PUTIN ĆE BOMBARDOVATI UKRAJINU KAO NATO SRBIJU 1999?! Zapadni mediji bruje o scenarijima na kojima radi ruski predsednik koji se sprema za RAT!

Ruski predsednik Vladimir Putin uveliko razrađuje strategiju za invaziju na Ukrajinu, a jedan od scenarija kako bi on mogao da sprovede napad na bivšu republiku SSSR jeste i taj da je bombarduje kao što je to NATO učinio s Jugoslavijom 1999. godine.        

To predviđaju mnogobrojni zapadni mediji, koji se ovih dana utrkuju ko će uspeti da otkrije navodne tajne planove ruskog predsednika, budući da prošlonedeljni američko-ruski pregovori nisu pokazali nikakav napredak u odnosima SAD i NATO s jedne i Ruske Federacije s druge strane. 

S tim u vezi je Majkl Kofman, direktor ruskih studija u CNA, vašingtonskoj lobističkoj kompaniji, rekao za britanski Telegraf da u ovom trenutku ne treba da se postavlja pitanje šta bi Putin mogao da učini, već "kako bi izgledala vojna operacija koja bi Rusiju dovela do njenih ciljeva?". 

Prema navodima Telegrafa, glavna osoba koja stoji iza strategije udara na susednu Ukrajinu jeste ruski general Valerij Gerasimov, načelnik glavnog štba ruske vojske, koji navodno razrađuje pet scenarija za napad.     

Lukašenko u akciji i zastrašivanje

- Svi pričaju o invaziji, ali mogu da se setim puno stvari koje bi Putin mogao da učini osim invazije. A Zapad bi se opet pitao šta može da uradi, da li je to invazija ili nije? - mišljenja je Orisia Lutševič, ukrajinska analitičarka u Četam hausu. 

Sličnog stava je i Roland Olifant, Telegrafov analitičar, koji veruje da bi jedan od mogućih poteza mogao da uključuje beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka. On bi, veruje Olifant, mogao da pozove ruske kopnene snage da zaprete severnoj granici Ukrajine ili pak otvoreno premeštanje "mirotvoraca" u separatističke republike u Donjecku i Lugansku pod ruskom kontrolom.

Foto: Tanjug/AP

- Svaki od tih koraka bi istovremeno dobro pozicionirao Rusiju za budući rat i izvršio značajan dodatni pritisak na Kijev i NATO da sklope sporazum - tvrdi Institut za proučavanje rata, lobisti iz SAD, u studiji objavljenoj prošlog meseca o mogućim ruskim smernicama delovanja.

Teško naoružanje i vazdušni napadi 

Ako zastrašivanje ne uspe, Putinov naredni potez bi, tvrdi Telegraf, verovatno uključivao ​​najveću snagu njegove vojske: tenkove velikog dometa, rakete, krstareće projektile i vazdušne napade s kojima mogu nekažnjeno udarati neprijatelje izdaleka.

Ukrajina ni približno nema snage kojom bi uzvratila, a njena protivvazdušna odbrana je uglavnom modernizovani raketni sistem iz sovjetske ere - mogla bi da sruši neke ruske avione i pružiti veoma malo protivraketnog kišobrana.

Takođe, vojni zapovjednici bi bili prisiljeni da donose bolne odluke o tome hoće li braniti sisteme na bojištu ili kritičnu infrastrukturu. Svaki lanser koji bi se razotkrio prilikom ispaljivanja odmah bi bio ranjiv.

- Ukrajinska vlada je i te kako svesna problema i apelovala je na NATO za moderne američke Patriot sisteme. Zasad bezuspešno - rekao je Džastin Bronk iz Instituta Rojal Junajted servisis i naglasio kako u slučaju da raketna i topovska kampanja ne bi uspela u svom naumu, usledile bi kopnene snage.

Borba za ključni koridor 

Neki zapadni analitičari pretpostavljaju da će prvi potez Rusije biti zauzimanje obalnog autoputa M14 koji prolazi duž obale Azovskog mora između Krima i ruske granice. To bi verovatno značilo pešadiju i oklopna vozila potpomognute nadmoćnom artiljerijskom snagom koja probija koridor od Nozoazovskog, kroz obalne gradove Mariupolj i Berdjansk, sve do Hersona na ušću Dnjepra.

Foto: youtube.com/THE FORTH

Sve ovo bilo bi dovoljno za nanošenje bolnog poraza Ukrajini, a stekli bi i prednost ukoliko bi to zahtevali politički uslovi i ujedno bi se osigurao Severnokrimski kanal, slatkovodni koridor do Krima koji je Ukrajina prekinula nakon što se poluostrvo otcepilo od njene teritorije 2014. godine i pripojilo se Rusiji. 

Doduše, takav napad bi se ionako očekivao, tako da bi tu bilo malo elemenata za iznenađenje. Posebno bi bio težak Mariupolj, koji snažno brane dobro ukopane jedinice koje se već osam godina spremaju za borbu protiv takve operacije.

A ograničavanje operacije na tako uskom frontu omogućilo bi Ukrajini da koncentriše svoju manju vojsku kako bi se suočila s pretnjom, dajući joj priliku u borbi da nanese velike žrtve napadačima - pa da ih čak možda i porazi.

Totalni rat na više frontova 

Verovatno su planeri u zgradi ruskog Glavnog štaba osmislili i opcije za veći rat koji uključuje nekoliko, verovatno istovremenih, osi napredovanja, ocenjujeTelegraf.

Jedan scenario uključivao bi ruske formacije koje prelaze granicu u regije Harkov i Lugansk severno od jako utvrđene linije dodira u Donbasu. Ukrajinske trupe koncentrisane na sadašnjoj crti bojišta bile bi prisiljene da biraju između ostanka u svojim rovovima kako bi se suprotstavile pretećem proboju iz separatističkih republika ili povlačenja kako bi izbegli opkoljenje i gotovo sigurno uništenje.

Ne treba smetnuti s uma i da bi još jedna ofenziva mogla da izbije s juga iz pravca Krima.

Foto: Tanjug/AP

Navodni plan invazije, objavljen u njemačkom Bildu krajem prošle godine, čak uključuje i amfibijsku i vazdušnu operaciju za opkoljavanje i zauzimanje Odese, najvažnije luke Ukrajine. Ta konkretna ideja, kaže Rob Li, saradnik u Programu za Evroaziju Instituta za spoljnu politiku i bivši američki pešački marinac, bila bi rizična do nivoa koja je samoubilačka. Jedino što bi tada ukrajinska vojska sigurno mogla da učini jeste da pogodi prepunu plažu kasetnim bombama ili obarajući sporohodni transportni avion pun padobranaca.

Međutim, opšti princip delovanja na više frontova ima smisla.

- To bi razvuklo ukrajinske snage, nametnulo im dilemu oko razlučivanja koji je glavni udar, zapretilo operativnim opkoljavanjem i imalo veliku verovatnost da će ih odseći od logističke podrške - istakao je Kofman i naveo da to, s druge strane, tera Ukrajince na organizovano povlačenje, posebno ako pretrpe značajan gubitak vazdušnih snaga. 

Invazija na prestonicu, Kijev 

Glavni grad Ukrajine, Kijev, nije laka meta. Tri miliona ljudi biće izrazito neprijateljski raspoloženi prema invazijskim snagama. Naime, stari grad i najvažnije vladine zgrade koncentrisani su na lako odbranjivim brežuljcima na zapadnoj obali Dnjepra.

Drumski i železnički mostovi koje bi napadačka sila morala da zauzme, dominiraju strminom nalik litici. Najbliži mostovi nizvodno udaljeni su stotinak kilometara, a na severu reka je pregrađena u veliki i neprelazni rezervoar.

Doduše, vojna sila koja bi napala iz Belorusije mogla bi poništiti te prepreke prelaskom granice na zapadnoj obali.

Foto: pixabay.com

Međutim, Putinu možda neće ni trebati beloruski front, kao ni opcija da uđe u glavni grad. S uništenom vojskom, polovinom zemlje pod okupacijom, a ruskim topovima parkiranim u dometu njegove kancelarije, predsednik Volodimir Zelenski verovatno ne bi imao drugog izbora nego da se preda.