PUTIN IMA DOVOLJNO ORUŽJA ZA DVE GODINE RATA: Rusiji nije potrebna strana pomoć - neverovatni podaci obaveštajaca iz Litvanije

- Rusija je akumulirala oružje i opremu tokom dugih godina Hladnog rata. Procenjujemo da joj resursi omogućavaju da dve godine nastavi rat istim intenzitetom kao danas - rekao je novinarima šef vojne obaveštajne službe Elegijus Paulavicijus i dodao da ta procena važi pod uslovom da nijedna država ne pruži vojnu pomoć Moskvi.

Paulavicijus je govorio zajedno sa kolegom iz civilne obaveštajne službe tokom predstavljanja njihovog godišnjeg izveštaja.

U tom izveštaju piše da u Rusiji podrška ratu u Ukrajini „nije tako velika kao što to pokušava da prikaže režimska propaganda”.

- Nezadovoljstvo politikom režima trenutno ima pasivan oblik. Uglavnom se izbegava mobilizacija, a ljudi se žale na loše snabdevanje i konfuziju u vojsci - navodi se u tom dokumentu.

Foto: Tanjug/AP

 

Izveštaj ukazuje i na mogućnost da bi zastoji na bojnom polju, povećana mobilizacija i naglo pogoršanje ekonomske situacije „mogli da imaju negativne posledice po stabilnost režima” Rusije.

Litvanija, članica Evropske unije i NATO-a, podržava Ukrajinu od početka ruske invazije pre više od godinu dana.

BELA KUĆA: Rusiju naoružava Severna Koreja

Prodaja bespilotnih letelica "ZT-180", navodno sličnih iranskim dronovima "Shahed 136" koje je Rusija koristila u Ukrajini, a koje Rusiji navodno uskoro ponestaje, označila bi značajan preokret u ratu.

Priča se i da Severna Koreja isporučuje artiljerijske granate Rusiji kao podršku invaziji na Ukrajinu, navodi Bela kuća.

KRAJ ZATIŠJA

Rusija je u četvrtak ispalila ogroman talas raketa širom Ukrajine dok su ljudi spavali, ubivši najmanje devet civila i isključivši struju u napadu. Masovni udari na ciljeve daleko od fronta bili su prvi takav talas od sredine februara i razbili su najdužu zatišje otkako je Moskva počela vazdušnu kampanju protiv ukrajinske civilne infrastrukture pre pet meseci.

Oni su takođe nakratko isključili najveću evropsku nuklearnu elektranu.

„Okupatori mogu samo da terorišu civile. To je sve što mogu. Ali to im neće pomoći. Oni neće izbeći odgovornost za sve što su uradili“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, opisujući štrajkove koji su pogodili infrastrukturu i stambene zgrade u deset regiona.

Foto: Tanjug/AP

 

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je izvelo „masovni udar odmazde“ kao nadoknadu za prekogranični napad prošle nedelje. Tvrdila je da je pogodila sve svoje predviđene ciljeve, uništavajući baze dronova, ometajući pruge i oštećujući objekte koji proizvode i popravljaju oružje.

Moskva kaže da ovakvi udari imaju za cilj da smanje sposobnost Ukrajine da se bori. Kijev kaže da vazdušni udari nemaju vojnu svrhu i imaju za cilj da naškode i zastraše civile, što je ratni zločin.

U glavnom gradu Kijevu, sedmočasovna uzbuna tokom noći bila je najduža u petomesečnoj vazdušnoj kampanji Rusije. Moskva je potvrdila da je u napadu u četvrtak koristila hipersonične rakete Kinžal. Ukrajinski zvaničnici rekli su da je to prvi put da su se suočili sa toliko oružja, koje Ukrajina nema načina da obori.

Foto: Tanjug/AP

 

U svojim govorima, predsednik Vladimir Putin redovno promoviše Kinžal kao oružje za koje transatlantski NATO savez koji podržava Kijev nema odgovor. Ukrajina je saopštila da su napadi prekinuli struju na različitim mestima, uključujući nuklearnu elektranu u Zaporožju, najveću evropsku elektranu, odvojivši je od mreže i primoravši je na hitni dizel pogon kako bi se sprečio kvar.

Kasnije je ponovo priključen na ukrajinsku energetsku mrežu, operater Ukrenergo.

Fabrika, koju Rusija drži otkako ju je zauzela na početku rata, nalazi se blizu linije fronta i obe strane su u prošlosti upozoravale na potencijalnu katastrofu. Moskva je rekla da je bezbedno. Pogođeni su Kijev, crnomorska luka Odesa i Harkov. Mete su se protezale od Žitomira, Vinice i Rivna na zapadu do Dnjepra i Poltave u centralnoj Ukrajini, rekli su zvaničnici.

Osim procena ruskih resursa, izveštaj litvanske obaveštajne službe takođe sugeriše da je ruska mobilizacija prošle godine pokazala da podrška ratu u Ukrajini „nije tako velika kao što je propaganda režima pokušavala da izgleda“.

„Nezadovoljstvo politikom režima trenutno poprima pasivan oblik: uglavnom izbegavanje mobilizacije, žaljenje na loše snabdevanje i nered u vojsci“, navodi se u dokumentu.

Takođe je istaknuta mogućnost da bi neuspesi Rusije na bojnom polju, dalja mobilizacija i naglo pogoršanje ekonomske situacije „imali negativne posledice po stabilnost režima“. 

BONUS VIDEO