PUTINU PRETI OPASNOST SA SVIH STRANA: Rusija se zamerila Japanu i Kini - dodatni fakori kraha na unutrašnjem planu

Narodi unutar Rusije, pak, čekaju pravo vreme „da proteraju siledžiju“. Stoga, Kremlj treba da bude oprezan u promovisanju sveta u kome je prihvatljivo da se teritoriju zauzme silom – jer to samo poziva druge da za sebe traže delove Rusije.

Japan je bio prva zemlja koja je prekinula ćutanje nakon sveopšte invazije na Ukrajinu prošle godine. Tokio je za Kurilska ostrva rekao da je „potpuno neprihvatljivo da severne teritorije tek treba da budu vraćene nakon što ih je Sovjetski Savez ilegalno okupirao pre 77 godina“. Ova aneksija je dovela do proterivanja Japanaca sa južnih ostrva i od tada dve zemlje ne mogu da postignu kompromis. Pregovori su prekinuti kada je Putin pokazao da nije voljan da deli zemlju, već samo da dobije novu. Tada je Kina počela da crta karte koje označavaju deo Sibira i ruskog Dalekog istoka kao izvorno kineski. Velike oblasti kineske zemlje su pripojene Rusiji u 19. veku.

U nemogućnosti da mirnim putem povrati ovu teritoriju, Peking je nastavio svoju ekonomsku ekspanziju oko Bajkalskog jezera i aktivno je kupovao i iznajmljivao zemljište u blizini granice. U Poljskoj, međutim, postoje priče koje sugerišu da je Rusija okupirala Kalinjingradsku oblast 1945. godine i da Varšava na to ima pravo. Turska, Azerbejdžan, Kazahstan, pa čak i Ukrajina takođe bi mogli imati interes da se bore za rusku zemlju. Kijev, zapravo, ima za cilj da obnovi svoje granice iz 1991. i okonča rat.

Foto: Tanjug/AP

 

Ruski borci koji su se infiltrirali u oblast Belgoroda pod ukrajinskom zastavom poslužili su Putinu kao podsetnik da drugi mogu da povrate svoje „iskonske teritorije“. Dok Moskva nastoji da proširi svoje evropske granice, nacionalne autonomije u Rusiji i njihovi lideri u egzilu predviđaju dekolonizaciju Rusije, sanjajući o njenoj podeli na 34 nezavisne države. Za sada nema narodnooslobodilačkih pokreta zbog teškog ugnjetavanja i progona unutar Rusije.

Kada se Sovjetski Savez raspao, nekoliko ruskih regiona je proglasilo svoj državni suverenitet, ali su ućutani. Ovi regioni imaju ustave koji ih prikazuju kao zasebne države, sa sporazumima o podeli vlasti koji regulišu njihov odnos sa Moskvom. Ove norme su „uspavane“, ali se mogu aktivirati čim režim pokaže svoju nesposobnost da zadrži imperiju pod kontrolom. Kremlj je opravdao strahove od moguće borbe za suverenitet unutar Rusije. Ruska ekonomija se oslanja na preraspodelu resursa iz regiona u Moskvu. Mogućnost da steknu kontrolu nad sopstvenim finansijama mogla bi podstaći lokalne elite da traže nezavisnost.

Uništenje Čečenije pokazalo je drugim narodima koji su nasilno pripojeni Rusiji kako se Moskva obračunava sa „separatistima“. Međutim, Kremlj gura stanovništvo ovih regiona do ivice, bacajući njihov narod na ratište u Ukrajini kao topovsko meso. Regrutacijom su najviše pogođeni najsiromašniji regioni u Rusiji. U Dagestanu, Kalmikiji i Burjatiji održani su antiratni skupovi, a lideri republika su se izjasnili protiv regrutacije. Oni osećaju da ih tretiraju kao građane drugog reda na osnovu njihove etničke pripadnosti - u poređenju sa onima koji žive u St. Petersburgu ili Moskvi.

Sve veći broj kovčega koji se sa prve linije isporučuju u male gradove i sela dodatno podstiču vatru. Kada se jednom zapali, oslobodilački pokret bi mogao da se proširi po brojnim regionima, ostavljajući samo one teritorije čvrsto vezane za ruski narativ i nespremne da se oslobode imperijalne vladavine režimu. Ukrajinska vlada smatra da se imperijalističke ambicije Rusije moraju završiti pravdom za sve.

Ukrajina insistira da za postizanje trajnog mira u istočnoj Evropi ruske trupe moraju da napuste ne samo Krim i Donbas, već i Pridnjestrovlje, Abhaziju i Nagorno-Karabah. To je idealistički san, gotovo nemoguć, jer Putin neće dati ni pedalj zemlje besplatno. Ipak, Moskva bi bilo mudro da joj čuva leđa. Mogla bi na kraju požnjeti ono što je posejala ako se ruska zemlja pokaže previše primamljivom za njene susede – i njene potlačene građane.

BONUS VIDEO