HUGO BOSS, IBM, NESTLE I FORD ŠUROVALI SA NACISTIČKOM NEMAČKOM: Isplivala mračna tajna koju su svi decenijama pokušavali da sakriju!

Autor:

Svet

23.06.2024

12:12

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Dug je spisak poznatih kompanija koje su pre i za vreme Drugog svetskog rata sarađivale s nacistima i učestvovale u anatemisanju Jevreja i drugih "nepodobnih" naroda

HUGO BOSS, IBM, NESTLE I FORD ŠUROVALI SA NACISTIČKOM NEMAČKOM: Isplivala mračna tajna koju su svi decenijama pokušavali da sakriju!

Foto: Profimedia

Nacistički zločini i danas se smatraju najgorim u modernom čovečanstvu.

Pre ili kasnije uvek se otkrije ko je sve bio uz njih na ovaj ili onaj način, ali ko je hrabro pokušao da ustane protiv režima Adolfa Hitlera i pošasti koja je obeležila Drugi svetski rat.

Poslednjih dana svet je saznao i koje su slavne kompanije sarađivale sa nacistima a koje su danas što se kaže, "na vrhu sveta marketinga".

Tako su General Motors (GM) i Ford sinonim za automobilsku industriju SAD, ali antisemitizam Henrija Forda bio je toliko veliki da je napisao knjigu Međunarodni Jevrejin, koja je istaknuta na suđenju u Nirnbergu kao inspiracija za mnoge mlade naciste.

Čak je spomenut u knjizi Mein Kampf, a dobitnik je nacističkog odličja Velikog Krsta Nemačkog Orla.

No za razliku od kompanija kao što su Volkswagen, BMW, Krupp i Daimler Benz, Siemens i Bosch su nakon Drugog svetskog rata prozvani i kažnjeni zbog robovskog rada.

Štaviše, SAD je GM isplatio milijarde dolara zbog štete koju je kompanija pretrpela tokom savezničkog bombardovanja Nemačke, prenosi Index.hr.

Coca-Cola je prvu fabriku u Nemačkoj otvorila 1929., pre dolaska Hitlera na vlast. '30-ih godina popularnost tog gaziranog pića tamo je brzo porasla, na 4 miliona gajbi pre početka Drugog svetskog rata.

Iako je Coca-Cola u ostatku sveta marketinški igrala na priču "velikog američkog pića", u Nemačkoj se kompanija germanizovala povezavši se s nemačkim narodom, pa čak i s nacističkom strankom.

Nemačka podružnica američke korporacije IBM zvala se Dehomag i poslovala je još od sredine 20-ih, puno pre Hitlera.

Posle dolaska nacista na vlast ta saradnja nije prestala iako se u medijima SAD-a već pojavila vest o masovnim progonima Jevreja i zatvaranju političkih protivnika.

Organizovani su i veliki protesti na kojima je stanovništvo SAD tražilo bojkot nacističkog režima, kao 25. maja 1993. na Madison Square Gardenu.

Ali, IBM je svejedno odlučio poslovno da sarađuje s nacistima.

Hitleru je financiranje nacističkog režima i rata bilo daleko teže da nije imao široku pomoć banaka.

U tome su prednjačile banke iz Švajcarske, koja je bila neutralna, ali i iz savezničkih zemalja poput Britanije, Kanade i SAD.

Kada je nemačka vojska umarširala u Prag 1939., brzo su se zaputili prema središnjoj banci Čehoslovačke.

Službenicima banke je naređeno da pošalju zahtev u London, gde se čuvalo zlato središnje banke, za transferom 20 tona zlata s računa Čehoslovačke u Banci za međunarodna poravnanja na račun središnje banke Nemačke Reichsbank.

Švajcarske banke su tokom celog rata i okupiranja delova Evrope nacističkim vlastima pomagale u "pranju" ukradenog bogatstva, ne samo novca Jevreja i političkih zatvorenika nego i zlata ukradenog iz središnjih banaka okupiranih država.

Prehrambeni div Nestle je početkom 2000. platio 25 milona švajcarskih franaka (oko 14.5 miliona dolara u to vreme) u nagodbi sa jevrejskim organizacijama i organizacijama žrtvi Holokausta. 

"Sigurno je, ili se može pretpostaviti, da su neke kompanije Nestle Grupe koje su bile aktivne u zemljama pod kontrolom nacionalsocijalističkog (nacističkog) režima praktikovale prisilni rad", pisalo je u tadašnjem saopštenju.

Siemens, BMW, Zeiss, Krupp (danas ThyssenKrupp), Mercedes-Benz, Miele, Porsche, Rheinmetall i brojne druge ne samo da su proizvodile oružje za nacističku Nemačku nego su koristile i prisilnu radnu snagu; političke zatvorenike, zatočene u koncentracionim logorima, Jevreje, Poljake, Čehe, Hrvate, Srbe itd.

Kompanija Hugo Boss, koja je opskrbljivala naciste uniformama, izvinila se zbog zlostavljanja prisilnih radnika.

Isto je napravila farmaceutska kompanija Bayer, a BMW je tek 2016. izrazio "duboko žaljenje" zbog stvari koje je kompanija radila tokom Drugog svetskog rata.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading