TRAUMATIČNA ISPOVEST UKRAJINSKOG VOJNIKA: Uspeo je da se izbavi iz ruskog zarobljeništva i stigne kući!

U bolničkom krevetu u ukrajinskom gradu Poltavi, Hlib Strižko je pokušao da sedne.

Karlicu 25-godišnjeg vojnika podupirale su metalne skele - jedna od mnogih povreda koje je zadobio dok je pokušavao da odbrani Mariupolj.

Dok mu je majka Olesija pomogla, napravio je grimasu od bola, ali je želeo da podeli svoju priču.

- Okrećući glavu, video sam da je u mene uperen tenk - priseća se on.

- Kada tenk puca, nema vremena između izlaska i dolaska. To se dešava trenutno. Video sam sjajan bljesak - rekao je ukrajinski vojnik.

Odleteo je od pucnjave tenka

- Shvatio sam da mogu ili da vičem i da mi se pomogne ili da umrem pod ovim ruševinama - kaže gospodin Strižko.

- Svaki plač je bio izuzetan napor. Posle tri do četiri vriska, čuo sam kako momci govore „tu smo, pomoći ćemo ti" - dodaje on. 

Drugovi gospodina Strižka spasili su mu život i odveli ga u poljsku bolnicu.

- Bilo je desetak momaka iz različitih jedinica - sećao se on.

Korak do smrti 

- Došli su lekari i rekli nam da ćemo, da bismo spasli živote, biti prebačeni Rusima - govori on. 

Invazione trupe su zauzimale sve više Mariupolja, a najbolja šansa vojnika da dobije medicinsku pomoć bila je kod neprijatelja. U međuvremenu, u njegovoj rodnoj Poltavi, za njega se molila crkva u koju je uključen od detinjstva.

Foto: Printskrin

Kao i mnoge ukrajinske institucije, gradska Uspenska katedrala morala je da se prilagodi ratu - kutije pune humanitarne pomoći pune njene sale.

Božje čudo 

- Znao sam da postoje samo dva izlaza iz Mariupolja: smrt ili zarobljeništvo - kaže gradski arhiepiskop Fedir, koji još uvek obavlja službe iz impozantnog oltara crkve.

Nadbiskup je verovao da se gospodin Strižko neće predati, ali nije imao pojma da li je živ ili mrtav. To se promenilo kada se marinac pojavio sa drugim ukrajinskim zatvorenicima na društvenoj mreži separatista koje podržava Rusija.

- Znao sam da je Bog učinio čudo. Bio je u teškom stanju, sa brojnim prelomima - kaže nadbiskup. 

Foto: pixabay.com

G. Strižko je imao slomljenu karlicu i vilicu i izgubio je vid na jedno oko. Nadbiskup je bio zabrinut, ali mu je laknulo kada je video g. Strižka živog.

- Bog je uslišio naše molitve i bio sam uveren da ćemo moći da ga oslobodimo iz zatočeništva - rekao je on.

Nadbiskup Fedir kaže da ima još marinaca iz Poltave koji su nestali u Mariupolju, koji je sada pod ruskom kontrolom nakon 80 dana opsade. Vrativši se u zagušljivu bolničku sobu gospodina Strižka, prisetio se svog tretmana na ruskoj strani, ili njegovog nedostatka.

- Neke medicinske sestre bi donosile hranu i hranile me, jer nisam mogao da sedim i slomljena mi je vilica - kaže on.

Traume

Seća se čečenskih boraca i ruskih vojnika koji su ih čuvali. Čečeni bi dolazili noću i rugali mu se kako mu nožem po telu.

- Šteta što je zabranjeno odsecati uvo - rekli su oni, posmatrani od strane ruskih vojnika.

Foto: Tanjug/AP

Gospodin Strižko je na kraju odveden u Rusiju, a zatim je prebačen na vojni aerodrom na Krimu koji je anektirao Rusiju, gde kaže da nikada neće zaboraviti šta mu je ruski vojnik rekao, 17 dana nakon što je njegova muka počela.

- Ako budete sledili moja naređenja, bićete u Ukrajini večeras - zaprećeno mu je.

Spreman da brani svoju zemlju 

Marinac je ukrcan u kola hitne pomoći i odvezen prema ukrajinskoj teritoriji. Ispostavilo se da je bio deo dogovorene razmene zatvorenika između Ukrajine i Rusije.

Prebačen je na sever u bolnicu u Zaporožju, koja je pod kontrolom Ukrajine, a zatim u njegov rodni grad Poltavu na severu. Gospodin Strižko je opisao kako su mu suze padale niz lice kada je shvatio da se vratio kući.

Vojnik je bio jedan od desetak vraćenih ukrajinskih vojnika, svi marinci iz različitih jedinica su povređeni dok su branili čeličanu Ilič u Mariupolju.

Foto: Tanjug/AP

- Prišao je drugi vozač i rekao: „Smiri se, sad si u Ukrajini“. Bio sam presrećan. Nisam mogao da verujem da sam u Ukrajini, mestu gde se slobodno diše - rekao je on. 

Uprkos zabrinutom izrazu na majčinom licu, nije sumnjao šta će sledeće da uradi.

- Spreman sam da nastavim svoju borbu. To može biti i na liniji fronta ili negde drugde. Pomoći ću vojsci da približi pobedu nad Rusijom - odlučno je rekao ukrajinski vojnik, prenosi BBC.