LUDILO I PARANOJA UNUTAR PUTINOVOG BUNKERA! Nakon vojne operacije u Ukrajini, odlučuje se za video konferencije - SVE JE MANJE LJUDI KOJI BI ZA NJEGA PRIMILI METAK!

Kako profesor Galioti navodi, ruski predsednik Vladimir Putin je želeo da napravi "bunker" jer više voli video konferencije, pogotovo nakon "specijalnih vojnih operacija u Ukrajini".

- Putin nikada nije voleo da putuje helikopterima, tako da je ekstravagancija od 18 vozila, uključujući autidere, kola hitne pomoći i niz blistavih crnih limuzina sa zatamnjenim staklima, bila poznat prizor.

Ruski predsednik je uvek bio svestan bezbednosti, ali danas, na gubitničkoj strani svoje "specijalne vojne operacije" u Ukrajini za koju je sam kriv, Putin je paranoičniji nego ikad.

Sada se retko upušta čak i u svoju kancelariju u Kremlju, više voli da posluje iz svoje veličanstvene, žuto ofarbane vile sa stubovima na svom letnjem imanju, Novo-Ogarjevo, u ekskluzivnom predgrađu popularnom među rok zvezdama, zapadno od Moskve. Ljudi mu dolaze ako i kada želi da ih vidi. Ali, sve više, on to ne čini.

Foto: Tanjug/AP

On ima svoje osoblje, svoje telohranitelje, svoj tim degustatora hrane i tako dalje, ali mesecima su viši ministri, savetnici i pomoćnici sa kojima bi se nekada često konsultovao, držani podalje. Pandemija je ovo olakšala - ali on ne pokazuje znake da želi da promeni status kvo.

Svakodnevno, Putinova navika je da ustane kasno, pliva, a zatim počne da radi. Ne veruje internetu i insistira na papirnim brifinzima. Od invazije prioritet imaju vojni izveštaji, zatim dokumenti SFV-a, obaveštajne službe, koje mu govore šta se dešava na međunarodnom planu; zatim izveštaj FSB, federalne službe bezbednosti, o tome šta se dešava unutar Rusije; i konačno sažetak dela ruske elite - njegovih prijatelja i neprijatelja - iz FSO, federalne službe zaštite.

I ŠOJGU PODALJE OD PUTINA

U međuvremenu, Putinov ministar odbrane Sergej Šojgu (66), koji se smatra velikim političkim preživelim sa ruskom politikom od raspada Sovjetskog Saveza, ređe se viđa sa predsednikom, što dovodi do spekulacija da je on postavljen u tu situaciju zbog "vojnih neuspeha".

Foto: Tanjug/AP

Posvećeni posmatrači Kremlja veruju da Putin veći deo svog vremena provodi sam, razmišljajući o ratu i razmišljajući o strategiji na terenu - što je alarmantno za Rusiju jer nam istorija govori da je to upravo suprotno od onoga što bi trebalo da radi.

PUTIN NEMA ZNAČAJNO VOJNO ISKUSTVO

Putin nema apsolutno nikakvo značajno vojno iskustvo, uprkos tome što (kao i mnogi političari) ne može da prođe pored tenka ili borbenog aviona bez pauze za fotografisanje.

Kao mladić, izbegao je državnu službu jer je otišao na univerzitet (studio je pravo na Lenjingradskom državnom univerzitetu) gde su studenti radili obuku za rezervne oficire.

Foto: Tanjug/AP

Ova 'obuka' se sastojala od malo marširanja i par letnjih vežbi, a Putin je diplomirao kao poručnik artiljerije. Obuka rezervista posle univerziteta zahtevala je neparnu nedelju u vojnoj službi svake godine, ali Putin se odmah pridružio tadašnjem KGB-u i mogao je da traži izuzeće.

VREME ISTIČE

Šta god da se desi u Ukrajini, Putin će to proglasiti za pobedu, jer mora. Vreme ističe. U oktobru će imati 70 godina i očigledno je loše. Priča se da možda ima Parkinsonovu bolest, rak štitne žlezde ili rak krvi, navodi profesor, koji Putina prati već 25 godina.

Navodi se da Putin ima želju, gotovo opsesiju, da bude viđen kao jedan od državotvornih heroja Rusije. Ukrajina je trebalo da bude trijumf koji je učvrstio njegovo nasleđe. Možda mu je čak i omogućila da se povuče sa mesta predsednika, jer mu je u duši dosadan svakodnevni posao.

NUKLEARNO ORUŽJE

Da li bi mogao da upotrebi taktičko nuklearno oružje? Pre tri meseca se mislio da ne. Sada ima mnogo manje kontrole. U slučaju potpunog neuspeha, on bi mogao da eskalira u sukob.

Foto: Tanjug/AP/Profimedia

Putin je okružen nemilosrdnim pragmatičarima. Da je želeo da napadne NATO, bilo bi ljudi koji bi pomislili: "Tačno, postaje previše opasan."

Ono što je sada veoma upadljivo je koliko je Putin izolovan. Nema mnogo onih oko njega koji bi primili metak za predsednika - navodi Mark Galeoti u svojoj analizi, inače, počasni profesor na Univerzitetskom koledžu Londonske škole za slovenske i istočnoevropske studije i autor 24 knjige o Rusiji, uključujući biografiju Vladimira Putina.

BONUS VIDEO: