analitičari još očekuju kakva će biti reakcija režima Vladimira Putina na ofanzivu ukrajinskih trupa na ruskoj teritoriji tj. na upad kakav Rusija nije doživela od 1945. godine. Procena je Pentagona, pišu američki mediji, da NR Kina gomila nuklearni arsenal tom brzinom da će tokom sledeće decenije početi da parira Sjedinjenim Državama i Rusiji.

Amerikanci su i dalje ekstremno tajnoviti oko nuklearnih planova za Kinu, mediji su dobili tek informaciju da će više detalja biti poznato neposredno pre nego što Bajden napusti Belu kuću. Informacija da vodeća vojna sila sveta prebacuje fokus nuklearne strategije s Rusije na vodeću ekonomsku silu današnjice - Kinu - sigurno ima  težinu u međunarodnim odnosima, ali je još nejasno koliku težinu. Nakon objave informacije da Amerikanci okreću nuklearno oružje prema Kini, najverovatnije ne treba očekivati brzu normalizaciju odnosa. Izglednije je raspravljati o scenarijima nalik Hladnom ratu između Sjedinjenih Država i SSSR. O scenariju globalnog nuklearnog razračunavanja ne treba raspravljati jer se u svakom slučaju čini kao suluda, ali, nažalost, sve realnija opcija za budućnost čovečanstva.

Nakon što je potvrđeno da je Bajden naredio reviziju strategije pod nazivom „Nuclear Employment Guidance“, koja podrazumijeva koordinaciju Kine, Rusije i Severne Koreje protiv Amerike, očigledno je da najjača nuklearna sila na planeti ne računa samo na mogućnost nuklearnog dvoboja s Rusijom, nego opšte globalno razračunavanje nuklearnim projektilima, kao da se radi o nekoj artiljerijskoj čarki, samo velikih razmera. Nejasno je da li Amerikanci računaju da iz nuklearnog holokausta mogu izaći kao pobednici.

Šta se očekuje od saveznika?

„Nuclear Employment Guidance“ poverljiv je dokument koji se osvežava svake četiri godine. Ne postoje elektronske kopije. Navodno čak nije poznato koliko točno ima fizičkih primeraka američke nuklearne strategije. Informacije iz strategije dostupne su samo za probrane, najviše zvaničnike Sjedinjenih Država i malobrojne visoke činovnike Pentagona. Stoga ne možemo znati šta Amerikanci u „osveženoj“ nuklearnoj strategiji očekuju od evropskih saveznika. Američka javnost, piše New York Times, saznala je za promenu nuklearne strategije od dva visoka činovnika, škrta na pojašnjenjima.

S obzirom da vremešni predsednik Bajden evidentno ima katastrofalne rezultate u međunarodnoj politici (blamaža u Afganistanu, višegodišnji rat u Ukrajini, jačanje globalnih polarizovanih procesa...) otvara se pitanje da li je osoba s umanjenim fizičkim i mentalnim sposobnostima donela ispravnu političku i bezbednosnu odluku. To nije pitanje koje se sme politizovati.

Foto: Tanjug/AP

"‘Predsednik je nedavno izdao ažurirane smernice za razmeštanje nuklearnog oružja kako bi parirao više protivnika s nuklearnim oružjem‘, rekao je Vipin Narang, M.I.T. nuklearni strateg koji je služio u Pentagonu te pojasnio: ‘Posebno su uočljive smernice koje su odgovor na značajno povećanje veličine i raznolikosti kineskog nuklearnog arsenala‘... U junu se viši direktor Veća za nacionalnu bezbednost za kontrolu naoružanja i neproliferaciju, Pranay Vaddi, takođe osvrnuo na dokument, prvi koji je detaljno ispitao jesu li Sjedinjene Države spremne da odgovore na nuklearne krize koje izbiju istovremeno ili uzastopno, s kombinacijom nuklearnog i nenuklearnog oružja. Nova strategija, rekao je g. Vaddi, naglašava ‘potrebu odvraćanja Rusije, NR Kine i Severne Koreje istovremeno‘, koristeći akronim za Narodnu Republiku Kinu“, piše New York Times.

Čini se da su američki obaveštajci uvereni da bi Rusija, Kina i Severna Koreja mogle da koordinišu snage u nuklearnom ratu. Navodno istražuju je li moguće da im se protiv Amerike pridruži i Iran. Više, dakle, uopšte ne treba da govorimo o mogućem o nuklearnom ratu između Sedinjenih Država i Rusije, nego o pravom Prvom svetskom nuklearnom ratu, koji će, najverojatnije, biti i poslednji svetski ili bilo kakav veliki rat.

Američki mediji objašnjavaju promenu nuklearne strategije prema NR Kini i pretnjama režima Vladimira Putina da će u Ukrajini primeniti nuklearno oružje. Nejasno je zašto su povezali pretnje Rusije Ukrajini s NR Kinom, ali je sigurno da informacija o NR Kini, kao niti drugim režimima koji su postali nove nuklearne mete, neće biti dočekana s aplauzom.

