NAUČNICI DOŠLO DO NOVOG SAZNANJA: Pronađeni novi dokaz o postojanju vode u tečnom stanju ispod Marsove ledene kape

Studija koju je predvodio Univerzitet u Kembridžu pruža prvi nezavisni dokaz koji koristi podatke osim radara da se ispod Marsove južnopolarne ledene kape nalazi tečna voda.

Dr Frensis Bačer, drugi autor studije sa Univerziteta u Šefildu, rekla je u izjavi: „Ova studija daje najbolji pokazatelj da danas na Marsu postoji tečna voda, jer to znači da su dva ključna dokaza za koja bismo tražili kada tražite subglacijalna jezera na Zemlji sada su pronađena na Marsu.'

„Tečna voda je esencijalni sastojak za život, iako to ne znači nužno da život postoji na Marsu“, dodao je on u svojoj izjavi.

„Da bi bila tečna na tako niskim temperaturama, voda ispod južnog pola možda mora da bude zaista slana, što bi otežalo nastanjivanje bilo kakvog mikrobnog života u njoj.

„Međutim, to daje nadu da je u prošlosti bilo više okruženja pogodnih za život kada je klima bila manje neumoljiva.“

Međunarodni istraživački tim, koji je uključivao i naučnike sa Univerziteta u Nantu i Univerzitetskog koledža u Dablinu, koristio je merenja oblika gornje površine ledene kape pomoću laserskog visinomera svemirskih letelica kako bi identifikovao suptilne obrasce u njenoj visini.

Foto: Tanjug/AP

Zatim su pokazali da se ovi obrasci poklapaju sa predviđanjima kompjuterskog modela o tome kako će vodeno telo ispod ledene kape uticati na površinu.

Mars ima debele vodene ledene kape na oba svoja pola, poput Zemlje, koje su po zajedničkoj zapremini otprilike ekvivalentne ledenom pokrivaču Grenlanda.

Međutim, za razliku od Zemljinih ledenih pokrivača, koji imaju velika subglacijalna jezera i vodene kanale ispod sebe, smatra se da su Marsove polarne ledene kape čvrsto zamrznute sve do temelja zbog hladne klime Crvene planete.

Temperature na Marsu u proseku su od -81 stepen Farenhajta, ali mogu pasti i do -220 stepeni Farenhajta zimi na polovima.

Rezultati istraživača, objavljeni danas u časopisu Nature Astronomi, slažu se sa ranijim radarskim merenjima koja prodiru u led, a koja su prvobitno tumačena tako da pokazuju potencijalnu oblast tečne vode ispod leda.

„Kombinacija novih topografskih dokaza, rezultata našeg kompjuterskog modela i radarskih podataka čini mnogo verovatnijim da danas na Marsu postoji bar jedno područje subglacijalne tečne vode i da Mars i dalje mora biti geotermalno aktivan kako bi zadržao vodu. ispod tečnosti sa ledenom kapom“, objasnio je profesor Nil Arnold sa Instituta za polarna istraživanja u Kembridžu, koji je vodio istraživanje.

Foto: youtube.com/abibooarchs

Tim je koristio širok spektar tehnika kako bi ispitao podatke sa NASA-inog satelita Mars Global Surveior o topografiji površine dela Marsove južne polarne ledene kape gde je identifikovan radarski signal.

Njihova analiza je otkrila talasanje površine od 10-15 kilometara koje se sastoji od udubljenja i odgovarajućeg izdignutog područja, od kojih oba odstupaju od okolne ledene površine za nekoliko metara.

Ovo je po obimu slično talasima iznad subglacijalnih jezera ovde na Zemlji.

Naučnici su zatim testirali da li se uočeno talasanje na površini leda može objasniti tečnom vodom na dnu.

Zatim su sproveli kompjuterske simulacije toka leda koje su bile prilagođene specifičnim uslovima Marsa.

Zatim su umetnuli deo smanjenog trenja u simuliranom sloju ledenog pokrivača gde bi voda, ako je prisutna, omogućila ledu da klizi i ubrzava.

Njihovi eksperimenti su generisali talase na simuliranoj površini leda koji su bili slični po veličini i obliku onima koje je tim primetio na stvarnoj površini ledenog pokrivača.

Foto: youtube.com/NASA Jet Propulsion Laboratory

Sličnost između kompjuterskog modela proizvela je talasanje i stvarna posmatranja svemirskih letelica, zajedno sa ranijim radarskim dokazima koji prodiru u led, sugerišu da postoji akumulacija tečne vode ispod Marsove južne polarne ledene kape.

Nalazi takođe sugerišu da se magnetna aktivnost pojavila relativno nedavno u podzemnoj površini planete kako bi se omogućilo pojačano geotermalno grejanje potrebno za održavanje vode u tečnom stanju.

„Kvalitet podataka koji se vraćaju sa Marsa, sa orbitalnih satelita kao i sa lendera, je takav da možemo da ga koristimo da odgovorimo na zaista teška pitanja o uslovima na površini planete, pa čak i ispod, koristeći iste tehnike koje koristimo i na Zemlja, rekao je Arnold.

„Uzbudljivo je koristiti ove tehnike da saznamo stvari o planetama koje nisu naše.