"USPEĆEMO": Angela će zatražiti nemačko državljanstvo

Autor: Republika

Svet

08.12.2021

07:42

„Uspećemo“ – ta kratka poruka svojevrsna je ostavština Angele Merkel kada se radi o izbegličkoj politici. Upravo zbog toga, jedna sirijska izbeglička porodica svojoj ćerki je dala ime – Angela.

"USPEĆEMO": Angela će zatražiti nemačko državljanstvo

Tanjug/AP

Krajem 2015. godine, izbeglički par iz Sirije, Vidad i Mohamed, dobili su termin kod ginekologa u Nemačkoj. Bračni par i njihovo troje dece pobegli su iz Sirije – najpre automobilom, a kasnije pešice. Vidad je tada već bila trudna. Nakon ultrazvučnog pregleda, lekari su im čestitali: uskoro stiže još jedna ćerkica. Sirijci se nisu dugo premišljali kako dati ime detetu – Angela, po nemačkoj kancelarki, po njihovom „anđelu spasitelju“.

Šest godina kasnije malu Angelu susrećemo u prostorijama Karitasa u Gelzenkirhenu, u savetovalištu za izbeglice. Tamna kosa, tamnocrvena haljinica. Angela se šetka okolo i svi je pozdravljaju s osmehom na licu. A Angela, koju svi zovu „Endži“, uzvraća osmehe i pozdravlja ljude. To dete se, nema sumnje, dobro oseća u Njemačkoj. I nosi ime koje je istovremeno i ponos, ali i veliki teret.

„Svi vole našu Angelu. Mnoge starije žene u našem komšiluku uvek se obraduju kad je sretnu“, kaže tata Mohamed. „A mi volimo Angelu Merkel zbog onoga što je učinila za nas.“

Menadžerka izbegličke krize

Pomalo je čudno to što su mnogi Nemci i nakon 16 godina još uvek skeptični prema Angeli Merkel, a istovremeno, ova sirijska porodica koja sada živi u Rurskoj oblasti, odlazećoj kancelarki najradije bi podigla spomenik. Endži svoju poznatu imenjakinju viđa svaki dan, kancelarka joj se smeška sa TV-ekrana.

„Dok su druge zemlje zatvorile vrata, Merkel je nama, a pre svega našoj deci ovde omogućila novi život“, kaže Mohamed. „Svi naši sirijski prijatelji su tužni što Merkel sada odlazi. Moja majka u Siriji mi preko telefona kaže: Stvarno šteta, šta će sada biti s njom?“

Mala Angela još ide u obdanište, a u avgustu iduće godine i ona će, kao i njenih troje starije braće i sestara, krenuti u školu. Obožava da priča priče, da crta i to najradije cveće, a već dva puta je bila na stadionu Šalkea. Šta bi Endži htela da bude u životu? „Nešto kao Angela Merkel, da pomažem drugim ljudima“, kaže ona pomalo sramežljivo.

Da li je Nemačka uspela?

Kada se Angela rodila početkom 2016, Nemačka je upravo bila u fazi transformacije – nakon „kulture dobrodošlice“ koja je impresionirala čitav svet, počeo je da se širi osećaj straha. Jedna mala sirijska devojčica s imenom kancelarke rođena je u sred promene raspoloženja u Nemačkoj. Rođena je na dan kada je u Kelnu registrovana neviđena navala zahteva za izdavanjem dozvole za nošenje oružja za samoodbranu, nakon što je u novogodišnjoj noći zabeleženo nekoliko stotina seksualnih napada na žene.

Tanjug/AP

Angela Merkel

„Da, uspeli smo, uprkos svemu“, rekla je nedavno Angela Merkel kada je u intervjuu za DW svodila bilans nemačke useljeničke politike. Možda je baš mala Angela simbol toga da je, sve u svemu, integracija izbeglica iz 2015. do sada bila uspeh. Sva deca pričaju tečno nemački, imaju nemačke prijateljice i prijatelje i dobre ocene u školi.

Ali njihovi roditelji još uvek imaju problema da se snađu u novoj domovini: Mohamed želi da otvori kiosk, njegova supruga, koja je u Siriji radila kao učiteljica, želi da radi kao vaspitačica. Sudeći po podacima Instituta za istraživanje tržište rada i zanimanja (IAB), za sada je samo svaki drugi izbeglica iz 2015. pronašao posao u Nemačkoj.

Integracija uspela?

„Kada bih morao da ocenim uspeh integracije porodice male Endži, i to na skali od 1 do 10, onda bih im dao ocenu 5“, kaže Marvan Mohamed. On zna o čemu priča – 1995. je i sam iz Sirije došao u Nemačku, u zemlju u kojoj tada, kako kaže, uopšte nije bilo savetovališta za pridošlice.

Mohamed danas radi kao pravnik. U savetovalištu Karitasa za izbeglice zadužen je za sve što ima veze s pravom boravka. Mala Angela i njena porodica dobili su dozvolu boravka, za tri godine žele da podnesu zahtev za dobijanjem nemačkog državljanstva.

Mohamed ima dosta posla, u Gelzenkirhenu živi oko 10.000 izbeglica, od toga ih je samo iz Sirije oko sedam hiljada. I to baš u najsiromašnijem gradu u Nemačkoj, s prosečnim godišnjim prihodom od 16.000 evra po glavi stanovnika. „Mnoge izbeglice došle su ovamo jer u Minhenu ili Kelnu nisu mogli da pronađu stan. Ovde još uvek ima dovoljno stambenog prostora.“

Ključ integracije

I to otežava integraciju, kaže Mohamed. „Izbeglice se u drugim gradovima često mnogo brže integrišu, zato što su prisiljeni da nauče nemački jezik odnosno da stupaju u kontakt s domaćim ljudima. Ovde je za mnoge od njih kao u njihovoj domovini, u prodavnicama mogu da pričaju i arapski. S druge strane, ima mnogo Nemaca koji jednostavno ne žele da imaju ništa s izbeglicama.“

Marvan Mohamed i njegov tim iz Karitasa se ne predaju. Kada je prošle godine izbila pandemija, pa i u Gelzenkirhenu porasla potražnja za zaštitnim maskama, izbeglice su u rekordnom roku proizvele 7.000 komada. Muškarci su nabavili materijal, žene su krojile po uputstvima sa interneta, a muškarci su ih onda delili po staračkim domovima. Pre nekoliko meseci, grupa sirijskih izbeglica pomagala je u poplavljenim područjima u Severnoj Rajni Vestfaliji i Porajnje Palatinatu.

Poznata poruka Angele Merkel „Uspećemo“, u neku ruku je postala i Mohamedov moto. I ta kancelarkina poruka će i dalje živeti u Gelzenkirhenu, i nakon što šefica nemačke vlade ode, uveren je Mohamed. „Nisam ovde nikoga sreo ko je pričao nešto loše o Angeli Merkel, sve izbeglice je poštuju. Ona je deci kao što je Endži pružila novi dom.“

Komentari (0)

Loading