PROCURILI TAJNI DOKUMENTI: EVO KAKO JE KLINTON PREVARIO RUSIJU ZA NATO! Posledice su danas katastofalne, Putin je na korak da odgovori silom, a u spisima je i SRBIJA!

Dramatična situacija na relaciji Rusije i Zapada, koja svakog trenutka preti da preraste u ozbiljan sukob globalnih razmera, možda je iskovana još davnih devedesetih godina 20. veka, pokazuju dokumenta američkog Arhiva nacionalne bezbednosti sa kojih je upravo skinuta oznaka "top secret" - strogo poverljivo.     

Naime, prema sadržaju novootkrivenih spisa, koja se obelodanjuju svetskoj javnosti posle protokoa određenog vremenskog perioda, a što je zakonska obaveza američke vlade, vidi se kako je nekadašnji predsednik SAD Bil Klinton kontinuirano manipulisao svojim ruskim kolegom, Borisom Jeljcinom, i naveo ga da pomisli da su namere Amerike i NATO časne, kao i da nikada neće biti dovedena u pitanje bezbednost Rusije. Upravo tada je Klinton garantovao da se Alijansa neće širiti na istok, a što se zapravo događalo sve vreme, bez prekida, i na šta Jeljcin očigledno nije mogao da utiče.      

Transkript razgovora iz jula 1994. godine  

Očigledan dokaz na koji je način Klinton zamazivao oči Jeljcinu vidi se iz transkripta njihovog razgovora iz jula 1994, a čiji je sadržaj obavljen sada. Razgovor je došao u trenutku neposredno pre nego što je Poljska trebalo da postane članica NATO i to tako što je praktično preko noći uvučena u savez. Pritom, Klinton je trebalo da se sastane sa Jeljcinom ubrzo potom na samitu G7 u Italiji. 

Ruski predsednik je najpre molio američkog kolegu da mu pomogne u vezi sa statusom ruskog stanovništva u Baltičkim zemljama, gde su nakon raspada SSSR uveliko kršena njihova prava, a vlade Estonije, Letonije i Litvanije su odbijale da dodele državljanstva Rusima na svojoj teritoriji, iako su tamo živeli i radili.    

- Bilo bi dobro kada biste dali javnu izjavu da SAD neće podržati ugrožavanje prava ljudi koji govore ruski jezik. Verujem da bi onda te zemlje drugačije postupale - rekao je Jeljcin Klintonu i naglasio kako je Rusija povukla svoje trupe iz Viljnusa (prestonica Litvanije prim. aut) i da je spremna da učini i sa Estonijom i Letonijom u zamenu za garancije za ruski živalj u tim zemljama.

Foto: Tanjug/AP

Jeljcin je tada nagovestio i da bi sa šefom SAD želeo da razgovara o proširenju NATO.

Klinton se zakleo da će podići na viši nivo pitanje ruske manjine na Baltiku, a zatim je o pitanju Alijanse dao nimalo konkretan odgovor samo da bi "zaveo" svog sagovornika. 

- Iako bi NATO u nekom trenutku mogao da se proširi, za tako nešto ne postoje konkretni planovi i vremenski okviri. Voleo bih da se koncentrišemo na Partnerstvo za mir - poručio je Klinton sagovorniku, govoreći o inicijativu koju je u to vreme pokrenula Amerika s "ciljem stvaranja ujedinjene Evrope u kojoj ljudi poštuju granice jedni drugih i rade zajedno.

- Jeljcinu bi se moglo u potpunosti oprostiti što je po završetku razgovora smatrao da je Partnerstvo primarni fokus Vašingtona, a ne proširenje Alijanse - zaključuje RT o tom segmentu razgovora dvojice lidera. 

Razgovori iz novembra 1994. godine  

Koliko je Jeljcin bio uveren da je Klinton zainteresovan da sa Rusijom radi na unapređenju stabilnosti u svetu, te da nema drugih pretenzija, svedoči i pismo ruskog lidera američkom kolegi iz novembra 1994. u kom je on govorio o njihovom predstojećem susretu u Budimpešti na konferenciji o Bezbednosti i saradnji. 

- Naša koalicija je centralni faktor u svetskoj politici. Konstruktivno ćemo raditi zajedno na pitanjima poput situacije na Balkanu, u Srbiji i Bosni i Hercegovini, Iraku, Severnoj Koreji i Ukrajini - naveo je Jeljcin između ostalog.      

Ispostavilo se, međutim, da je konferencija u mađarskoj prestonici bila prava katastrofa, budući da je Klinton na tom događaju održao govor u kom je istakao kako je NATO kamen temeljac stabilnosti i bezbednosti u svetu, te da nijedna država nema prava veta na cilj proširenja tog saveza. Bilo je jasno da tada aludira na Rusiju. 

Prirodno, Jeljcin je bio iznerviran takvim nastupom šefa SAD.

- Opasna je zabluda pretpostaviti da se sudbinama kontinenata i sveta može određivati iz jednog jedinog glavnog grada. Premeštanje NATO do granica Rusije bi bila teška greška - poručio je tada ruski predsednik. 

Foto: Tanjug/AP

Interna američka diplomatska depeša od sledećeg dana, čiji je sadržaj sada objavljen, pokazuje da su pouke brzo izvučene iz budimpeštanske epizode. Naime, istaknuta je hitna potreba da se zarad "viših ciljeva" javno ćuti o američkim planovima za proširenje vojnog saveza, a da se Moskvi daju lažna privatna uveravanja o bilo kakvom proširenju tek nakon konsultacija dve zemlje. Takođe, navedeno je da Rusiji treba da se pruži uverenje da je i ona u trci za članstvo u bloku.

Klintonov dolazak u Moskvu u maju 1995.  

U maju 1995. Klinton je otputovao u Moskvu na proslavu 50. godišnjice od savezničke pobede u Drugom svetskom ratu i tada je izgledalo da su on i Jeljcin ponovo veliki prijatelji. Ruski predsednik je čak imao dovoljno hrabrosti da Amerikanca otvoreno pita kako on misli da na svetu postoji samo jedan tako moćan vojni blok.  

- Mnogi Rusi su u strahu. Kako misliš da postignete to ako vam je Rusija partner? Nama je potreban novi oblik panevropske bezbednosti. Možda da potpišemo sporazum da NATO odustane od širenja do 2000. godine, pa da se tada vidi šta dalje? - predložio je Jeljcin Klintonu. 

Američki predsednik je, međutim, veštom diplomatijom još jednom preveslao Jeljcina tvrdnjama da bi Rusija manje trebalo da se bavi Alijanskom i da počne da se okreće sopstvenim članstvima u nekim međunarodnim organizacijam. Tada je čak spomenuo i mogućnost da ta zemlja postane deo G7. Klinton je dobro znao da je to više nego dobra ponuda za ruskog zvaničnika, čija popularnost je pred predstojeće izbore 1996. rapidno opadala. 

- Jasno sam stavio do znanja da neću učiniti ništa da ubrzam širenje NATO. Pokušavam da vam sada, u ovom razgovoru, pružim sigurnost koja vam je potrebna. Ali moramo da budemo oprezni da niko od nas ne kapitulira - lukavo je obećavao Klinton i nastavljao: "Za vas to znači da nećete prihvatiti proširenje. Za mene to znači da nema govora o usporavanju procesa ili stavljanjem na čekanje tog procesa". 

RT navodi da je već u tom trenutku bilo jasno da je širenje NATO proces koji je odavno počeo i da je bio nezaustavljiv. Od tog trenutka je Alijansa postala bogatija za još čak 14 članica, ali ruku na srce, prve se savezu nisu priključile još te 1995, već četiri godine kasnije. Ipak, proces proširenja je nastavljen i danas, a imajući u vidu upozorenja aktuelnog šefa Kremlja, Vladimira Putina, time se ozbiljno ugrožava svetski mir. Takođe, važna je činjenica da je i Rusija potpuno drugačija država od one kojom je devedesetih upravljao Jeljcin.