KINA ĆE STATI UZ RUSIJU PROTIV ZAPADA: Čvrste veze najmnogoljudnije i najveće države sveta

Kineski predsednik Si Đinping ponovio je podršku "suverenitetu i bezbednosti" Rusije u razgovoru s predsednikom Vladimirom Putinom, što je odmah izazvalo reakciju SAD, pa je iz Vašingtona poručeno da ovim Kina rizikuje da se nađe "na pogrešnoj strani istorije".

Si i Putin su u sredu, na 69. rođendan predsednika Kine, razgovarali tek drugi put od početka ruske agresije na Ukrajinu 24. februara. Ubrzo nakon njihovog prvog razgovora, koji se desio dan nakon invazije koju je naredio Putin, Kremlj je naprasno objavio da je za pregovore s Ukrajinom, a i sada je Si poručio da sve strane treba "na odgovoran način" da rade na pronalaženju "odgovarajućeg rešenja" ukrajinske krize. Ipak, pažnju zapadnih medija više je privuklo obećanje kineskog lidera da će zaštititi Rusiju.

- Kina je spremna za bližu stratešku saradnju s Rusijom, spremna da pruži međusobnu podršku, uzimajući u obzir ključne interese obe strane u pogledu suvereniteta i nacionalne bezbednosti - poručio je Si.

Tokom razgovora predsednik Kine je ponovio spremnost države da pomogne u rešavanju situacije u Ukrajini.

- Kina je spremna da nastavi da igra svoju konstruktivnu ulogu - naveo je Si.

On je Putinu objasnio da Peking zauzima nezavisan stav o ukrajinskom pitanju, "uzimajući u obzir činjenice i istorijsku realnost".

- Aktivno doprinosimo očuvanju mira u svetskim razmerama. Isto tako, doprinosimo održavanju stabilnog ekonomskog poretka u svetu - rekao je kineski predsednik.

U izveštaju kineske državne televizije CCTV o razgovoru lidera najmnogoljudnije i najveće države sveta u prvi plan je stavljeno to da je "Si primetio da su od početka ove godine bilateralni odnosi zadržali težnju ka zdravom razvoju uprkos globalnim turbulencijama i transformacijama", kao i da je kineski predsednik istakao da je otvoren most Hejhe-Blagoveščensk, koji prvi povezuje dve zemlje auto-putem preko granične reke Amur. Kina je najveći trgovinski partner Rusije, a robna razmena prošle godine je dostigla 147 milijardi dolara, što će ovaj most još više povećati.

Strateški bombarderi leteli Bajdenu iznad glave

Tokom prošlomesečne posete američkog predsednika Džoa Bajdena saveznicima SAD u Aziji kineska i ruska vojska izvele su zajedničke vežbe, kojim je Peking pokazao čvrstu vezu s Moskvom. Strateški bombarderi Rusije i Kine leteli su nad Japanskim morem i Istočnim kineskim morem dok je Bajden boravio na tom području.

Snage vojski

KINA

- 3.134.000 vojnika

- 1.200 borbenih aviona

- 5.250 tenkova

- 3.160 raketnih lansera

- 2 nosača aviona (treći spreman za porinuće)

RUSIJA

- 1.350.000 vojnika

- 772 borbena aviona

- 12.420 tenkova

- 3.391 raketni lanser

- 1 nosač aviona

NATO

- 5.405.700 vojnika

- 3.527 borbenih aviona

- 14.682 tenka

- 2.803 raketna lansera

- 17 nosača aviona