NESTRPLJENJE RASTE! Ukrajina, Moldavija i Gruzija čekaju na odluku Evrope, a šta je sa Zapadnim Balkanom?

Nakon što je počeo rat u Ukrajini, invazija Rusije je dala motivaciju trema bivšim sovjetskim republikama - Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, da podnesu hitne zahteve za članstvo u Evropskoj uniji. 

Foto: Tanjug/AP

Zbog čitave situacije, Ukrajina gaji veliku nadu da će postati država članica, a čak je i predsednik ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančik ranije ovog meseca poslao jasnu poruku. Vlada Ukrajine je slala vrlo glasne poruke pozivajući na podršku Evropske unije, govoreći da je pridruživanje EU postalo geopolitička nužnost, iako su tri države sinhronizovane u saradnji sa EU od političkih reformi do slobodne trgovine, prenosi Blic. 

- Bilo koji drugi signal bi samo koristio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i njegovom režimu - rekao je on prilikom obraćanja Evropskom parlamentu. 

Poslednji poziv za buđenje

Situacija za Moldaviju je slična kao ukrajinska, međutim, Gruzija se nalazi na tankom ledu. U četvrtak je dobila oštru rezoluciju Evropskog parlamenta, koja je opisana kao poslednji "poziv za buđenje" vladi u Tbilisiju. 

Ukrajina je bila najglasnija u tvrdnjama da je pridruživanje EU postalo geopolitička nužnost, iako su tri države bile sinhronizovane u saradnji sa EU u svemu, od političkih reformi do slobodne trgovine.

Foto: googlemaps.com/prinskrin

Proevropska predsednica Moldavije Maja Sandu rekla je prošlog meseca evropskim poslanicima da je pred njenom zemljom još dug put. Ali podsetila ih je da su mnogi Moldavci iz svojih domova mogli da čuju kako bombe padaju na ukrajinski grad Odesu.

Uoči odluke EU, briselski istraživački centar Centar za evropske studije objavio je izveštaje o molbama Ukrajine i Moldavije.

U njemu se navodi da se Ukrajina suočava sa egzistencijalnom krizom, dok je Moldavija "sledeća u opasnosti" od ruske agresije. Preporučeno je da EU proširi status kandidata na obe zemlje. Što se tiče Gruzije, u izveštaju se navodi da bi formalni proces pristupa bio preran.

Ekonomske reforme te zemlje su nadmašile Ukrajinu, Moldaviju i druge zemlje kandidate za EU, navodi se u saopštenju, ali što se tiče demokratije, njena vlada je bila u suprotnosti sa "osnovnim vrednostima EU".

Foto: Tanjug/AP

Evropski parlament je u četvrtak podržao oštro sročenu rezoluciju kojom se Gruzija poziva da podržava "najviše standarde demokratije i vladavine prava". Rečeno je da je sloboda štampe dramatično opala i osudilo se zastrašivanje i progon novinara.

Prošlog leta više od 50 medijskih radnika povređeno je u nasilju krajnje desnice, ali vlada nije krivično gonila nijednog od organizatora nereda. Umesto toga, pokrenula je krivične istrage protiv vlasnika nezavisnih medijskih kuća koje kritikuju vladu.

Premijer Irakli Garibašvili rekao je ranije ovog meseca da očekuje "mudru odluku EU".

- Budimo otvoreni i iskreni. Кada je Rusija napala Gruziju 2008. niko na ovom svetu joj nije uveo sankcije. To je dovelo do osećaja "nekažnjivosti" u Moskvi, što je dovelo do ruske invazije na Кrim 2014. i pokretanja rata protiv Ukrajine u februaru - rekao je.

Foto: Tanjug/AP

Premijer je dodao da Gruzija zaslužuje priznanje od EU koliko i Moldavija i Ukrajina:

- Odgovor sa Zapada mora biti adekvatan, relevantan i proporcionalan.

Кao i Ukrajinci i Moldavci, Gruzijci su u velikoj većini za članstvo u EU prema mišljenju anketa. Pitanje je da li bi EU htela da rizikuje i razočara većinu Gruzijaca, piše Bi-Bi-Si. Predsednica Salome Zurabičvili rekla je ove nedelje u Briselu da su evropski lideri sada prepoznali "pravo lice Rusije" – a jedini odgovor na to je Evropska unija.

Dugo obećanje Zapadnom Balkanu 

Iako se očekuje da će Evropska komisija, izvršna ruka EU, dati zeleno svetlo o kandidaturi Ukrajine već u narednih nekoliko nedelja, za Brisel je podrška ambicijama Kijeva delikatan balans koji utiče na mnoge zemlje.

Zemljama na Zapadnom Balkanu se već dugo obećava pristupanje, uključujući Severnu Makedoniju koja je čak promenila ime u nastojanju da se brže pridruži, a i dalje čeka otvaranje pristupnih pregovora.

Foto: youtube.com/printscreen

Zapadni Balkan je termin kojim Brisel označava šest zemalja južne i istočne Evrope - Sebiju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i takozvano Кosovo. Srbija i Crna Gora prednjače, kao jedine sa kojima su pregovori već u toku, Albanci su zajedno sa Makedoncima zaglavili u limbu oko bugarskog veta, dok su tzv. Кosovo i BiH samo potencijalni kandidati.

Proširenje je poslednjih nekoliko godina kontroverzna tema. Iako EK stalno govori da je ono i dalje na stolu, realnost je, međutim, da je zapalo u ćorsokak jer praktično nije bilo nikakvog konkretnog napretka.

Lideri EU su primetno otvoreniji za proširenje nego pre rata, ali postoji velik rizik da povlašćeni tretman Кijevu uznemiri zemlje u zapadnobalkanskoj čekaonici i potencijalno ih približi Rusiji.