Ubrzani razvoj kineskog arsenala

Ako se prati logika zaključivanja američkih medija, koji su brifingovali eksperti za nacionalnu bezbednost, Rusi su (ne)delima prvo uverili Pentagon da ne treba da računa da je nuklearno oružje samo sredstvo odvraćanja, nego će ga upotrebiti u konfliktima koje smo do sada definisali kao „konvencionalne“. Nakon toga su Amerikanci ipak zaključili da treba ciljati NR Kinu jer ubrzano razvija sopstveni nuklearni arsenal. Severna Koreja je uprkos američkim pritiscima održala nuklearni program, što je navodno dovoljno da ih tretiraju kao ruskog nuklearnog saveznika.

Ono što je „zabavno“ je činjenica da je drastični zaokret američke nuklearne strategije za sada nije tema američke predsedničke kampanje. Bajden je javno potvrdio izmenu nuklearnih planova, ali je odbio dati više detalja. Hoće li Kamala Haris i Donald Tramp pretvoriti novu nuklearnu trku u jedan od američkih unutrašnjopolitičkih okršaja, u kojima prezir prema političkom protivniku zamagljuje temeljnu logiku? Šta ako i Haris i Tramp procene da će lakše skupiti poene ako hrabro najave nuklearnu eliminaciju nacije s 1,4 milijarde stanovnika? NR Kina već je spominjana u zadnjoj izmeni nuklearnih smernica za vreme Trampovog mandata, ali se navodno nije radilo o izmenama tako visokog bezbednosno-političkog značaja.

Foto: Tanjug/AP

„Bajdenova strategija izoštrava taj fokus kako bi odražavala procene Pentagona da će se kineske nuklearne snage proširiti na 1000 do 2030. i 1500 do 2035., što je otprilike broj koji Sjedinjene Države i Rusija sada raspoređuju. Zapravo, Peking realizuje planove brže od očekivanog... Nova polja silosa, koje su pre tri godine uočili komercijalni sateliti, puni nuklearnim projektilima. Postoji još jedna zabrinutost u vezi s Pekingom: sada je zaustavio kratkotrajni razgovor sa Sjedinjenim Državama o poboljšanju nuklearne sigurnosti i bezbednosti - na primer, dogovorom da će jedni druge upozoriti na predstojeće raketne eksperimente ili postavljanjem vrućih linija ili drugih načina komunikacije kako bi se osiguralo da incidenti ili nesreće ne eskaliraju u nuklearne susrete“, piše NYT.

U ovom kontekstu treba obratiti pažnju da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, objašnjavajući grupi ambasadora zašto je poslao brigade na rusku teritoriju, da su ruske ‘crvene linije‘ koje se ne smeju preći obični blef. Nejasno je zbog čega gospodin, koji je po profesiji bivši komičar, da je ‘ekspertno‘ mišljenje d Vladimir Putin neće koristiti taktičko nuklearno oružje ukoliko se oseti ugroženim. Pitanje koje nam otvaraju smele teze bivšeg komičara, Zelenskog, zapravo glasi: Je li nam globalni nuklearni obračun kod O.K. Corrala pred vratima? Zelenski kao političar više nema šta da izgubi. U slučaju prekida ratnih aktivnosti njegova politička karijera ima minimalne šanse preživljavanja.

S obzirom da su ishodi međunarodne politike Džoa Bajdena svedeni na dramatičnu polarizaciju bez jasnih izgleda za zaustavljanje pokolja u Rusiji, kao i na produbljivanje globalne podvojenosti zbog izraelske odmazde nad palestinskom decom u Gazi, sve ozbiljnije postaje pitanje republikanaca treba li 81-godišnji starac na hitnu procenu kognitivnih sposobnosti jer u javnim nastupima ne deluje uvjerljivo, a i dalje donosi važne odluke koje mogu predodrediti budućnost čovečanstva.

Ima li čovečanstvo šanse?

Ono što je intrigantno da je tokom cele karijere gospodin Bajden bio izraziti protivnik nuklearne proliferacije. Je li s godinama ‘otvrdnuo‘, pa se pretvorio u klasičnog američkog nuklearnog jastreba, ili je došlo do psiholoških promena zbog procesa starenja/bolesti? Postavljanje ovih pitanja nije nipošto prorusko, prokinesko, proiransko... nego vrlo naivno, skoro dečje, pitanje ima li čovečanstvo ikakve šanse ako zaustavljanje globalnih polarizacijskih procesa stoji negde između sniženih kognitivnih sposobnosti jedne važne biološke jedinke i, kako se navodi u tekstu, "histerije autokratskih režima".

Postoji i mogućnost da je možda nekom u američkoj administraciji palo na pamet da je najobičnije nuklearno zastrašivanje najuverljivija moguća taktika za zaustavljanje globalnog političkog haosa, a da mu istovremeno nije palo na pamet da je to istovremeno najrizičnija strategija? Mi – ostatak sveta – možemo verovati da su američki nuklearni stratezi nepogrešivi u svojim analizama, ali Amerikanci nemaju naročito uverljivu administraciju u novijoj istoriji niti kad donose druge, manje opasne strategije – ekonomske, socijalne, klimatske.... Ne postoji monopol na nepogrešivost.

 

BONUS VIDEO: