KORONA JE SAMO POČETAK! STRUČNJACI UPOZORAVAJU: Čeka nas još pandemija, a mi nismo spremni!

Autor: Republika

Svet

06.12.2021

13:04

Stručnjaci upozoravaju da je mogućnost da se doživi pandemija poput ove u životnom veku čak 38 posto, a čovečanstvo nije spremno.

KORONA JE SAMO POČETAK! STRUČNJACI UPOZORAVAJU: Čeka nas još pandemija, a mi nismo spremni!

pixabay.com

Verovatnoća da se jednom u životu suočimo s pandemijom poput ove koju je izazvao koronavirus vrlo je visoka, smatraju neki stručnjaci, a uobičajeni, globalni mehanizmi reakcije na to sada bi definitivno morali da budu uspostavljeni.

Nova omikron varijanta nije prva mutacija koronavirusa koja dovodi u pitanje trenutne strategije odgovora. Ipak, kada se pre nekoliko nedelja našla u žiži, izgledalo je kao da smo se vratili na početak, piše Raša tudej, prenosi Kurir.

Pojavila se panika, ograničena su i poremećena putovanja, pooštrene restriktivne mere, pri čemu svaka zemlja sama odlučuje koliko daleko može ići u pokušajima zaustavljanja širenja zaraze.

Prema rečima Marka Maranija, profesora na Odeljenju za građevinarstvo, arhitekturu i inženjerstvo zaštite okoline na Univerzitetu u Padovi, čovečanstvo upravo pokušava da suzbije pretnju koja je već dugo postojala.

- Ja sam inženjer i bavim se statistikom ekstremnih događaja. Zato sam se zainteresovao za verovatnoću da ćemo ponovno videti sličnu pandemiju - rekao je Marani za RT.

Šanse za pandemiju poput kovida-19 previsoke da bi se mogle sprečiti

- Iznenadio sam se kad sam otkrio da, očigledno, niko nije postavio to pitanje - dodao je on.

Zajedno s nekoliko drugih stručnjaka odlučio je da utvrdi šanse ljudi da se suoče s pandemijom poput korone.

- Epidemiolozi se fokusiraju na malariju, žutu groznicu. Oni su, naravno, specijalizovani za određene bolesti - ističe Marani.

- Ali, generalno pitanje u vezi pandemije koja se javlja bez obzira na konkretnu bolest, čini se da nije postavljeno. Imamo informaciju, ali nije bila sistematizovana - rekao je on.

Tim stručnjaka je analizirao podatke počevši od 1600. godine do danas, fokusiravši se na najsmrtonosnije bolesti koje su pogodile čovečanstvo. A zaključak do kog su došli u najmanju je ruku zabrinjavajuć, piše Jutarnji list.

Omikron je tu: Kako se suočiti s tim?

Tanjug/AP

Tedros Gebrejesus

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) došla je na istu ideju, odnosno da odgovor treba da bude zajednički. Početkom decembra SZO je najavio svoju najnoviju inicijativu, takozvani "Sporazum o pandemiji".

Pokrenuli su "globalni proces za izradu i pregovore o konvenciji, sporazumu ili drugom međunarodnom instrumentu" kako bi se ojačali globalna "prevencija, pripravnost i odgovor na pandemiju".

Glavni direktor SZO-a Tedros Adanom Gebrejesus istakao je "pristup ja na prvom mestu" država kao jednu od slabih tačaka aktuelnih akcija protiv kovida.

Sve je to za sada samo plan. Prema rečima stručnjaka, zajednički pristup bi bio od velike pomoći, ali realnost je - da bismo se borili protiv budućeg neprijatelja, svi se moraju prvo rešiti sadašnjeg.

Glavni problem s omikronom, novom varijantom koronavirusa je veliki broj novih mutacija koje bi potencijalno mogle da omoguće brže širenje, objašnjava za RT profesor Hoze Antonio Lopez Guerero s Odeljenja za molekularnu biologiju na Autonomnom univerzitetu u Madridu.

Srećom, zaraženi pokazuju samo blage ili umerene simptome bolesti. Takođe, do sada nisu registrovani smrtni slučajevi izazvani novim sojem.

Pitanje je šta može da se uradi da se to zaustavi.

- Ograničiti letove iz najugroženijih gradova ne bi trebalo da bude jedina mera. I ne bi trebalo da izvršavamo prevelik pritisak na zemlje koje prijavljuju nove slučajeve ove varijante - kaže Lopez.

"Potrebna je stroga kontrola onih koji dolaze iz područja koja su žarišta, naravno. Ali takođe bi trebalo pojačati ograničenja koja su možda bila ublažena, poput nošenja maski, socijalne distance i obaveznog provetravanja prostorija."

No, pre svega, kaže, tu je vakcinacija.

- Bez obzira na to što virus može da nadvlada efekat vakcine, vakcinacija je ključna - zaključuje Guerero.

"Idući put bi moglo biti gore"

Istovremeno, Sara Gilbert, inače jedna od kreatora vakcine AstraZeneka upozorava da bi buduće pandemije mogle biti smrtonosnije od trenutne kovid krize.

Gilbert ističe da je potrebno obezbediti više sredstava u cilju pripravnosti na pandemiju kako bi se sprečilo da dođe do gubitka postignutog napretka, prenosi BBC.

Takođe je upozorila da bi vakcine mogla da budu manje efikasne protiv omikrona.

- Ovo neće biti poslednji put da virus preti našim životima. Istina je zapravo da bi idući put moglo biti gore. Mogao bi biti zarazniji, smrtonosniji ili oboje - rekla je ona.

- Ne možemo dozvoliti situaciju da prođemo kroz sve što smo prošli, a da onda ustanovimo da ogromni ekonomski gubici koje smo pretrpeli znače da još uvek nema sredstava potrebnih da budemo spremni za pandemiju. Napredak koji smo postigli i znanje koje smo stekli ne smeju biti izgubljeni - ističe Gilbert.

Govoreći o varijanti omikron, rekla je da njegov šiljasti protein sadrži mutacije za koje se zna da povećavaju prenosivost virusa.

- No, postoje dodatne promene koje mogu značiti da antitela izazvana vakcinama ili infekcijom drugim varijantama mogu biti manje efikasna u prevenciji infekcije omikronom - rekla je ona i dodala da bi ljudi morali da budu na oprezu.

- Dok ne saznamo više, trebalo bi da budemo oprezni i preduzmemo korake da usporimo širenje ove nove varijante - zaključuje Gilbert.

- Ako govorimo o životnom veku, to je vrlo velika brojka. Za one rođene početkom 2000ih, verovatnoča je 38 posto. To je, dakle, vrlo verovatan događaj - objašnjava Marani.

To je, smatra, zvono za uzbunu. Današnja deca imaju barem 38 posto šanse da se suoče sa još jednom pandemijom tokom života, a to je nešto što bi ljude trebalo da natera da se pokrenu i pripreme, bez obzira što je borba protiv trenute pandemije još uvek u toku.

U 20. veku ljudi su se suočili s izuzetno smrtonosnom pandemijom španskog gripa koja je trajala tri godine, a Marani kaže da je iz toga izvučeno vrlo malo pouka.

Ljudsko pamćenje je, smatra, vrlo kratko i dovodi do posledica koje su se mogle sprečiti.

- Vidim paralelu s poplavama - neverovatno je doživeti veliku poplavu, ali 50 godina nakon nje to se zaboravlja, čak i na području gde se dogodila. Ljudi počinju graditi tamo gde ne bi trebalo da grade - rekao je on.

Komentari (0)

Loading