BAJDENOV KOŠMAR! Četiri mračna scenarija za šefa Bele kuće: SLEDI KLJUČNA BITKA - AKO IZGUBE TEŠKO ĆE SE OPORAVITI!

Američka Republikanska partija, čiji su funkcioneri, članovi i birači većinski odani bivšem predsedniku SAD Donaldu Trampu, mogli bi da zagorčaju život aktuelnom predsedniku SAD Džo Bajdenu ukoliko pobede na izborima na sredini mandata zakazanim za 8. novembar.

Uz to, republikanska pobeda na izborima u velikoj meri bi im popravila pozicije i u predsedničkoj trci 2024. godine, bez obzira na to ko će biti kandidati dve partije.

Da takav scenario nije neverovatan pokazuju i najnovije ankete specijalizovanog portala "FiveThirtiEight" prema kojima su Republikanci izraziti favoriti za osvajanje Predstavničkog doma, dok će trka za Senat po svoj prilici biti krajnje neizvesna a države Džoržija, Nevade i Pensilvanije mogle bi presudno da utiču na ishod.

Foto: Tanjug/AP

Ukoliko Republikanci trijunfuju, kako se navodi u analizi Njuzvika, šefu Bele kuće biće pratktično vezane ruke, a Bajden i njegovi saradnici suočiće se sa bar četiri crna scenarija koji će praktično značiti da su im u velikoj meri vezane ruke.

Pravna paraliza

Prema rečima Marka Šanana, vandrednog profesora na Univerziteta u Suriju u Velikoj Britaniji, pobeda Republikanaca znači i paralizu zakonodavnog sistema u SAD u naredne dve godine.

- Republikanci će snažno ometati Bajdenovu agendu na svakom koraku, pre svega zahtevom za smanjenje poreza. To naročito važi za zahtev da se vremenska ograničenja za smanjenje poreza iz Trampovog zakona iz 2017. godine, izbace za trajno - naveo je on.  

Foto: Tanjug/AP

Sa njim se slaže i Pol Kvirk, politikolog sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Kanadi, koji kaže bi Bajdenova agenda bila znatno ograničena, ukoliko se ostvare prognoze koje favorizuju Republikansku partiju.

- Republikanci koji kontrolišu bilo koji dom će blokirati svaki liberalistički nastrojen zakon - kontatovao je on.

Istraga Hantera Bajdena

Za nijansu gori scenario za američkog predsednika lično ogleda se u tome što bi Republikanci jedva dočekali priliku da pokrenu nekoliko istraga koje bi mogle da naprave zemljotres u Sjedinjenim Državama i američkom društvu, o kojih je istraga protiv Bajdenog sina Hantera Bajdena jedna od najpoznatijih.

- Svaka istraga Hantera Bajdena bi gotovo sigurno ispitala i optužbe o predsednikovoj umešanosti u njegove poslovne poslove - navodi Njuzvik podsećajući na reči Džejmsa Komera, republikanskog predstavnika koji je još u aprilu najavio da će se njegova partija fokusirati na Hantera Bajdena.

Foto: Tanjug/AP

- Ne iz političkih razloga, već zato što osećamo da je on pretnja nacionalnoj bezbednosti - rekao je tada Komer.

Uz žestoke napada na predsednikovog kontroverznog sina, navodi Njuzvik, Republikanci će se tražiti i istrage protiv doktora Entonija Faučija, direktora Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti, kao i za američko povlačenje iz Avganistana

Impičment

Fatalni scenario za američkog predsednika ukoliko njegove Demokrate izgube bitku za Kongres i Senat, mogao bi da bude i pokretanje postupka impičmenta - opoziva predsednika SAD - sa kojim se svojevremeno suočavao i Bajdenog prethodnik u Beloj kući Donald Tramp.

- Prošle godine, republikanska predstavnica Tejlor Grin tražila je opoziv Bajdena, ali to je bio "bezubi, simbolični hitac". Sa demokratskog većinom u Predstavničkom domu to nije stiglo nigde. Ali ako Republikanci preovladaju, Bajden može očekivati nove rezolucije sa daleko jačim "zubima" - navodi profesor Šanan.

Foto: pixabay.com

Takođe, kako se navodi u analizi Njuzvika, Bajden nije jedini koji bi mogao da se suoči sa zahtevom za opoziv.

Slično bi mogao da očekuje i Sekretar za unutrašnju bezbednost Aleksandar Majorkasa, ali i glavni američki tužilac Merik Garland.

Izbor sudija

Američki predsednik Džo Bajden neće moći da imenuje nikoga u američki Vrhovni sud ukoliko se pojavi upražnjeno mesto zbog smrti ili penzionisanja nekog od aktuelnih sudija ako demokrate izgube izbore za Senat i Kongres, baš kao što je bio slučaj 2016. godine.

Tada je, podseća Njuzvik, tadašnji lider većine u Senatu Mič Mekonel odbio da održi saslušanja o izbori kandidata tadašnjeg predsednika Baraka Obame Merika Garlanda.

Kao rezultat toga, Garland nije imenovan u Sud, a upražnjeno mesto je otvoreno i kasnije popunjeno od strane bivšeg predsednika Trampa.

- Mekonelova odluka bila je ključni faktor u stvaranju konzervativne većine 6-3 u najvišem sudu nacije, a takav scenario mogao bi da bude ponovljen - navodi se u analizi.