PUTIN VEĆ TRAŽI NOVOG ERDOGANA: Spekulacije da treći predsednički mandat neće biti mirno okončan, Kremlju odgovara drugi mlađi Turčin koji kaže da "ceo svet mrzi Ameriku" (FOTO, VIDEO)
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan (69) osigurao je pobedom u drugom krugu izbora nad opozicionim rivalom Kemalom Kiličdarogluom treći mandat na čelu države, koji bi trebalo da bude i njegov poslednji, a već sada su krenule spekulacije oko toga ko će ga naslediti na toj funkciji.
Foto: Tanug-AP
Erdoganu ovaj treći predsednički mandat ističe 2028, a s obzirom na njegovo sve veće zdravstvene probleme, pogotovo vidiljive tokom predizborne kampanje, postavlja se logično pitanje da li će on biti u stanju da vlada toliko dugo.
U zapadnim medijima su se pojavile priče o tome da bi neko u okviru Erdoganove vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) mogao u nekom periodu njegovog poslednjeg predsedničkog mandata da pokuša puč u stranci kako bi na vreme pripremio birače na novog vođu i osigurao AKP vlast i nakon Erdogana.
Foto: Tanjug/AP
Turski predsednik je jedan od ključnih, a možda i ključni partner Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina, uprkos tome što se nalazi na čelu zemlje koja je uticajna članica NATO.
Pošto je Putinov ostanak na vlasti, zahvaljujući izmenama ruskog ustava, projektovan do 2036, Kremlj svakako ne bi želeo da nakon Erdogana ostane bez uticaja u Turskoj.
Foto: Tanjug/AP
Prema izjavama koje je davao tokom predizborne kampanje AKP, kao kandidat za naslednika Erdogana koji bi najviše odgovarao Putinu izdvojio se Sulejman Sojlu, ministar unutrašnjih poslova Turske i Erdoganov zamenik u AKP.
On je krajem aprila optužio Zapad da će na turskim izborima pokušati da organizuju politički puč, a poznat je i po izjavi da "ceo svet mrzi Ameriku".
Foto: Tanjug/AP
- Nikog nije briga američki predsednik (Džo Bajden) misli o Turskoj - poručio je tokom kampanje Sojlu.
Aktuelni turski ministar policije je izdajnicima nazivao sve one koji podržavaju zapadne vrednosti u Turskoj, a u takvim nastupima je bio ostrašćeniji i od samog Erdogana, što ga sigurno kvalifikuje kao nekoga na koga bi Putin mogao da računa, a u prilog mu i de i to što je sa 53 godine značajno mlađi od turskog predsednika.
Turska će Rusiji u 2024. dugovati četiri milijarde dolara
Foto: Tanjug/AP
Odluka ruskih vlasti da nekoliko dana pred prvi krug izbora u Turskoj da Ankari na godinu dana odloži plaćanje računa za prirodni gas u iznosu od 600 miliona dolara protumačena je na Zapadu kao direktno Putinovo pomaganje Erdoganu da ostvari pobedu. Ti dugovi će u 2024. dostići četiri milijarde dolara i još više će opteretiti oslabljenu tursku privredu, čineći je još zavisnijom od Rusije.
Erdogan je nakon pobede u drugom krugu predsedničkih izbora poručio da su Turskoj sada otvorena vrata da obeleži vek demokratije i razvoja.
On se u govoru pred sinoć okupljenim pristalicama u Istanbulu zahvalio svim građanima koji su izašli na izbore i zahvalio što je još jednom dobio odgovornost da upravlja državom u naredni pet godina.
Foto: Tanjug/AP
- Zaštita jedinstva i solidarnosti turskog naroda je najvažnija - kazao je Erdogan, navodeći da niko ne može da se meša u prava i slobode turskog naroda.
Na osnovu obrađenih 98,22 odsto glasačkih listića, Erdogan je dobio 52,12 odsto glasova, a njegov rival Kiličdaroglu 47,88 odsto.
Erdogan dobija američke borbene avione F-16 i pušta Švedsku u NATO već na julskom samitu Alijanse?
Foto: Tanjug/AP
Iako je nakon dosta pregovaranja dozvolio ulazak Finske u NATO, time povećavši granicu Alijanse sa Rusijom za 1.340 kilometara, Erdogan je stopirao ulazak Švedske u Alijansku, pravdajući to odbijanjem Stokholma da izruči 140 Kurda koje Turska smatra teroristima. Analize u zapadnim medijima ukazuju da bi to moglo da se promeni nakon Erdoganovog osvajanja trećeg predsedničkog manadata, ali ne toliko zog same Švedske, koliko zbog spremnosti američkog Kongresa da ipak posluša predsednika Džoa Bajdena i dozvoli prodaju Turskoj borbenih aviona F-16 u vrednosti od 20 milijardi dolara u zamenu za Erdoganovo zeleno svetlo novom širenju NATO. To bi, navodno, moglo da se desi već na samitu Alijanse sredinom jula u litvanskoj prestonici Viljnusu.
BONUS VIDEO:
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (0)