RODIO SE U JEDNOM, A ŽIVOT IZGUBIO U DRUGOM ZEMLJOTRESU! Jeziva sudbina Osmana - telom pokušao da zaštiti brata, pa ostao ZATRPAN u ruševinama!

Svet i dalje oplakuje više od 50.000 žrtava razornog zemljotresa koji je 6. februara pogodio Tursku.

Tri nedelje nakon potresa koji su uništili više od deset provincija u Turskoj i susednoj Siriji obustavljene su spasilačke akcije, a nepoznato je koliko je još ljudi zatrpano pod ruševinama, prenosi Kurir.

Svakog dana iz Turske stižu tragične priče porodica koji su 6. februara ostali bez svojih najmilijih, a priča o tragediji mladog Osmana Enesa rastužila je sve. Naime, Osman je ugledao svet usled jednog razornog potresa, i sklopio oči u drugom.

Osman Enes Basturk rođen je 17. avgusta 1999, kada je Tursku pogodio razoran zemljotres jačine 7,6 stepeni po Rihteru koji je odneo više od 18.000 života, a stradao je u potresu jačine 7,7 stepeni koji je 6. februara pred zoru gotovo sravnio sa zemljom deset provincija u ovoj zemlji.

Porodica Basturk se preselila iz Gazijantepa u Nurdagi tri dana pre nego što se dogodila najveća prirodna katastrofa u poslednjih 100 godina. Razoran zemljotres je Osmana i njegovu porodicu zatekao u novom domu, navodi Kurir.

Otac Mehmet, majka Asja i brat Emirhan, bili su sa Osmanom u kući u trenutku kada je sve počelo da se ruši. Mladi Osman je stradao dok je svojim telom štitio mlađeg brata.

Spasioci su nakon višečasovne akcije uspeli da izvuku Mehmeta, Asju i Emirhana iz ruševina, ali za Osmana nije bilo spasa.

- Te noći se dogodila katastrofa. Kao da je pakao pušten među nas. Ustao sam za molitvu u 03:05 časova i potom sam opet zaspao. Taman što me uhvatio san krenuo je zemljotres i zgrada je počela da se trese. Nestalo je struje i u sledećem trenutku sve je počelo da se urušava. Ostali smo zatrpani - priča neutešni otac Mehmet.

On je uspeo sam da se izvuče iz ruševina.

- Čuo sam glas supruge i mlađeg sina. Kopali smo i kopali. Posle nekih 6 sati uspeli smo da izvučemo Asju, a mog sinčića posle osam ili devet sati - priča Mehmet.

Otac stradalog Osmana i dalje ne može da veruje da mu je jedan razorni zemljotres doneo sina, a drugi uzeo.

- Moj sin rođen je u jutro 17. avgusta 1999, kada je bio razoran zemljotres, a stradao je sad, u ovom zemljotresu. Bol koju osećam je neopisiva. Nek mu Bog podari mesto na nebu. Bog nam ga je dao na 23 godine - priča otac.

Mehmet kaže da je Osman učinio svet da spasi život svog malog brata Emirhana.

- Postavio je svoje telo da zaštiti brata, da mu brat ne strada - priča Mehmet.

Porodica je ostala i bez Osmana i bez krova nad glavom.

- Sad živimo u šatoru u selu. Bili smo u bolnici nekih 12 dana, a potom smo prešli u šator. Još nikakva pomoć nije stigla do nas. Živimo od onoga što imamo. Sina sam izgubio u ovoj katastrofi. Kuću više nemam. Molimo vlast da nam pomogne, jer mi ne znamo gde ćemo, ne znamo kako da preživimo - kaže Mehmet.

Majka Asja jedva uspeva da progovori od tuge.

- Ono što smo prošli je neopisivo. Doživeli smo kraj sveta. U tu kuću smo se uselili pre tri dana. Ma nismo ni treće jutro dočekali u njoj... Sad moramo da sahranimo sina - kaže neutešna majka.

Ona kaže da su svi bili u jednoj sobi kada je kuća počela da se ruši.

- Ja sam bila izgubila svest. Probudio me je sin dozivajući me i pitajući me kako sam. Govorila sam mu da sam dobro. Pitala sam ga kako je on, kako je njegov brat. Rekao mi je: "Bata ne priča, ruka mu je hladna kao led". Moj stariji sin je telom zaštitio brata, sebe nije mogao da zaštiti. Moj Osman je rođen u jutro kad je bio razoran zemljotres, umro je ujutru u razornom zemljotresu. Sve smo izgubili - kaže Asja.

BONUS VIDEO: