EVROPA U RATU, MIRA NI NA VIDIKU! Globalna predviđanja za 2023: Sve smo bliži TAČKI BEZ POVRATKA

U narednim mesecima svet će morati da se uhvati u koštac sa nepredvidivim uticajem sukoba na svetsku bezbednost, kontrolom inflacije, haosom na energetskim tržištima i neizvesnim putem Кine nakon pandemije.

Ovo su neka od predviđanja koja su analitičari i stručnjaci dali za narednih 12 meseci.

Sve oči na Ukrajini

Foto: Tanjug/AP, Pixabay.com

 

Većina posmatrača je pred doček 2022. govorila da nema racionalnog razloga da Vladimir Putin napadne Ukrajinu. Ispostavilo se da logika nije bila prepreka kockanju ruskog lidera. Dok su se prošle godine nadali da će rat biti izbegnut, sada su presimistični u pogledu šansi za prekid vatre, a kamoli formalni mir 2023, prenosi Blic.

Zamrzavanje sadašnjih pozicija ne bi zadovoljilo ni Rusiju ni Ukrajinu. Кremlj neće slomiti nezavisnost Ukrajine, pa čak ni u potpunosti kontrolisati četiri regiona koje je "anektirao" u septembru, predviđa "Fajnenšel Tajms".

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ne može da prihvati prekid vatre koji bi ostavio Ukrajinu bez teritorije na okupiranom Donbasu i Кrimu. Povratak te teritorije zahtevaće oružje koje Zapad izgleda još nije spreman da isporuči. Sve pokazuje da Rusija pokušava da se pregrupiše i pripremi svoj narod za dugi rat. Najverovatniji ishod je nastavak žestokih sukoba.

Bauk recesije

Cene energije, inflacija, kamatne stope, ekonomski rast, nestašica hrane—sve zavisi od toga kako će se sukob odvijati u narednim mesecima.

Velike ekonomije će ući u recesiju jer centralne banke podižu kamatne stope kako bi ugušile inflaciju, što je posledica pandemije i visokih cena energije. Američka recesija bi trebalo da bude relativno blaga, Evropska će biti brutalnija. Posledice će biti globalne jer jak dolar šteti siromašnim zemljama koje su već pogođene rastućim cenama hrane.

Restrikcije u Evropi

To bi moglo da se desi i pre aprila ako zima postane hladnija, ali sledeća zima je veći izazov. Iako su skladišta gasa sada skoro puna, njihovo ponovno punjenje na proleće će biti teško. Tokovi ruskog gasa su bili uglavnom netaknuti do juna prošle godine, ali 2023. biće blizu nule. Tečni prirodni gas neće moći da pokrije manjak.

Francuske nuklearne elektrane bi trebalo da imaju manje problema sa održavanjem, dok mnoge zemlje opet pokreću elektrane na ugalj. Ali energetski sistem se opterećuje već 18 meseci, što povećava rizik od havarija.

Optužnica protiv Donalda Trampa

Foto: Tanjug/AP Photo/Michael Conroy

 

Postoje najmanje četiri istražne opasnosti za bivšeg američki predsednika: Trampov pokušaj da preokrene izbore 2020, njegovo zadržavanje poverljivih dokumenata u Mar-a-Lagu, njegov pritisak na zvaničnike Džordžije da pronađu "nestale glasove" i lažno rukovodstvo Trampove organizacije.

Prve dve su u rukama Džeka Smita, specijalnog savetnika imenovanog u novembru, koji je uputio sudske pozive zvaničnicima u sedam država. Na osnovu onoga što je već u javnosti, tužioci u najmanje jednoj od ovih istraga će verovatno smatrati da postoji dovoljno dokaza za podizanje optužnice.

Neće biti invazije na Tajvan

Si Đinping bi jednog dana mogao da odluči da napadne ili blokira Tajvan — ali verovatno ne 2023. Invazija bi bila kolosalna kocka. Ako pođe po zlu, Si bi mogao da započne rat sa SAD, izgubi moć i trajno ošteti izglede Кine. Blokada je mnogo verovatnija: ona bi izvršila ogroman pritisak na Tajvan i izazvala Ameriku da ispali prvi hitac. Ali i to bi sa sobom povlačilo ogromne rizike. Malo je verovatno da će Si baciti kocku osim ako nije ubeđen da mu Tajvan trajno izmiče iz ruku. Predsednički izbori na Tajvanu 2024. mogli bi da budu sledeća krizna tačka.

Kraj za Erdogana

Redžep Tajip Erdogan će pokrenuti niz metoda i malverzacija kako bi se održao na vlasti uprkos njegovoj sve manjoj popularnosti. Produženje njegove vladavine na treću deceniju imaće strašne posledice po ionako problematičnu tursku ekonomiju, pogoršati pad životnog standarda i dodatno ograničiti lične slobode. Nepredvidivo je da li bi zatvorska kazna i politička zabrana izrečene prošlog meseca Erdoganovom najverovatnijem rivalu, gradonačelniku Istanbula Ekremu Imamogluu, mogle da izazovu reakciju i podstaknu opoziciju.

Makronova ostavka

Foto: Privatna arhiva

 

Кada je predsednik Emanuel Makron osvojio drugi mandat u maju 2022, verovao je da može da povede Francusku na put reformi. Međutim, to je bilo pre parlamentarnih izbora u junu 2022. kada su njegova stranka i njegovi saveznici izgubili potpunu većinu u parlamentu, primoravajući Makrona na kompromise.

Suočena sa snažnim protivljenjem levičarskog saveza NUPES i krajnje desničarskog Nacionalnog skupa Marin Le Pen, vlada nije imala drugog izbora osim da usvoji glavne zakone i budžet za 2023. brzim dekretom – čime se aktivira član 49.3 ustava. Ipak, zaobilaženje poslanika ne može biti način da se vlada u demokratiji. Bar ne na duge staze.

Makron bi u početku mogao da razmišlja o raspuštanju parlamenta radi organizovanja vanrednih izbora. Ankete bi pokazale da to nije rešenje, jer bi to i dalje dovelo do poralisanog parlamenta.

Po uzoru na osnivača francuskog demokratskog sistema Šarla de Gola 1946. i 1969. godine, Makron bi mogao da neočekivano odluči da podnese ostavku početkom 2023.

Prag zagrevanja

Globalna temperatura verovatno neće privremeno dostići prag zagrevanja od 1,5 stepena Celzijusa, ali mogla bi već 2024. Planeta se već zagrejala za oko 1,1 stepen. Sa emisijama na rekordnim nivoima, naučnici su dali 50:50 šanse za privremeno dostizanje 1,5 stepen u najmanje jednoj godini u periodu 2022-2026. Jedna godina zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa ne bi značila da je prekršen cilj Pariskog sporazuma, ali bi približila svet toj tački bez povratka.