KOLEKCIJA MOZGOVA MENTALNO OBOLELIH LJUDI U DANSKOJ: 10.000 primeraka na policama podruma u univerzitetskom kampusu

Kirsten Abildtrup je rođena 24. maja 1927. kao najmlađa od petorice braće i jedne sestre, a kada je imala oko 14 godina, nešto je počelo da se menja.

Kirsten je imala ispade i produžene napade plača. Jednog Božića trebalo je svi porodično da idu u posetu kod rođaka. Na kraju su prabaka i pradeda poslali svu decu osim Kirsten. Oni su ostali sa njom kod kuće, a kada su se deca vratila posle praznika, njihove sestre više nije bilo tu i to je bila samo jedna od prvih hospitalizacija, prenosi Telegraf.

Kirsten je prvi put hospitalizovana pred kraj Drugog svetskog rata, kada su Danska i ostatak Evrope konačno bili na ivici mira.

Kao i mnoga druga mesta, Danska se takođe borila sa mentalnom bolešću. Širom zemlje su izgrađene psihijatrijske ustanove za pružanje nege pacijentima.

Ali bilo je ograničeno razumevanje onoga što se dešava u mozgu. Iste godine kada je mir došao na prag Danske, dva doktora koja su radila u zemlji imala su ideju. Naime, kada bi ovi pacijenti umrli u psihijatrijskim bolnicama, rutinski su vršene obdukcije. Šta ako, mislili su ovi doktori, mozgovi budu uklonjeni - i zadržani?

NESVESNO DONIRALI MOZAK

Tomas Erslev, istoričar medicinskih nauka i konsultant za istraživanje na Univerzitetu Arhus, procenjuje da je polovina svih psihijatrijskih pacijenata u Danskoj koji su umrli između 1945. i 1982. donirala, nesvesno i bez pristanka, svoj mozak.

Prebačeni su u ono što je postalo poznato kao Institut za patologiju mozga, povezan sa Psihijatrijskom bolnicom Riskov u Arhusu, Danska.

Doktori Erik Stromgren i Larus Einarson su bili arhitekte projekta. Nakon otprilike pet godina, rekao je Erslev, patolog Knud Age Lorentcen preuzeo je institut i proveo naredne tri decenije u "nadogradnji zbirke", piše Telegraf.

Do samog kraja su prikupili 9.479 ljudskih mozgova što je, veruje se, najveća takva kolekcija bilo gde u svetu.

ZBIRKA 10.000 MOZGOVA

Patolog dr Martin Virenfeldt Nilsen je 2018. godine dobio poziv. Zbirka mozga, kako bi se znalo, bila je u pokretu.

Nedostatak sredstava značio je da više ne može da ostane u Arhusu, ali Univerzitet Južne Danske u gradu Odense ponudio je da preuzme uzorke. Da li bi Virenfeldt Nilsen bio zainteresovan da to nadgleda?

- Čuo sam za to nekad na jedno uho... Ali moje prvo pravo saznanje o toj količini bilo je kada su odlučili da mozgove premeste ovde... jer kako zapravo pomerate skoro 10.000 mozgova? - priseća se Virenfeld Nilsen.

Žuto-zelene plastične kante, u kojoj je bio skladišten po jedan mozak u formaldehidu, smeštene su u nove, bele kante, koje su bile izdržljivije za transport. Svaka od kanti bila je ručno obeležena markerom, na svakoj je pisao broj. I potom su ti mozgovi, koji mozak manje (niko ne zna gde je kanta broj 1) prebačeni u podrum univerzitetskog kampusa, prenosi Telegraf.

- Ta soba u podrumu nije bila ni spremna kada su ih preselili dole. Cela kolekcija je samo spuštena, jedna kofa na drugu, nasred poda. I tada sam to video prvi put i mislio sam: "Ok, ovako nešto nikad nigde nisam video"" - prepričava Virenfeld Nilsen za CNN.

NETAKNUTI MOZGOVI NA POLICAMA

Vremenom je gotovo 10.000 kanti smešteno na police, gde stoje i dan danas i čekaju... predstavljaju nečije živote i dijapazon psihičkih poremećaja.

U kolekciji je oko 5.500 mozgova sa demencijom, 1.400 sa šizofrenijom, 400 sa bipolarnim poremećajem, 300 sa depresijom, itd...

Foto: shutterstock.com

Ono što ovu kolekciju razlikuje od bilo koje druge na svetu jeste to što su mozgovi prikupljeni tokom prve decenije netaknuti savremenim lekovima – svojevrsna vremenska kapsula za mentalne bolesti.

- Dok su druge kolekcije možda određene za neurodegenerativne bolesti, demenciju, tumore ili druge slične stvari - rekao je Virenfeldt Nilsen.

ETIČKE NAUČNE DEBATE

Ali nije prošlo bez kontroverzi. Devedesetih godina prošlog veka danska javnost je saznala za kolekciju, koja je mirovala od penzionisanja bivšeg direktora Lorentzena 1982. To bi pokrenulo jednu od prvih velikih etičkih naučnih debata u Danskoj.

- Vodila se diskusija, a jedan stav je bio da treba da uništimo kolekciju – ili da zakopamo mozgove ili da ih se rešimo na bilo koji drugi etički način - rekao je Knud Kristensen, direktor SIND-a, danskog nacionalnog udruženja za mentalno zdravlje, od 2009. do 2021. godine, i trenutni član Danskog etičkog saveta, prenosi Telegraf.

"Drugi stav je bio, u redu, već smo jednom učinili štetu. Onda je najmanje što možemo učiniti tim pacijentima i njihovim rođacima da se pobrinemo da se mozak koristi u istraživanju", kaže on.

Nakon godina intenzivne debate, SIND je promenio stav.

- Odjednom su bili veoma snažni zagovornici čuvanja mozgova, govorili su da bi ovo mogao biti veoma vredan resurs, ne samo za naučnike, već i za osobe koje pate od psihijatrijskih bolesti jer bi se moglo pokazati da ima koristi od terapije - rekao je Erslev.

- Za SIND je bilo važno gde je kolekcija smeštena i da se osigura da će postojati neka vrsta kontrole buduće upotrebe resursa - rekao je Kristensen.

U vreme kada su kante prebačene u Odense 2018. godine, etička debata je u velikoj meri bila rešena, a Virenfeld Nilsen je postao čuvar kolekcije, prenosi Telegraf.

Nekoliko godina kasnije, dobio je poruku od Lise Sugard. Da li je moguće, pitala je, da tamo ima mozak koji pripada ženi po imenu Kirsten?

Kratka istorija o kolekciji mozgova

1945
Osnovan Institut za moždanu patologiju, povezan sa Psihijatrijskom bolnicom Riskov u Arhusu, Danska.

1945-1982
Skoro 9.500 mozgova prikupljeno je bez dozvole od preminulih psihijatrijskih pacijenata širom zemlje

1982
Šef kolekcije Knud Age Lorentcen odlazi u penziju. Niko ne zauzima njegovo mesto, a kolekcija stoji netaknuta u podrumu

1987
Osnovan je Danski savet za etiku

1991
Nakon što Etički savet kaže da se mozgovi mogu koristiti uz određena ograničenja, SIND (Danska nacionalna asocijacija za psihijatrijsko zdravlje) zahteva da se mozgovi zakopaju - što je izazvalo jednu od prvih velikih debata o etičkim naukama u Danskoj

2005
Danski naučnik Karl-Anton Dorf-Petersen preuzima svakodnevno održavanje kolekcije u Arhusu

2006
Etički savet se protivi političkim i verskim zahtevima tako što je doneo odluku da je etički ispravno koristiti mozak preminulih psihijatrijskih pacijenata za istraživanje bez pristanka rođaka. Ovog puta, SIND se slaže

2017-2018
Nedostatak sredstava preti, a kolekcija se spasava premeštanjem u Odense, gde dr Martin Virenfeldt Nilsen preuzima

BONUS VIDEO: