UKRAJINSKE ŽENE OTKRILE UŽASE RATA: "Silovali su mene, pa moju ćerku (6), a sina su terali da GLEDA"

Boreći se da zaštiti svoje dete, ona je pretrpela fizičke i psihičke povrede. Slična sudbina zadesila je i Mariu, čije se ime takođe promenilo radi zaštite identiteta.

Ona je bila svedok zlostavljanja svojih komšija, dok su i nju samu silovali ruski vojnici. Ove priče su samo deo šire slike seksualnog nasilja koje su ruski vojnici počinili od početka invazije na Ukrajinu.

Sistemsko seksualno nasilje

Ukrajinske žene su pretrpele strašne traume, a seksualno nasilje postalo je deo njihove svakodnevice. Mnoge žrtve se plaše da prijave zlostavljanje zbog stigme i straha od osude okoline. Ovo stvara veliku prepreku u istraživanju i procesuiranju zločina seksualnog nasilja.

"Treba da zapamtite ko smo mi Rusi, za ceo život"

- Njihov cilj je uništenje, ponižavanje i zastrašivanje žena i njihovih porodica - kaže za "MejlOnlajn" Orel, koja radi u saradnji s organizacijom "Women for Women International" i dodaje:

- Siluju žrtve jer to ostavlja trag na svaki aspekt njihovih života. Neke žene kojima smo pomogli rekle su da se osećaju kao da polako umiru.

Uobičajena je taktika u ratu za ruske vojnike da siluju žene pred njihovim muževima i decom kako bi traumatizovali cele porodice, rekli su za "Mejl onlajn" ukrajinski radnici, advokati i istraživači.

Foto: Profimedia

 

Uticaj na žrtve i njihove porodice

Ana Orel, koordinatorka projekta "Asisto", ističe da je cilj ruskih vojnika da unište žene i njihove porodice kroz seksualno nasilje. Mnoge žene preživele su traume koje ih prate godinama, a često se osećaju kao da polako umiru.

Takođe, i muškarci u porodici osećaju ogroman osećaj krivice što nisu uspeli da zaštite svoje najbliže.

 

Sin zbog traume pokušao da se ubije

 

- Majka je patila od ozbiljnog srama, a njen je sin pokušao da počini samoubistvo pre nego što su došli našem timu psihologa po pomoć. Oni žele da ih se žene boje, žele da ih se deca boje. Oni žele da generacije koje dolaze imaju ovu traumu - objašnjava Orel.

- Muževi i muškarci u porodici često mogu da osećaju ogroman osećaj krivice jer nisu mogli da zaštite svoje žene i partnerke - ističe Ana Mikitenko, advokatica u međunarodnoj advokatskoj kompanijji za ljudska prava Global Rights Compliance koja pomaže ukrajinskim tužiteljima u istragama ratnih zločina.

 

Ruski vojnici ubijali muževe

 

U mnogim slučajevima, ruski vojnici bi ubili muževe - ili pretili da će to učiniti - čim bi oni pokušali da odbrane svoje žene i spreče da da budu silovane.

I kad bi žena sama pokušala da se bori protiv vojnika i rekla im ‘ne‘, ne bi preživela.

- Nikad nismo pronašli žrtvu silovanja koja je rekla ne ruskim vojnicima jer su sve mrtve - napominje Orel.

Foto: www.profimedia.rs

 

Odvukli je u napuštenu kuću, a onda...

 

Anastasija, što joj nije pravo ime, nije se borila kada ju je nekoliko pijanih vojnika odvuklo u napuštenu kuću, gde su razbijeno staklo i fotografije para koje su ubili prekrivali pod.

Znala je da ne može reći ‘ne‘ ili vrištati kao što je tako očajnički želela jer da jeste, nikada se ne bi mogla vratiti devojčici koja se skrivala u podrumu njihove kuće niz ulicu. Dok su vojnici teturali prema njoj, sve čega se seća bilo je da je zurila u policu s knjigama s njene leve strane dok su je naizmenično silovali.

- Zamislila je da to nije ona, da nije njeno telo silovano. Shvatila je da se ne može boriti s njima jer je trebalo preživeti zbog svoje ćerke koja se skrivala u podrumu. Znala je da joj se mora vratiti - kazala je Orel.

Anastasija je izašla iz kuće u potragu za hranom nakon što se njen suprug nije vratio s istog ‘putovanja‘ - ali upravo u tom trenutku grupa vojnika ju je pronašla i odvukla do napuštene kuće.

"Mnoge se osećaju kao da nisu žive, krive sebe"

- Mislila je samo na svoje dete jer je znala da se mora vratiti po nju i napustiti to selo - ispričala je Orel.

Nakon nekoliko sati užasnog zlostavljanja, vojnici su na kraju zaspali, a Anastasija je uspela da pobegne.

