STIGAO NEOČEKIVANI UDAR NA PUTINA, JOŠ DVE MOĆNE EVROPSKE SILE HOĆE U NATO! Ozbiljne provokacije došle na dan početka pregovora od kojih zavisi SUDBINA SVETA!

Ruska Federacija na čelu s predsednikom Vladimirom Putinom trpi neviđeni pritisak na samom početku pregovora između predstavnika te zemlje i Sjedinjenih Američkih Država u Ženevi, tokom kojih bi, kako su prethodnih dana isticali mnogi analitičari, mogla da se reši sudbina sveta. 

Naime, u pitanju su sastanci na kojima bi Zapad trebalo da odgovori na nedavne zahteve Moskve u vezi sa bezbednosnom situacijom, najpre u Evropi, ali i na nivou čitave planete, budući da je ruska strana zahtevala da se smanje provokativne akcije SAD nedaleko od ruskih granica. Međutim, ono što je najvažnije, razgovori imaju za cilj da se odluči da li će se ispuniti zahtevi Kremlja da NATO prestane da se širi na istok i tako obustavi proces uvlačenja novih članica u svoje okvire.

I u trenutku dok se upravo o tim pitanjima pregovora na švajcarskom tlu, iz dve moćne evropske zemlje stigli su signali da su one više nego spremne da postanu članice Alijanse, čemu se, kako navode mnogi mediji, Putin nikako nije nadao. U pitanju su Švedska i Finska, države koje se nalaze uz sam prag Ruske Federacije i za koje je ruski lider nebrojeno puta rekao da nikako ne smeju postati deo najvećeg vojnog saveza na svetu.                 

- Naša zemlja je sada bliža nego što je ikad bila podnošenju zahteva za članstvo u NATO. Po prvi put ljudi osećaju da se agresija koju Rusija sprovodi prema svojim susedima... odnosi i na Finsku i Švedsku - rekla je finska poslanica Elina Valtonen za britanski Telegraph i to nedugo nakon što je zvanični Vašington pre početka pregovora u Ženevi poručio Fincima i Šveđanima da podržava njihovo pravo na izbor saveza.

To su pozdravili finski predsednik Sauli Niniste i premijerka Sana Marin koji su rekli kako Helsinki zadržava pravo izbora da li hoće u budućnosti da se pridruži NATO ili ne.

- Sloboda izbora takođe uključuje mogućnost vojnog usklađivanja i podnošenja zahteva za članstvo u Alijansi - rekao je Niniste.

Foto: Tanjug/AP

Takođe, u petak uveče je američki državni sekretar Entoni Blinken odbacio ruske zahteve da NATO ne prima nove članice.

- Alijansa nikada nije obećala da neće primati nove članove. Niti je mogla to da obeća, niti bi. Rusija pravi svet ludim tvrdnjom o provokacijama Ukrajine, pa će se zato naši pregovori usresrediti na agresiju Moskve - istakao je Blinken.

Istovremeno, Telegraf navodi da će prilikom razgovora predstavnika NATO i Rusije u sredu u Briselu Alijansa svakako odbiti sve Putinove zahteve u vezi sa tim savezom.   

- Biće naglašeno da sporazum vojnog saveza ima politiku otvorenih vrata kako bi se garantovali stabilnost i mir u Evropi - navodi taj list.  

Povodom spekulacija o proširenju Alijanse oglasila se i švedska premijerka Magdalena Anderson, koja je izjavila da je razgovarala o produbljivanju partnerstva između njene zemlje i NATO.

- U Švedskoj mi sami odlučujemo o našoj spoljnoj i bezbedosnoj politici i koga ćemo izabrati za saradnju - rekla je ona u neuobičajeno oštroj j izjavi za čelnika jedne stranke koja se dugo protivila članstvu u NATO.

Inače, insajderi u NATO veruju da bi svaki od ovih procesa ulaska u članstvo bio relativno brz jer se obe zemlje već pridržavaju mnogih standarda koje očekuje savez 30 zemalja.

Prošlogodišnja anketa pokazala je da 46 posto švedskih građana podržava pridruživanje NATO savezu, u odnosu na tek 17 odsto 2012. U skladu s tim, populistička stranka Švedske demokrate promenila je politiku prema Alijasni u decembru. Parlament je potom izglasao izjavu u korist "opcije NATO" koja bi, ako je usvoji vlada, postavila temelj za Švedsku da se, poput Finske, može pridružiti savezu "ukoliko bude ugrožena".

Takođe, opoziciona umerena stranka desnog centra ovog petka je optužila vladu levog centra za "pasivnost" u odnosu na rusku pretnju. Pozvala je da se aktivira opcija NATO i da se zemlja "kao i Finska otvori za ozbiljnu raspravu o budućem članstvu u Savezu".