ISLAMSKI TERORISTI SU SAMO U OVOJ GODINI U DŽAMIJAMA USMRTILI 100 MUSLIMANA! Evo zašto se vernici koji se klanjaju Alahu ubijaju među sobom!

Autor: Republika

Svet

15.10.2021

16:18

Bombaški napadi na džamije, poput ovog koji se dogodio danas u avganistanskom gradu Kandaharu, nažalost nisu retkost, a među najsmrtonosnijima je jedan iz Egipta iz 2017. kada je tokom molitve ubijeno više od 300 ljudi.

youtube.com/SouthchinaMorningPost/printscreen

Foto: Ilustracija

Jaka eksplozija odjeknula je danas u šiitskoj džamiji u avganistanskom gradu Kandaharu. Eksploziju je izazvao bombaš samoubica i tom prilikom usmrtio najmanje 30 ljudi.

Najnoviji užas u Avganistanu dogodio se tačno nedelju dana nakon što su ekstremisti organizacije ISIS-K izveli napad na šiitsku džamiju u gradu Kunduzu, usmrtivši tom prilikom najmanje 50 ljudi. Za najnoviji masakr niko još nije preuzeo odgovornost, dok iza krvoprolića u Kunduzu stoji avganistanski ogranak zloglasne Islamske države (ISIS).

Krvoprolića u muslimanskim verskim objektima nisu novost, pa ih je samo u ovoj godini bilo najmanje tri, dok su se prethodnih godina dešavali i oni koji su odnosili i po nekoliko stotina života.  

Bombaški napad u Pakistanu

Tanjug/AP

Bombaški napad na džamiju u Pakistanu

U eksploziji koja se desila pre džume-namaza (molitva petkom prim. aut) u južnom delu Pakistana krajem januara 2015. godine poginula je 61 osoba, a 50 je bilo povređeno.

Šiitska džamija, koja se nalazi u centru grada Šikarpur, udaljena je 50 kilometara od grada Karačija. Sunitski militanti, povezani sa pakistanskim Talibanima, preuzeli su odgovornost za napad.

Najveće krvoproliće u Egiptu 2017. 

Tanjug/AP

Žrtva napada u Egiptu

Krajem 2017. godine napadnuta je džamija na Sinaju u Egiptu i tom prilikom stradalo je najmanje 305 ljudi, a 120 je bilo ranjeno. Eksplozija se dogodila u blizini džamije, a odmah nakon nje dogodio se i napad koji su izveli naoružani militanti. 

Lokalna policija saopštila je da su za sada nepoznati ljudi u četiri terenska vozila otvorili vatru na ljude koji su došli da se mole, preneo je tada BBC. Meta napada navodno su bili "ljudi koji podržavaju bezbednosne snage u Egiptu". 

To krovoproliće se smatra jednim od najsmrtonosnijh te vrste u istoriji.   

Masakr na Novom Zelandu

Tanjug/AP

Žrtva napada u Krajstčerču

Sredinom marta 2019. godine u gradu Krajstčerču na Novom Zelandu došlo je do terorističkog napada u dve džamije.

Tom prilikom Australijanac Brenton Tarant (30), pripadnik rasističkog pokreta Bela nadmoć, je u dve džamije ubio 51 osobu i sve to uživo prenosio na internetu.

Tanjug/AP

Brenton Tarant

U manifestu koji je Tarant (28) okačio na internet pre pokolja u dve džamije na Novom Zelandu, između ostalog stoji da ne žali zbog svog krvavog pira.

Tarant je napisao manifest na 73 strane i okačio na svoj Fejsbuk profil koji je ubrzo ugašen, ali se sadržaj manifesta brzo proširio svetom. U njemu, između ostalog, Tarant pominje i Kosovo kojim pokušava da "pravda" svoj bolesni pokolj ljudi koji su se zatekli u džamijama na jutarnjoj molitivi

Planirani napad u Singapuru

Početkom ove godine jedan šesnaestogodišnji dečak priveden je u Singapuru zbog navodnog plana da ubije muslimane u dve džamije na godišnjicu napada u Krajstčerču.

Pod uticajem ubice iz Krajstčerča, Brentona Taranta, tinejdžer je navodno planirao da nožem ubije svoje žrtve i uživo prenosi napad.

On je najmlađi koji je pritvoren prema Zakonu o unutrašnjoj bezbednosti, koji dozvoljava pritvor bez suđenja.

Pokolj tokom Ramazanskog bajrama

Tanjug/AP

Džamija u Kabulu nakon eksplozije

U eksploziji u džamiji na periferiji afganistanske prestonice Kabula poginulo je najmanje 12 ljudi tokom molitve sredinom maja 2021. dok su se vernici okupljali na praznik Ramazanski bajram tokom primirja.

Talibanska pobunjenička grupa, koja je proglasila trodnevno primirje za praznik, osudila je napad u saopštenju.

Odgovornost za napad preuzela je Islamska država.

Podsetimo, sukobi između dva dominantna pravca u Islamu - Sunita i Šiita - odigravaju se širom muslimanskog sveta. Jedni druge smatraju nevernicima i upravo je ta podela razlog sve češćih krvoprolića ekstremističkih grupa oba pravca. 

Danas 1.6 milijardi muslimana smatra da je Alah jedini bog i Muhamed jedini prorok, ali dok se Suniti oslanjaju direktno na prorokova učenja, Šiiti imaju Ajatolu, odnosno verskog vođu koji predstavlja Alaha na Zemlji. Zbog toga Suniti optužuju Šiite za jeres, dok Šiiti smatraju da su sunitska učenja dovela do pojave ekstremističkih sekti kao što su Vehabije. Većina šiitskih sekti veruje da je dvanaesti i poslednji imam "sakriven" i da će se jednog dana pojaviti kako bi sproveo božju volju na zemlju.

Iako nikada nije došlo do velikog rata između ove dve sekte, kao recimo između katolika i protestanata, sukob između ova dva pravca odneo je veliki broj života i do danas potresa muslimanski svet. Iran kao vođa šiitskog i Saudijska arabija sunitskog sveta preneli su svoj političko-religijski sukob na većinu zemalja Bliskog istoka, a linije koje razdvajaju sfere uticaja ova dva pravca se konstantno prepravljaju.

Komentari (0)

Loading