NJEGOVA VLAST JE NEPOKOLEBLJIVA! Šta je najveći rizik za Si Đinpinga - ON SAM!

Kineska ekonomija posustaje. Nezaposlenost vrtoglavo raste. Beskrajna blokade zbog Kovida izazivaju haos u preduzećima i životima ljudi. Sektor nekretnina je u krizi. Veze između Pekinga i velikih globalnih sila su pod pritiskom.

Lista problema sa kojima se suočava druga po veličini svetska ekonomija je sve duža – a mnogi od tih dugoročnih izazova samo su se pogoršali tokom decenije vladavine Si Đinpinga. Ipak, vlast kineskog lidera je nepokolebljiva, ocenjuje u svojoj analizi CNN.

U protekloj deceniji, Si je konsolidovao kontrolu u meri koja nije bila primećena od ere osnivača komunističke Kine, Mao Cetunga. On je šef Komunističke partije Kine, države, oružanih snaga i tolikog broja komiteta da su ga prozvali "predsedavajućim svega".

A sada je zakoračio u treći mandat na vlasti koji, prema pisanju zapadnih medija, krši norme, sa potencijalom da vlada doživotno.

Ali apsolutna moć često može značiti apsolutnu odgovornost, a kako se problemi povećavaju, analitičari upozoravaju da će Si imati manje prostora da izbegne krivicu.

-Mislim da je najgori neprijatelj Si Đinpingove dugovečnosti u vladanju Kinom sam Si Đinping, rekao je Stiv Cang, direktor SOAS Kineskog instituta u Londonu.

-Kada bude napravio ogromnu grešku u politici koja bi izazvala haos u Kini to bi potencijalno moglo da pokrene proces razotkrivanja Sijeve vladavine, dodaje.

Unutar eho komore

Maovu vladavinu od 1949. do 1976. godine obeležile su ishitrene političke odluke koje su dovele do desetina miliona smrtnih slučajeva i uništile ekonomiju. Nakon tih decenije previranja, Komunistička partija je razvila sistem kolektivnog rukovodstva osmišljen da spreči uspon još jednog lidera koji bi mogao da donosi proizvoljne i opasne odluke.

Kada je Si preuzeo vlast 2012. godine, kineska ekonomija je bila u procvatu jer se integrisala sa ostatkom sveta. Samo četiri godine pre toga, Kina je zapanjila svet ekstravagantnim Letnjim olimpijskim igrama u Pekingu. Ali za Sija, partija je bila u stanju krize: preplavljena korupcijom, sukobima i neefikasnošću.

Sijevo rešenje je bilo da se vrati diktatorskoj i personalističkoj vladavini. On je očistio političke neprijatelje u širokoj antikorupcijskoj kampanji, ućutkao unutrašnja neslaganja, ukinuo ograničenja predsedničkog mandata i uneo "Misao Si Đinpinga" u partijski ustav.

Prema analitičarima, mnoge diktature padaju u zamku obrasca zloupotrebe vlasti i lošeg odlučivanja kada do lidera ne stižu kritički saveti. Oni ukazuju na sve skuplji rat Vladimira Putina u Ukrajini kao zabrinutost da bi Sijeva moć, slično neupitna kao Putinova, mogla jednog dana dovesti do jednako katastrofalnih posledica.

Putin i Si "pate od istog problema sa sindromom snažnog čoveka, a to je da su svoje krugove za savetovanje o politici pretvorili u eho komore, tako da ljudi više ne mogu slobodno da govore svoje mišljenje", rekao je Cang.

-Vidimo da se prave velike greške jer je debata o unutrašnjoj politici smanjena ili zaista eliminisana u smislu njenog obima, dodao je.

Zamka nulte kovid tolerancije

U novijoj istoriji nijedna zemlja se nije modernizovala tako brzo kao Kina. Komunistička partija tvrdi da je njeno rukovodstvo pomoglo da se stotine miliona ljudi izvuku iz siromaštva, pretvarajući zabačena sela u fascinantne megalopolise. Ali to čudo rasta se usporilo, a mnogi dugogodišnji izazovi u kineskoj ekonomiji samo su pogoršani Sijevom politikom.

Si je postavio za svoju misiju jačanje partije i njene kontrole nad poslovanjem i društvom. On je pokrenuo udar na nekada veoma živahan privatni sektor što je dovelo do masovnih otpuštanja. Peking tvrdi da stroži propisi ograničavaju previše moćne korporacije i štite potrošače, ali su te mere ugušile privatna preduzeća.

Ali ništa tokom Sijeve vladavine, nije toliko uzdrmalo kinesku ekonomiju i društvo kao nulta kovid-politika. Tokom tri godine pandemije, Kina je posegla za surovom politikom koja se zasniva na masovnom testiranju, produženi karantinom i čestim lokdaunima da bi se po svaku cenu izbeglo širenje infekcije, čak iako je ostatak sveta naučio da živi sa virusom.

Foto: pixabay.com

 

Idalje se čitavi gradovi "zaključuju" zbog nekoliko slučajeva infekcije, a pozitivni i njihovi bliski kontakti se šalju u karantin. Redovi za testiranje i zdravstveni kodovi za ulazak u javni prostor postali su normalna stvar.

Peking tvrdi da je ta politika sprečila da Kina zapadne u zdravstvenu katastrofu kao ostatak sveta, ali nula kovid-politika ima ogromnu cenu.

Konstantni lokdauni drastično su usporili rast kineske ekonomije. Stopa nezaposlenosti mladih dostigla je skoro 20 odsto. Teško zadužene lokalne vlade moraju da troše sredstva na masovna testiranja. Eksperti kažu da bi bilo bolje da se resursi troše na podizanje stope vakcinacije, umesto na izgradnju skupih objekata za testiranje i karantin.

Kina još uvek nije odobrila nijednu stranu mRNA vakcinu koja se pokazala efikasnijom od domaće protiv zarazne omikron varijante. Šangaj, metropola sa tri puta brojnijim stanovništvom iz Njujorka, bio je u lokdaunu dva meseca.

Ljudi su se mučili da nabave dovoljno hrane i osnovnih potrepština. Očajni meštani sukobili su se čak i sa policijom na ličnim protestima.

Kada je SZO kritikovala kinesku nultu kovid-politiku kao "neodrživu", Kina je tu izjavu čak cenzurisala u društvenim medijima.

Direktorka Kineskog centra za 21. vek i autorka knjige o Sijevoj vladavini Suzan Širk kaže da se kineski lideri takmiče da dokažu koliko su mu lojalni jer Si unapređuje lojalne, a ne najkompetentnije ljude.

To se videlo sa nultom kovid-politikom, jer je Si direktno vezao svoju vlast sa tom strategijom, tako da su je lokalni zvaničnici sledili kako bi pokazali  lojalnost lideru i sačuvali svoje karijere.

- Kineski lider je sam naneo veliku patnju kineskoj ekonomiji. A ono što to ukazuje, a to je prilično uznemirujuća ideja, jeste da se Kineska komunistička partija ne presdstavlja više kao razvojna stranka čiji je primarni cilj ekonomski razvoj, već održavanje Si Đinpinga na vlasti, zaključila je Širk.