- Odvela je svoje dete iz sela i putovala kroz polja u mraku dok nekim čudom nisu pronašli ukrajinske vojnike - kaže Orel.

Anastasija je samo jedna od mnogih žena koje su se javile i potražile pomoć od Anne Orel i tima psihologa u projektu Assisto - a njihov put do ozdravljenja je dug i težak.

Mnogi preživeli prestali su da jedu ili piju, dok je drugima teško uspostaviti rutinu ili spavati zbog sećanja koja neprestano napadaju njihov um.

- Mnoge se žene osećaju kao da nisu žive. Mnoge krive sebe. Uticaj ratnog silovanja koje su počinili ruski vojnici nastaviće se generacijama - kaže Orel.

 

Upadali i u škole-skloništa

 

Katerina, nije njeno pravo ime, nikada nije rekla tužiteljima ili policiji o tome kako je pijani vojnik došao u školu u kojoj su se ona i njena porodica skrivali od okupacijskih snaga u selu u Harkivskoj oblasti.

Vojnik je postao agresivan i počeo mahati pištoljem pre nego što je sve Ukrajince - decu, žene i starce - postrojio u školskom holu i zapretio im.

A onda je ugledao Katerinu i odvukao je od njenog prestravljenog deteta i svekrve u učionicu na spratu gde ju je više puta silovao satima sve do jutra

- Ujutro je konačno otišao i oni su uspeli da izađu - kaže Julia Gorbunova, advokatica i viša istražiteljka za Human Rights Watch koja je razgovarala s Katerinom u prvim danima rata.

- Pokazala mi je svoje povrede i modrice na telu. A to samo pokazuje da u velikom broju ovih slučajeva preživeli ne žele da razgovaraju o tome što im se dogodilo - kaže Gorbunova.

Anna Orel ističe da dok mnogi ljudi u Ukrajini shvataju da žrtva silovanja nije kriva, drugi nemaju toliko razumevanja.

- Imamo tu psihologiju Sovjetskog Saveza u Ukrajini gde neki ljudi kažu ‘ona je to htela, sama je otišla u vojnike, to je bila njena odluka‘. Ne govore o tome kako su ruski vojnici imali oružje i kako su tukli žene pre nego što su bile silovane - kaže Orel.

Foto: Tanjug/AP

 

Nemoguće istražiti i procesuirati svaki zločin

 

- Puno smo radili u projektu Assisto sa zajednicama kako bismo objasnili da žena nije kriva i da ne bi trebalo biti stigme protiv nje.‘

Ova stigma znači da će još stotine, ako ne i hiljade ukrajinskih žena ćutati o tome što su im ruski vojnici učinili - što znači da se pravi razmer ratnog silovanja verovatno neće nikada saznati.

Orel ističe da su ruski vojnici uspeli da presretnu pozive koje su žrtve iz regije Herson upućivale na telefonsku liniju njene dobrotvorne organizacije nakon što su ukrajinski vojnici oslobodili područje.

- Kada je Herson oslobođen, tamo su nas zvale neke žene i tražile su pomoć, ali nažalost, pretili su im ruski vojnici koji su presreli pozive - kaže Orel i dodaje: Rekli su im 'ako ikome kažete šta se dogodilo, možemo se vratiti i ubiti vas'. Onda su pozivi prestali.

Za one žene koje dođu do njene ordinacije po pomoć psihologa, mnoge ne žele da prijave zločin tužiteljima.

- I mi poštujemo njihovu odluku. Često preživeli nemaju poverenja u ljude i ne žele da kažu šta im se dogodilo, teško ih je naterati da razgovaraju s psiholozima, a još teže s tužiteljima - kaže Orel.

I dok kancelarija ukrajinskog tužitelja trenutno istražuje oko 230 prijava seksualnog nasilja od strane ruskih vojnika, advokati i aktivisti na terenu kažu da će ta brojka biti mnogo veća zbog stigme i straha od prijavljivanja.

Visokopozicioniranim počiniteljima moglo bi se suditi na Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, koji je već zatražio kazneni progon ruskog predsednika Vladimira Putina.

- Ali ovo će trajati godinama. U idealnom svetu, pravda bi bila i istražiti i procesuirati svaki pojedini zločin, ali to nije moguće - kaže Mikitenko.

Za žene, muškarce i decu u Ukrajini, Orel se boji da će se dugoročni uticaj ratnog silovanja nastaviti generacijama.

- Ruski vojnici su čisto zlo. Oni čak nisu ni životinje. Žele da unište žene silujući ih i unište njihove porodice prisiljavajući ih da gledaju zlostavljanje. Tako se cela obitelj traumatizuje i to se ne može jednostavno izlečiti. Bol živi u čoveku godinama.

BONUS VIDEO