PANIKA U SKANDINAVIJI, ŠVEDSKA I DANSKA SE SPREMAJU ZA RAT S PUTINOM! Poslale vojsku na granice, RUSKI BROD UPLOVIO U BALTIK!

Autor: Republika

Svet

21.01.2022

12:47

Napetost raste na severu Evrope u svetlu zategnutih odnosa između Zapada i Rusije oko Ukrajine, a mnoge zemlje spremne su i za najgori scenario.

PANIKA U SKANDINAVIJI, ŠVEDSKA I DANSKA SE SPREMAJU ZA RAT S PUTINOM! Poslale vojsku na granice, RUSKI BROD UPLOVIO U BALTIK!

Tanjug/AP

Svet na ivici, strahuje se od prelivanja rata iz Ukrajine na ostatak planete

Razmeštanje ruskih vojnih snaga ka granici prema Ukrajini poslednjih dana glavna je tema svetskih medija, a osim te bivše republike SSSR ozbiljno su se zbog novonastale situacije na evropskom tlu zabrinule i Skandinavske zemlje, pre svega Švedska i Danska. 

Njih je posebno zabrinula činjenica da su čak tri broda Ruske mornarice iz Severnog mora prošla kroz moreuz Veliki Belt u Danskoj i tako ušla u Baltičko more, iako je ta vest prošla gotovo nezapaženo u svetu. 

Švedska vlada je reagovala gotovo momentalno i krajem prošle nedelje na ostrvo Gotland u Baltičkom moru poslala veći broj oklopnih vozila. Otad ulicama na tom području, koje je samo oko 350 kilometara vazdušnom linijom udaljen od ruske enklave Kalinjingrad i na kom živi oko 60.000 ljudi, patroliraju vojnici. Oružane snage su posebno primetne u gradu Visbiju.

Lokalni mediji prenose da odgovorni u glavnom gradu Švedske pred sobom imaju sledeći najgori mogući scenario - Rusija bi narednih dana ili nedelja mogla ne samo da pruži pipke prema Ukrajini, nego i prema baltičkim zemljama Estoniji, Letoniji i Litvaniji, i tako se opasno približi Švedskoj.

Švedska nije članica NATO, ali tesno surađuje s tim vojnim savezom. Od kada je Rusija pripojila poluostrvo Krim 2014. Stokholm je ponovo pojačao obranu. Tako je zemlja 2017. godine ponovo uvela obavezni vojni rok.

"Nećemo dozviliti da nas bilo ko ucenjuje" 

S druge strane, Finska, sa svojom 1.300 kilometara dugom granicom s Rusijom, jeste zemlja koja je najbliža toj sili. A interesantno je da ni ona nije članica NATO. Slično kao i u Švedskoj, nema potrebne većinske podrške za pristup zapadnom vojnom savezu.

S obzirom na to da je vlada u Helsinkiju dugo smatrana pragmatičnom u odnosima s Moskvom, sada se više ne može sakriti rast nepoverenja. Dugi niz godina u političkim programima stoji opcija pristupanja NATO, ali najjasniji znak odvraćanja Finske od Rusije bio je u decembru prošle godine. Premijerka Sana Marin okončala je dugogodišnji spor oko nabavke novih borbenih aviona i naručila 64 najmodernija aviona F-35 od firme Lockheed Martin iz SAD. Posao vredan 8,4 milijarde evra.

youtube.com/Valtioneuvosto

Sana Marin, premijerka Finske 

Nakon što je Rusija krajem decembra zahtevala da nijedna nova zemlja ne sme da pristupi NATO, Marin je napravila još jedan korak. Početkom januara je u jednom televizijskom intervjuu uputila poruku Moskvi: "Nećemo dozvoliti da nas ucjenjuju". 

Danska podržala Ukrajinu sa 22 miliona evra

Danska vlada u Kopenhagenu u odnosu s Moskvom u ovom trenutku prati dvostruku strategiju. S jedne strane je isto kao i Švedska pojačala vojno prisustvo u Baltičkom moru poslavši jednu fregatu, veći broj borbenih aviona F-15 i oko 200 vojnika.

Danska je jedna od osnivačica NATO i samim tim su sve njene oružane intervencija pod vrhovnim zapovedništvom vojnog saveza. Osim toga, zemlja je odlučila da podrži Ukrajinu sa oko 22 milijona evra. 

Udruženi osnivači NATO 

Norveška je još od 1949. sastavni deo NATO i nalazi se na spoljnim granicama na severu. Odbrambena politika igra vrlo veliku ulogu u samopouzdanju te zemlje. Oko 8.000 mladih muškaraca i žena godišnje odsluži obavezni vojni rok.

Tanjug/AP

Najveće NATO vojne vežbe očekuju se u Norveškoj u martu i aprilu 

Norveška s Rusijom deli oko 200 kilometara dugu granicu, a obe zemlje su pritom konkurenti kada se radi o sferi uticaja na Arktiku. To je još jedan od razloga zašto se ovih dana ulažu napori da se pokaže vojna spremnost.

Vlada u Oslu je tek nedavno sklopila novi vojni sporazum sa SAD, prema kom Norvežani Amerikancima, u slučaju rata, dozvoljavaju pristup u četiri svoje vojne baze.

Treba, takođe, napomenuti da će se na norveškoj teritoriji u martu i aprilu održati jedna od najvećih vojnih vežbi Alijanse od kraja Hladnog rata: „Cold Response" (Hladni odgovor). Učestvovaće 35.000 vojnika iz 28 članica NATO, ali i drugih partnerskih zemalja.

Vlada u Oslu je pored ruskih vojnih manevara također zabrinuta i zbog ruskih hakerskih napada. U jednom intervjuu je norveški premijer Jonas Gar Store izjavio da hakeri koje podržava Rusija imaju na nišanu najvažnije norveške institucije poput parlamenta i vlade.

 

Komentari (3)

Loading
Strahinja

21.01.2022 16:22

"Švedska i Danska" se spremaju za rat.Poljska se oseća ugroženođ.Ukrajina tvrdi da će je Rusija naoasti i zove NATO.Njemačka preti.Satanizuju Putina,ekonomske sankcije Rusiji uvode.E PA LJUDI KO SE OVDJE SPREMA ZA RAT I KO ĆE KOGA DA NAPADNE.

Kameni Jagodina.

22.01.2022 10:33

@Strahinja - Pa Rusija Ukrajinu.Po pravu jacega.Nema ko da brani Ukrajinu.Niko nije lud da se kaci sa Rusima zbog Ukrajine..

SRBOLJUB RUSOLJUB

21.01.2022 22:03

DEDAMRAZOVI U TERANJU!!! JADNI DEDAMRAZOVI!!!