CIA JE SVE ZNALA: SPROVODILI ZASTRAŠUJUĆE EKSPERIMENTE NAD DECOM?! Jezivi dokumentarni film razotkriva sav užas prakse u kojoj su ŽRTVE BILI SIROČIĆI!

Zastrašujuća praksa eksperimentisanja nad decom bez roditeljskog staranja sprovođena je u Danskoj tako što su mališanima priključivane elektrode na tela i puštani im glasni zvuci, pri čemu je o svemu bila obaveštena Američka obaveštajna agencija (CIA).

To je otkrio Danski radio u dokumentarcu pod nazivom „Potraga za samim sobom“ (Jagten på mig selv) u kom je navedeno da su brutalnim eksperimentima zapravo ispitivane veze između naslednih faktora i šizofrenije. Na taj način je direktno kršen Nirnberški kod kojim se uvode etička ograničenja za ispitivanja na ljudima, ali su ona svakako sprovođena. 

Istraživanje je započeto ranih šezdesetih godina i u njega je bilo uključeno 311 danske dece, prenosi Sputnjik, od kojih su mnoga bila usvojena ili su živela u obližnjem sirotištu. Eksperimenti su sprovođeni u podrumu Okružne bolnice u Kopenhagenu.

Na ideju da započne takvo monstruozno istraživanje došao je američki psiholog Zarnof Mednik, profesor Univerziteta u Mičigenu. Mednik nije mogao da pronađe adekvatnu grupu za istraživanje u SAD, pa je pomoć potražio od danskog profesora Finija Šulsingera. Time je započeto istraživanje koje je trajalo godinama u Danskoj.

Autor dokumentarca Per Venik je kao dete bio predmet eksperimenta. Seća se da je bio stavljan u stolicu, elektrode su mu bile postavljene na ruke, noge, na grudi oko srca i morao je da sluša veoma glasne i uznemirujuće zvuke. Test je trebalo da otkrije da li dete ima psihopatske osobine. Ispitivana su deca čije su majke bile bolesne od šizofrenije, ali i deca koja su bila u kontrolnoj grupi, pošto nisu imala mentalnih bolesti u porodici, a među njima je bio i Venik.

 

- Bilo je veoma neprijatno. I to nije samo moja, već je to priča mnoge dece. Obećali su mi nešto zabavno pre nego što su me odveli u bolnicu. Mislim da je to bilo kršenje mojih građanskih prava. Mislim da je veoma čudno da neki ljudi znaju više o meni nego što sam ja znao - kazao je on za Danski radio.

 

Deci nije rečeno u kakvom će eksperimentu učestvovati, kao što nije rečeno ni Veniku kada je već napunio 24 godine i još jednom bio deo ispitivanja. Osim toga, on je sve vreme bio praćen, o čemu nije imao pojma.  

- Otišao sam u bolnicu zbog kožne bolesti. Tada sam saznao da je svaka moja poseta lekaru bila prijavljivana odeljenju za psihologiju u bolnici - naveo je Venik.

Kakvo je istraživanje bilo u pitanju, saznao je tek pre tri godine. Tada je odgledao američki dokumentarac o tajnim eksperimentima nad decom u kom su trojke, koje su razdvojene na rođenju, tajno ispitivane kako bi se utvrdio odnos nasleđa i okruženja na razvoj deteta. Tada je počeo istraživanje o svom iskustvu, što je pretočeno i u dokumentarni film.
Venik je, istražujući eksperimente kojima je bio izložen, otkrio i veze sa američkom obaveštajnom službom CIA i američkim zdravstvenim sistemom.

Američki zdravstveni sistem je, naime, podržao eksperiment nad danskom decom sa tadašnjih 400.000 kruna u samo jednoj godini, što bi danas iznosilo oko 4,6 miliona kuna, odnosno 618.000 evra. Još zanimljivije je što je američki fond pod nazivom „Fond za humanu ekologiju“ dao za te eksperimente tadašnjih 21.000 dolara, što bi danas iznosilo oko 160.000 evra. Kako je otkrio Vikiliks, taj Fond je šezdesetih godina radio u korist CIA, navodi Danski radio.

Venik je pokušao da kontaktira CIA tim povodom, ali odgovor o istraživanju nikada nije dobio.

- Rezultati eksperimenata bili su predmet doktorske disertacije Finija Šulsingera 1977. godine. Doktorske disertacije se u Danskoj brane javno, ali je ministarstvo pravde te države odobrilo da odbrana Šulsingerove disertacije bude zatvorena za javnost zbog zaštite identiteta dece - navodi se u dokumentarcu.

Venik je naišao na još nelogičnosti istražujući ovo pitanje. Tako se u podrumu Psihijatrijskog centra Glostrup čuvalo 36 kutija materijala iz ovog istraživanja gotovo 60 godina. Kada je Venik zatražio dozvolu da ih pregleda, centar je počeo da ga uništava uz objašnjenje da je „istraživanje završeno i da više ne moraju da čuvaju materijal iz njega“. Usled daljeg Venikovog zanimanja zašto to rade posle šest decenija, objasnili su da su zahvaljujući njegovom interesovanju saznali da se taj materijal i dalje čuva i da „po zakonu moraju što brže da ga unište“.

Međutim, danski stručnjaci za zdravstveno pravo i istoričari misle drugačije, tvrdeći da je centar zapravo prekršio zakon. Među njima je i istoričar Jakob Knage Rasmusen iz Danskog muzeja dobrobiti, koji je istakao da se radi o prvom dokumentovanom otkriću upotrebe dece pod posebnim staranjem za eksperimente u Danskoj.