Ako Švedska i Finska uđu u NATO, MAKRONU SE CRNO PIŠE! Ekspert iz Alijanse otkrio sve posledice proširenja Saveza, krenuće RAT za Arktik!

Vest o podnošenju zahteva dosad vojno neutralnih Švedske i Danske da postanu članice NATO izazvala je haos u čitavom svetu, posebno zbog činjenice što se to dogodilo u trenutku krvavog rusko-ukrajinskog rata na tlu bivše republike SSSR, a eksperti sada tvrde da je aktuelna globalna nestabilnost samo početak i da će stanje postati još izazovnije ukoliko do proširenja Alijanse zaista i dođe. 

Na to je u opsežnoj analizi ukazao bivši zamenik glavnog sekretara za politiku u Parlamentarnoj skupštini NATO i direktor Odbora za odbranu i sigurnost u toj instituciji Zahari Selden, koji tvrdi da potezi zvaničnog Stokholma i Helsinkija, osim za Rusiju, mogu da imaju katastrofalne posledice i za samu Evropu. Prema njegovim rečima, najviše bi mogla da pati Francuska, kao i njen predsednik Emanuel Makron, budući da će dve severoevropske zemlje zasigurno biti okrenutije Britaniji. 

- Novim proširenjem Savez će se verovatno mnogo više usresrediti na baltičku regiju. To nije novo jer je NATO i ranije posebnu pažnju posvetio upravo toj teritoriji i kroz raspoređivanje kopnenih trupa i organizovanjem vežbi u Estoniji, Litvaniji i Letoniji. Međutim, aktivnosti Alijanse na tom prostoru verovatno će postati usmerenije na pomorske i vazdušne operacije. Dok se male baltičke države oslanjaju na druge članice NATO za svoju protivvazdušnu odbranu, Švedska i Finska imaju značajne i sofisticirane avio-snage. Sada sa Švedskom i Finskom, Baltičko more zapravo postaje jezero NATO. Tamo će verovatno biti postavljene i baze Alijanse - istakao je Selden i naglasio da će Švedska i Finska verovatno obratiti više pažnje na arktičku regiju kao zonu nadmetanja s Rusijom.

- NATO se već dugo zanima za krajnji sever, ali je uvek nešto drugo bilo prioritet. Ipak, sve uključene zemlje veoma su zainteresovane za Arktik i u vojnom i u nevojnom smislu, a pristupanjem Švedske i Finske Savezu svaka zemlja u Arktičkom savetu takođe će biti članica NATO - osim Rusije. Arktik će verovatno u većoj meri postati centralno pitanje za Alijansu, a to bi moglo da pogorša već postojeće tenzije u Savezu. Francuska, na primer, jeste zagovornik da Savez bude fokusan na Mediteran. NATO možda jeste sposoban da dominira u obe teritorije, ali ravnoteža u njemu će se neminovno pomeriti ka severu - objasnio je stručnjak predviđajujući ozbiljne sporove unutar same Alijanse.   

Foto: Tanjug/AP

- Geografski interesi Švedske i Finske bliži su interesima Ujedinjenog Kraljevstva nego Francuske. U post-Bregzit eri, to će verovatno povećati napetosti u Savezu između onih koji podržavaju jak transatlantski odnos i onih koji nastoje da podignu važnost Evropske unije kao bezbednosnog aktera, što se zove strateškom autonomijom. Francuska je dugogodišnji lider u tom pitanju, a predsednik Emanuel Makron nedavno je iskoristio mandat Francuske u rotirajućem predsednikovanju Savetom Evropske unije kako bi se založio upravo za stratešku autonomiju - podsetio je poznati analitičar. 

Prema njegovim rečima, motivacija dve neutralne evropske države za priključenje NATO jeste i ulazak u službeni bezbednosni odnos sa Sjedinjenim Državama.

- Treba imati na umu da su obe zemlje među članicama EU i da ta zajednica ima klauzulu o međusobnoj odbrani kao deo Lisabonskog ugovora. Kad bi se osiguranje Švedske i Finske u Helsinkiju i Stokholmu smatralo ciljem koji bi mogao da se postigne kroz Evropsku uniju i veću evropsku bezbednosnu autonomiju, ne bi bilo potrebe za pridruživanjem NATO. Obe zemlje očigledno žele da budu deo bezbednosnog aranžmana koji podupire američka vojska. Kao što jasno pokazuje nedavni izveštaj Švedskog instituta za odbranu, Švedska vidi Sjedinjene Države kao jedinu silu sposobnu da garantuje evropsku bezbednost. To je očigledno u suprotnosti s težnjom Francuske za većom evropskom bezbednosnom autonomijom - objasnio je Selden. 

Foto: Tanjug/AP

Inače, svako proširenje NATO menja savez, ali dodavanje Švedske i Finske, kako se smatra, biće značajnije od prethodnih rundi proširivanja.

- Švedska i Finska na sto donose značajne sposobnosti i resurse koji će biti dobrodošao dodatak Savezu. Ali te sposobnosti im daju uticaj za koji se može očekivati ​​da će dodatno pomeriti fokus NATO na baltičke i arktičke regije. Istovremeno, pristupanje Švedske i Finske moglo bi da poveća dugotrajne napetosti u Savezu, posebno s Francuskom. Biće potrebna spretna diplomatija kako bi se uravnotežili prioriteti i održala solidarnost među saveznicima u onome što se čini da će biti veoma izazovan period u transatlantskim odnosima i evropskoj sigurnosti - zaključio je profesor Selden.