NAVRŠAVA SE 77 GODINA OD KRAJA NAJKRVAVIJEG RATA U ISTORIJI: Na današnji dan 1945. godine Japan je kapitulirao, a istoričari tvrde da je za to postojao samo JEDAN razlog

Drugi svetski rat je, u Evropi, formalno završen 9. maja 1945. kapitulacijom Nemačke. Međutim, borbe na Pacifiku su se nastavile i nakon toga, pa je zvaničan kraj najkrvavijeg sukoba u ljudskoj istoriji zapravo 2. septembar iste godine, dan kada je i Japan kapitulirao. Budući da veliki broj zemalja prvi datum obeležava kao Dan pobede, mali broj ljudi pamti onaj drugi.

U prvoj polovini 1945. američki vojnici su se iskrcali na ostrvo Ivo Džimu i nakon dugotrajnih i žestokih borbi savladali tamošnji japanski garnizon. Ostrvo je posle počelo da služi kao baza američkim strateškim bombarderima B-29 u njihovim napadima na ciljeve u samom Japanu. Prilikom napada su korištene zapaljive bombe, što je samo u Tokiju odnelo 300.000 života.

Krajem zime 1945. teški bombarderi B-29, poznati kao "supertvrđava", leteli su na visinama na kojima ih japanska protivavionska artiljerija i lovački avioni nisu mogli dohvatiti, pa su neometano vršili bombardovanje. Međutim, upravo zbog velike visine, oni nisu bili u stanju da precizno pogode mete određene za uništenje, pa su se neretko vraćali u bazu neobavljena posla.

Da bi prevazišao ovaj problem, general major Kurtis Lemej promenio je taktiku američkih vazdušnih napada tako što je naredio pilotima da lete na nižim visinama i opremio bombardersku flotu zapaljivim bombama.

Foto: Tanjug/AP

Stambeni objekti u Japanu u to vreme u celini su bili građeni od drveta, sa vratima od papira, a japanska odbrana je ostala bez goriva za lovce. Ovo su bile slabosti koje je surovi i proračunati Lemej nameravao da maksimalno iskoristi.

U nastojanju da poveća efikasnost i razornu moć skvadrona B-29, Lemej se sa svojim vojnim inženjerima posvetio izradi zapaljive bombe sa maksimalnim efektom po građevine i ljudstvo ne mareći za civilne žrtve. Pritom, njegov tim se oslanjao na iskustva stečena tokom savezničkog bombardovanja Nemačke, naročito lučkog grada Hamburga. Tamo se prilikom jednog vazdušnog napada od mnoštva manjih požara formirala vatrena stihija koja je velikom brzinom harala naseljem i gutala toliko kiseonika da su se i ljudi koji nisu bili zahvaćeni plamenom i dimom gušili.

Foto: Tanjug/AP

U junu su se Amerikanci još više približili samom Japanu nakon iskrcavanja na Okinavi. I tamo je japanski garnizon savladan, ali uz ogromne gubitke na savezničkoj strani. Japanci nisu imali nameru da se olako predaju.

Uprkos činjenici da su trpeli poraz za porazom od strane Amerikanaca i tome što su se Sovjeti uključili u rat nakon završetka borbi u Evropi, Japan nije odustajao. Ta upornost je verovatno i naterala američke stratege da ovu državu pokore atomskim bombama. Tako je 6. avgusta 1945. jedna bačena na Hirošimu, a 9. avgusta druga na Nagasaki.

Tačan broj poginulih nikada nije tačno utvrđen, ali je reč o stotinama hiljada ljudi. Od posledica radijacije oboljevalo se i godinama posle.

Tek to je bilo dovoljno da japanska vlada nakon nekoliko dana shvati da dalji otpor nema smisla. Bezuslovna kapitulacija je objavljena 15. avgusta, da bi formalno bila potpisana 2. septembra na američkom bojnom brodu Misuri u Tokijskom zalivu što je datum koji predstavlja službeni završetak Drugog svetskog rata.

Foto: commons.wikimedia.org/mil.ru

Po tvrdnjama nekih istoričara, Japanci su prihvatili kapitulaciju samo jer su imali priliku da se predaju Amerikancima, a ne Sovjetima. To je, s druge strane, Americi odgovaralo jer se na taj način pozicionirala kao "najmoćnija sila sveta" koja je pokorila poslednju članicu Sila Osovine.

U Japanu se 2. septembar obeležava kao Dan žalosti za mrtvima u ratu.

Podsetimo, Drugi svetski rat počeo je 1. septembra 1939. godine, a okončan je šest godina kasnije, 2. septembra 1945. Preko 80 miliona ljudi je izgubilo život u njemu, zbog čega je i nazvan "najkrvavijim ratom u istoriji".

Bonus video: