BAJDENOVA BOMBA NA SAVEZNIKE, MENJA AMERIČKU DOKTRINU O NATO I NUKLEARNIM RAKETAMA, EVROPA POBESNELA: To je poklon Putinu i Si Đinpingu!

Foto: Tanjug/AP

Američki predsednik Džo Bajden izazvao je ozbiljan potres među svojim saveznicima nakon što se ovog vikenda u Rimu na početku samita grupe G20 sastao sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom i sa njim sastavio zajedničku izjavu koja je prestravila mnoge, pre svega Evropljane, budući da se u njoj nazire ono što je američki list Fajnenšel tajms nazvao promenom ključnih doktrina o potencijalnoj upotrebi nuklearnog oružja. 

Promene i unutar NATO 

Uticajni dnevnik, naime, navodi da traje opsežna lobistička borba kako predsednik Bajden ne bi u američku nuklearnu doktrinu uveo odredbu "no first use" - ne koristiti prvi, što bi, kako strahuju saveznici, moglo da potkopa strategije odvraćanja usmerene prema Rusiji i Narodnoj Republici Kini.

- Temeljna svrha nuklearnih kapaciteta NATO je očuvanje mira, sprečavanje prisile i odvraćanje agresije. S obzirom na pogoršanje bezbednosnog okruženja u Evropi, ponovo potvrđujemo da je verodostojan i ujedinjen nuklearni Savez preko potreban. U svetlu tog sigurnosnog okruženja, saveznici bi trebalo da nastave bliske konsultacije o pitanjima nuklearne i kontrole naoružanja, posebno unutar NATO - stoji u zajedničkoj Bajdenov i Makronov izjavi u kojoj se, primećuje Fajnenšel tajms, naslućuje ono o čemu je Kongres počeo da raspravlja još 13. oktobra.

Tog dana je naime donji dom američkog parlamenta objavio dokument kojim bi, kako se veruje, počela revizija američke doktrine korišćenja nuklearnog naoružanja u sklopu stvaranja nove Strategije nacionalne sigurnosti. Ona bi trebalo da bude objavljena početkom sledeće godine. Kongresni dokument navodi da je predsednik Bajden više puta govorio da bi nuklearno oružje trebalo koristiti ciljano ("sole purpose"), što je zabrinulo saveznike.

Doktrina koja je trenutno na snazi je napravljena 2018. i ona je svesno dvosmislena budući da se vodi terminom "calculated ambiguity" jer ne skriva mogućnost preventivne upotrebe nuklearnih napada, kao ni udara radi zaštite američke bezbednosti. 

- SAD bi razmatrale korišćenje nuklearnog oružja samo u ekstremnim okolnostima za odbranu vitalnih interesa Sjedinjenih Država, saveznika i partnera - stoji u tom dokumentu. 

Ugledni i uticajni War on the Rocks, platforma koja se bavi pitanjima nacionalne bezbednosti SAD nedvosmisleno je zauzela stav protiv Bajdenove ideje.

- Tvrdimo da nova politika, koja jednostavno navodi da je jedini cilj američkog nuklearnog arsenala odvraćanje nuklearnih napada na SAD i saveznike, može značajno da smanji važnost uloge nuklearnog oružja u američkoj bezbednosnoj strategiji. To uverenje deli i veli deo vojnog establišmenta koji se protivi bilo kakvoj promeni deklaratorne politike - navodi se na War on the Rocks. 

Zabrinuti Britanija, Nemačka, Francuska i Japan 

Inače, samo dve nuklearne sile imaju definisanu strategiju ne koristiti prvi, NR Kina i Indija. Američki mediji, međutim, navode kako najmnogoljudnijoj zemlji sveta ne veruju jer je počela da povećavava svoj nuklearni kapacitet bez upozorenja. S druge strane, Rusija u dokumentima o nacionalnoj bezbednosti navodi da bi, u slučaju pretnje opstanku države, koristila nuklearno naoružanje da zaustavi konvencionalni napad. Uvođenjem sole purpose, navode protivnici, SAD bi se lišile i takve mogućnosti.

Foto: Tanjug/AP

Britanija, Francuska, Nemačka i Japan su i samit G20 u Rimu koristile za uveravanje američkih zvaničnika da se ne ublažava postojeća definicija korišćenja nuklearnog oružja.

- I sole purpose je previše i bio bi dragoceni dar Kini i Rusiji - rekao je za FT neimenovani evropski diplomata.

U ovom kontekstu je interesantna pozicija Nemačke u čiju će vladu ući Zeleni koji su nastali na protivljenju nuklearnom naoružanju na sopstvenom tlu. Sada, navode nemački izvori, u realnom krilu stranke vlada pragmatizam koji nuklearno oružje definiše nužnim zlom dok postoji pretnja Rusije. U vezi sa tim (stavom o Rusiji prim. aut) unutar stranke postoji saglasnost s radikalnim krilom koje je i dalje protiv nuklearnog oružja.

I u kongresnom dokumentu se navodi da nuklearno oružje deluje kao sredstvo odvraćanja i od konvencionalnog napada, posebno od hemijskog ili biološkog. Veliki deo poslanika smatra da bi ublažavanje deklaratorne politike podstaklo Kinu i Rusiju, ali i Severnu Koreju, da budu agresivnije prema susedima.

Interesantno je, takođe, da bi promena doktrine SAD mogla da podstakne zemlje koje se smatraju ugroženima da krenu u nabavu nuklearnog oružja za očuvanje opstanka, kao što je to uradio Izrael. A stručnjaci upozoravju da bi takvo stanje stvari samo dovelo do još veće nestabilnosti u svetu jer bi do oružja za masovno uništenje došli i oni koji bi ga možda upotrebili bez kontrole. 

Inače, Bajden je oduvek bio za reviziju stavova u vezi sa upotrebom nuklearnog oružja, za šta se recimo zalagao i u vreme kada je u administraciji Baraka Obame bio na funkciji potpredsednika SAD.