JAVNE SLUŽBE ĆE PRESTATI SA RADOM, AMERIKA NA PRAGU VELIKOG ZATVARANJA: Panika se širi, službenici ostaju bez plata a građani bez usluga ZBOG POLITIČARA

Sjedinjene Američke Države se suočavaju sa potencijalnom katastrofom jer bi, prema više izvora iz mejnstrim medija, vlada mogla poslati milione državnih službenika na prinudni odmor već sledećeg vikenda. Razlog? Republikanci i demokrate ne mogu se složiti oko planova finansiranja, a ovu neobičnu situaciju Amerikanci jednostavno zovu jednom rečju - shutdown.

Iako mnogi Evropljani možda instinktivno povezuju zatvaranje američkih javnih službi sa sve većim fiskalnim problemima s kojima se Bela kuća suočava, to nije sasvim tačno. Ovaj bizaran fenomen, u kojem državni službenici ostaju bez plata, a građani bez osnovnih usluga, ima isključivo veze sa politikom i agresivnim politikanstvom pojedinih predstavnika u oba doma američkog Kongresa.

Foto: pixabay.com

 

Drugim rečima, iako je očigledno da su članovi američkog Kongresa javni službenici, oni, za razliku od velike većine državnih službenika, primaju plate i ostaju na poslu uz telohranitelje.

Šta su šanse da se prekine finansiranje javnih službi, da se funkcioneri pošalju kućama i poslanici ostanu bez plata? Umesto odgovora na ovo pitanje, hajde da objasnimo šta je gašenje od kojeg se u Americi plaše milioni zaposlenih, dok predstavnici skupljaju političke poene.

Delimično gašenje

Ovogodišnje gašenje se očekuje 1. oktobra 2023. jer Kongres nije usvojio 12 rutinskih ovlašćenja za fiskalne akte kojima bi se finansirale vladine operacije pre početka nove fiskalne godine. Savezne agencije ne smeju trošiti ili obavezivati novac bez odobrenja Kongresa prema Zakonu o antideficijencijama. Kada Kongres ne usvoji sve ove akte, savezne agencije moraju prekinuti sve nebitne funkcije dok Kongres ne donese odluku. Ako Kongres usvoji neke, ali ne sve, od 12 zakona o izdvajanjima, tada se zatvaraju samo nedovoljno finansirane agencije - ovo se naziva delimičnim gašenjem.

Tokom gašenja, mnogi savezni zaposleni ne idu na posao, ali im se retroaktivno isplaćuje nakon okončanja gašenja. Oni koji pružaju osnovne usluge, kao što su kontrola vazdušnog saobraćaja i sprovođenje zakona, i dalje rade, ali ne dobijaju plate dok Kongres ne preduzme mere da ponovo otvori vladine službe.

Ovo se odnosi na oko 25% federalnih troškova koji podležu godišnjem odobrenju Kongresa. Beneficije kao što su socijalno osiguranje i dalje se isplaćuju jer su odobreni zakonom koji nije vezan za godišnje odobrenje, iako usluge koje pružaju kancelarije socijalnog osiguranja mogu biti ograničene tokom gašenja.

Pored toga, Ministarstvo finansija može nastaviti da plaća kamate na dug američkog trezora. Međutim, gašenja mogu biti ometajuća i dovode do kašnjenja u obradi zahteva za pasoše, zajmove za mala preduzeća i državne beneficije. Centri za posetioce i toaleti u nacionalnim parkovima se zatvaraju, a inspekcija bezbednosti hrane prestaje da funkcioniše.

Foto: pixabay.com

 

Planovi javnih službi za takve situacije su veoma specifični. Na primer, Krizni plan Komisije za hartije od vrednosti upozorava: "Tokom gašenja, zaposleni koji nisu određeni kao oslobođeni ne mogu dobrovoljno da rade bez plate. Takve dobrovoljne usluge predstavljaju kršenje Zakona o borbi protiv nedostataka i neće biti dozvoljene ni pod kojim okolnostima."

Gašenja sve češća u poslednjih 30 godina

Iako se teoretski gašenje javnih institucija koristi kako bi se obezbedila kontrola nad javnim finansijama, činjenica je da su takve suspenzije postale sve učestalije u poslednjih 30 godina američke istorije. Ove situacije nisu orijentisane na kontrolu troškova, već prvenstveno na političke kalkulacije.

Do sada su se dogodila četiri gašenja američkih javnih institucija koja su trajala duže od jednog radnog dana. Tokom 1995-1996, predsednik Bill Clinton i republikanski Kongres nisu mogli da se dogovore oko nivoa potrošnje, što je rezultiralo dva gašenja. 

BONUS VIDEO: