"SPREMIMO SE ZA TUČU" Kako funkcioniše sistem predsedničkih debata u SAD, sve počelo od jednog studenta (VIDEO)

Autor:

Svet

25.06.2024

12:56

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Predsedničke debate su relativno nova pojava u izbornom procesu u SAD.

"SPREMIMO SE ZA TUČU" Kako funkcioniše sistem predsedničkih debata u SAD, sve počelo od jednog studenta (VIDEO)

Foto: Tanjug/Patrick Semansky/Andrew Harnik

Američki predsednik, Džo Bajden, i bivši američki predsednik, Donald Tramp
dogovorili su datume dve izborne debate. Prva će biti održana 27. juna, a domaćin 
će biti CNN, dok je druga zakazana za 10. septembar i njen domaćin biće ABC

U trećem delu "Vodiča za američke izbore", koji je pripremio Institut za politiku i 

ekonomiju jugoistočne Evrope IPESE, objašnjeno je kad je nastao sistem predsedničkih debata, ko ih organizuje, kakva su pravila i koliko utiču na rezultate izbora.

Brzi dogovor o dva datuma debata usledio je nakon što je šef Bele kuće rekao da ne 

namerava da učestvuje u uobičajenim jesenjim debatama u organizaciji Komisije za 
predsedničke debate
. Njegov tim predložio je okršaj pred kamerama u medijskim 
kućama, pa je Bajden javno rekao da je prihvatio poziv CNN-a uz poruku: "Na tebi je, 
Donalde."

Tramp, koji je insistirao da je spreman za debatu bilo gde i bilo kad, na svojoj društvenoj 
mreži Truth Social odgovorio je će biti tamo uz poruku koju izgovaraju voditelji pred 
početak bokserskih mečeva: "Spremimo se za tuču!"

Imajući u vidu polarizaciju u američkom društvu, ali i retoriku koju obojica kandidata 

koriste – Tramp Bajdena naziva najgorim predsednikom u istoriji i čovekom koji će 
izazvati Treći svetski rat, dok Bajden insistira na tome da je Tramp osuđeni kriminalac 
koji se bori samo za sebe – mnogi ove debate smatraju veoma važnim. Tramp i njegov 
tim veruju da je glavni zadatak da pojačaju zabrinutost glasača zbog Bajdenovih 
godina i mentalnog zdravlja, dok Bajden i njegov tim smatraju da mogu da iskoriste 
Trampovu retoriku protiv njega i podsete birače zašto su aktuelnom šefu Bele kuće 
pružili podršku četiri godine ranije.

Zanimljivo je da je najavljena debata 27. juna zakazana neočekivano rano. I to u trenutku 
kada ni jedan, ni drugi kandidat nisu formalno predsednički kandidati svojih partija. 
Očekuje se da će Tramp to postati tek nakon Republikanske nacionalne konvencije
Milvokiju od 15. do 18. jula, a Bajden nakon Demokratske nacionalne konvencije
Čikagu od 19. do 22. avgusta.

Ova debata će biti različita od uobičajenih i po tome što će se na njoj sukobiti samo 
Bajden i Tramp, a izostaće treći kandidat, Robert Kenedi, ali i po tome što neće biti 
gledalaca. Pozicija dvojice političara i to ko će imati završnu reč odlučeni su bacanjem 
novčića, a debate će moderirati Džejk Taper i Dana Beš.

Predsedničke debate su relativno nova pojava u izbornom procesu u SAD. Političkih 
rasprava između kandidata bilo je povremeno i u 19. veku, ali njih nije moglo da 
prati mnogo ljudi, pa niti su bile obavezne, niti je bilo bilo kakvih pravila. S pojavom 
televizije, mnogo toga se promenilo, pa je 1956. student Univerziteta u Merilendu, Fred 
Kan
, doseljenik iz Nemačke i veteran Korejskog rata, pokušao da organizuje debatu 
između Adleja Stivensona i Dvajta Ajzenhauera. Do nje nije došlo, ali zahvaljujući ovoj 
inicijativi organizovane su tri debate Džona Kenedija i Ričarda Niksona 1960.

- Ideja debate, koja je do tada smatrana anahronizmom, postala je tema razgovora i 
1960. dobila je tri termina na televiziji
– rekao je Kan.

Nakon okršaja Kenedija i Niksona predsedničke debate nisu organizovane sve do 
1976. Tada su se, pred kamerama, sukobili Džerald Ford i Džimi Karter. Sponzor ovih 
događaja bila je Liga žena glasača, koja je bila sponzor i 1980. i 1984. Kada su odustali 
od toga, jer su kandidati pokušavali da kontrolišu svaki aspekt debate, dve velike partije 
su organizovale Komisiju za predsedničke debate i ona je bila organizator ovih okršaja 
kandidata sve do ove godine.

O uticaju debata na izborne rezultate često se raspravlja. Pojedini istoričari i analitičari 
smatraju da je Džon Kenedi tesno pobedio Ričarda Niksona nakon odličnog nastupa u 
prvoj TV debati 1960, da je Džerald Ford izgubio izbore 1976. zbog užasnog odgovora 
na pitanje o sovjetskim trupama u istočnoj Evropi tokom debate, a da je Ronaldu 
Reganu
glumačko iskustvo iskorišćeno u TV okršajima pred kamerama donelo dva 
mandata. Drugi stručnjaci smatraju da nije baš najjasnije da li nekoliko nastupa pred 
kamerama zaista može da promeni mišljenje glasača, posebno u jako polarizovanom 
društvu. 

Prema istraživanjima organizacije Pew Research Center sprovođenim nakon izbora 
od 1988. do 2016, oko 60 odsto birača smatra da su im debate bar donekle pomogle 
u odluci za koga da glasaju. Procenat je bio najveći 1992. – čak 70 odsto – i to nakon 
debata Džordža Buša, Bila Klintona i Rosa Peroa, a najmanji – svega 10 odsto – 2016. 
godine, nakon okršaja Hilari Klinton i Donalda Trampa.

Ipak, jedno je jasno, debate imaju veliku gledanost. Više od 73 miliona ljudi gledalo je 
prvi okršaj Trampa i Bajdena 2020, pokazalo je istraživanje Nilsen medija. To je treća 
najgledanija debata u istoriji, a ispred nje su prvi okršaj Klintonove i Trampa 2016. sa 
84 miliona gledalaca i debata Džimija Kartera i Ronalda Regana sa 80.4 miliona.

 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading