PUTIN SPREMIO SOTONU ZA JAPAN, U TRENU ĆE POTOPITI TU ZEMLJU! Ključa na Dalekom istoku, dramatično upozorenje iz Kine: ŠEF KREMLJA NA IVICI STRPLJENJA!

Foto: Tanjug/AP

Odnosi Ruske Federacije i Japana postali su zategnutiji nego ikad otkad je na čelo Zemlje izlazećeg sunca početkom oktobra došao novi premijer Fumio Kišida, koji se potrudio da neposredno po stupanju na funkciju gurne prst u oko ruskom predsedniku Vladimiru Putinu komentarom da se suverenitet Tokija proteže i na južna Kurilska ostrva - spornu teritoriju u ruskoj Sahalinskoj oblasti koja razdvaja Ohotsko more od severozapadnog Pacifika. 

Zbog sve napetije situacije između dve sile, zbog koje je tokom vikenda reagovao i čuveni holivudski glumac Stiven Sigal komentarom kako će se potruditi da pomiri zavađene strane, grupa kineskih stručnjaka portala "Baijiahao" pripremili su materijal u kom su razmotrili hipotetičku mogućnost vojnog sukoba između Rusije i Japana.

Oni su istakli da je to poslednja, ali ipak moguća opcija, pri čemu bi, kako navode, Ruska Federacija u potencijalnoj "bici nad bitkama" najverovatnije iskoristila jedno od svojih najopasnijih oružja "Sarmat". U pitanju je toliko moćan raketni sistem da su ga i pre nego što je stavljen u funkciju na Zapadu nazvali "Sotona 2".

Kako podseća Sputnjik, domet projektila "Sarmat" je čak 16.000 kilometara, a imaju toliku razornu moć da bi u trenu "potopili čitav Japan".

- Ruske interkontinentalne balističke rakete imaju zastrašujuću moć - piše kineski portal i u četiri reči opisuje posledice napada Rusije na japansku teritoriju: "Japan će završiti pod vodom".

Zaključak je i da Tokio u tom slučaju ne bi trebalo da računa na pomoć američkog sistema za protivraketnu odbranu.

Inače, povodom izjave premijera Kišide ranije se oglasio portparol Kremlja Dmitrij Peskov koji je izjavio da se Rusija ne slaže s njegovom izjavom na temu Kurilskih ostrva "jer je u pitanju teritorija Ruske Federacije".

 

 

Podsetimo, Japan je Kurilska ostrva izgubio nakon Drugog svetskog rata i trebalo je da njihov konačan status bude rešen potpisivanjem mirovnog sporazuma Moskve i Tokija, do kog na kraju nije ni došlo. Reč je o ostrvima Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai.

Nešto kasnije, 1956, potpisana je Zajednička deklaracija u kojoj je Moskva pristala da razmotri mogućnost predaje Japanu ostrva Habomai i Šikotan nakon zaključivanja mirovnog sporazuma, dok sudbina Kunašira i Iturupa nije pomenuta.

Stav Moskve se zasniva na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravne osnove, nije upitan.

Nakon sastanka lidera Rusije i Japana u Singapuru 14. novembra 2018. tadašnji japanski premijer Šinzo Abe je izjavio da su se strane dogovorile da ubrzaju proces pregovora o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. Takav Abeov stav, međutim, novi premijer Kišida očigledno ne priznaje.