JEDNAČINA SUDNJEG DANA! Zlosutne predikcije naučnika Foerstera: RAST LJUDSKE POPULACIJE DOVEŠĆE DO NJENOG IZUMIRANJA! Evo kad nas čeka SMAK SVETA!

Smak sveta ipak 2026. godine? Ne, ljudska rasa neće izumreti usled neke neizlečive bolesti, epidemije, prirodnih katastrofa ili od gladi. Ljudi će bukvalno biti istrebljeni, jer će prenaseliti planetu u tolikoj meri da će biti "stisnuti" na smrt, ocena je fizičara Hajnca von Foerstera, objavljena u studiji davne 1960. godine.

Foto: Youtube printscreen

Naime, ovaj fizičar, filozof i istraživač, došao je do jedinstvene matematičke formule, koja predviđa rast broja ljudskih jedinki na planeti zemlji i prema kojem anticipira da će taj rast probiti sve limite i postati nezaustavljiv 2026. godine, kada će doći do potpunog smaka sveta.

Časopis Science iz 1960. godine uključivao je članak von Foerstera i njegovih kolega P. M. Mora i L. V. Amiota koji predlažu formulu koja najbolje odgovara dostupnim istorijskim podacima o svetskoj populaciji;

Autori su potom na osnovu ove formule predvideli budući rast stanovništva.

Formula je, naime, na osnovu 2,7 milijardi svetske populacije iz 1960. godine anticipirala da će porast stanovništva postati beskonačan do petka, 13. novembra 2026. godine.

Ovo je ujedno i 115. godišnjica von Foersterovog rođendana.

Predviđanje na osnovu formule dobilo je naziv  - jednačina sudnjeg dana.

Na osnovu podataka o populaciji dobijenih iz različitih izvora, fon Foerster i njegovi učenici su zaključili da je rast svetske populacije tokom vekova bio brži od eksponencijalnog. U takvoj situaciji, vreme udvostručavanja se vremenom sve više smanjuje.

Von Foersterovo predviđanje zasniva se na transparentnoj činjenici da biološki sistemi retko opstaju u eksponencijalnom rastu tokom bilo kakvog značajnog vremenskog perioda. 

- Naši pra-praunuci neće umreti od gladi, ali da će biti "stisnuti" na smrt - navodi Foerster.

Ovaj naučnik navodi i da će se Sudnji dan desiti u novembru 2026. godine.

- Na ovaj datum ljudska populacija će se približiti beskonačnosti ako raste kao što je rasla u poslednja dva milenijuma - rekao je Foerster.

Foto: pixabay.com

KOMBINOVAO FIZIKU I FILOZOFIJU

Hajnc von Foerster rođen je 13. novembra 1911, a preminuo 2. oktobar 2002. godine.

Bio je austrijsko-američki naučnik koji je kombinovao fiziku i filozofiju, i koji je poznat najviše kao začetnik kibernetike drugog reda.

Bio je dva puta Gugenhajmov stipendista (1956–57 i 1963–64), a takođe je bio i član Američkog udruženja za unapređenje nauke, 1980.

Poznat je po svojoj formuli jednačine Sudnjeg dana iz 1960. objavljenoj u magazinu Science, koja predviđa budući rast stanovništva. Napisao je skoro dve stotine stručnih radova, stekavši ugled u oblastima od računarstva i veštačke inteligencije do epistemologije, i istraživao brzu elektroniku i elektrooptičke sklopne uređaje kao fizičar, a u biofizici bavio se proučavanjem pamćenja i znanja.

Radio je na spoznaji zasnovanoj na neurofiziologiji, matematici i filozofiji i nazivan je „jednim od najznačajnijih mislilaca u istoriji kibernetike“.