EVO KO JE BIO ALEKSANDAR LITVINJENKO ZA ČIJU SMRT SU OPTUŽILI PUTINA! Mnogo je razloga kojima se zamerio ruskom predsedniku, UMIRAO JE U NEVIĐENIM MUKAMA PUNE TRI NEDELJE!

Autor: Republika

Svet

21.09.2021

12:37

Aleksandar Litvinjenko je više nego kontroverzna ličnost Ruske Federacije, a iako ne postoji nijedan dokaz da je Kremlj lično umešan u smrt svog bivšeg špijuna, Britanci od 2006. ne odustaju da to dokažu, navodeći da je Vladimir Putin imao lične razloge za brutalni zločin.

Tanjug/AP

Aleksandar Litvinjenko umirao je u neviđenim mukama tri nedelje

Ime bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka, koji je 2006. umro u mukama u londonskoj bolnici nakon što je otrovan jednom od najopasnijih supstanci na svetu, polonijumom 210, ponovo je dospelo u žižu svetske javnosti nakon što je Evropski sud za ljudska prava doneo odluku da su za njegovu smrt odgovorni direktno Ruska Federacija i njen predsednik Vladimir Putin.  

Napustio FSB i počeo da radi za MI6

U vreme smrti Litvinjenko je imao samo 43 godine, a šest godina pre nego što je otrovan napustio je Rusiju, gde je dugo godina bio špijun Federalne službe bezbednosti (FSB), nekadašnji KGB. Nastanio se u Britaniji, gde je počeo saradnju sa tajnom službom te zemlje, MI6, istovremeno postavši jedan od najglasnijih kritičara Kremlja i Putina. Redovno je otvoreno govorio o korumpiranosti vlasti svoje nekadašnje domovine, budući da je po dolasku u Ujedinjeno Kraljevstvo dobio britansko državljanstvo, a pred smrt je pokušavao da dokaže i veze ruske mafije sa Španijom. 

Tanjug/AP

Litvinjenko pre trovanja objavio knjigu "Uništenje Rusije"  

Na tom slučaju je čak radio sa ruskim špijunom Andrejem Lugovojem, koji je kasnije postao glavnoosumnjičeni za njegovo ubistvo.

Kobnog dana, 1. novembra 2006, Litvinjenko je pio čaj sa Lugovojem u londonskom hotelu "Milenijum". Pridružio im se i Dmitrij Kovtun, takođe nekadašnji ruski špijun koji je takođe optužen za saučesništvo u Litvinjenkovom trovanju (na slici dole). Veruje se da mu je taj dvojac tada krišom sipao polonijum 210 u šoljicu zelenog čaja i da je on ogromnu količinu otrova sasuo u sebe ne sluteći šta mu se sprema.    

 

 Litvinjenko je tu čitavu noć proveo povraćajući u svom domu da bi tri dana kasnije završio u Barnet opštoj bolnici na severu Londona, gde se njegovo stanje pogoršavalo iz sata u sat. Već 11. novembra su ga intervjuisali novinari BBC na ruskom, kojima je priznao da se oseća veoma loše nakon ozbiljnog trovanja. Tada je i nastala njegova čuvena fotografija iz bolnice na kojoj se videlo da su mu u roku od samo nekoliko dana opale sve dlake na telu, da je vidno smršao i ubledeo.     

 

- Istraživao sam i smrt ruske novinarke Ane Politkovskaje koja je pretnje smrću primila neposredno nakon što je upucana u svom stanu u Moskvi - ispričao je tada Litvinjenko, aludirajući da je kričarka vlasti u Kremlju ubijena zbog svog angažmana.    

Bivši špijun je nakon itervjua prebačen na Univerzitetsku bolnicu jer mu je stanje bilo izuzetno teško. Umro je šest dana kasnije u mukama kakve lekari dotad nisu videli. Prema njihovim rečima, zbog otrova, koji nije mogao da bude izbačen iz tela, Litvinjenku su se organi, jedan za drugim, bukvalno raspadali. Pored njegove samrtničke postelje bili su njegova supruga Marina, sin Anatolij i otac Volter.

Marina Litvinjenko je nakon smrti muža direktno optužila Putina za sve što se dogodilo njegovom mužu. 

Tanjug/AP

Marina Litvinjenko je od starta krivila Putina za smrt svog muža 

Litvinjenko je rođen u Voronježu 1962. godine i kao veoma mlad, 1980, se priključio vojnoj jedinici ministarstva unustrašnjih poslova SSSR. Osam godina kasnije jue postao član KGB. Već devedesetih godina je unapređen u potpukovnika, nedugo nakon što je KGB postala FSB.   

Međutim, 1998. godine je Litvinjenko uhapšen zbog optužbi da je svoju jedinicu doveo u ozbiljne probleme obelodanjivanjem da je navodno ruska služba spremala ubistvo Borisa Berezovskog, ruskog tajkuna i takođe kritčara Kremlja, koji je 2013. pod misterioznim okolnostima nađen mrtav u jednom stanu u Londonu. Litvinjenko je tada proveo devet meseci u pritvorskom centru pre nego što je otpušten. 

Nakon što je napustio kancelariju, Litvinjenko je napisao knjigu "Uništenje Rusije: Teror iznutra" u kojoj je tvrdio da su agenti FSB odgovorni za bombardovanje bloka apartmana u Moskvi, ali i u još dva grada 1999. Za eksplozije su okrivljeni čečenski separatisti, što je, po tvrdnjama Litvinjenka, iskorišćeno kao opravdanje za drugu rusku invaziju na Čečeniju. 

 

Špijun je 2000. pobegao u Britaniju, koja mu je dala azil. Državljanstvo te zemlje je dobio 2006. godine, nedugo pre smrti. 

Najopasnija obdukcija u istoriji 

Obdukacija Litvinjenkovog tela je pokazala da je njegovo trovanje bilo najopasnije u istoriji modernog, zapadnog sveta. Mrtvozornici su tokom seciranja tela morali da nose specijalne, zaštitne uniforme jer je polonijum 210 radioaktivan. Nakon toga su širom Londona analizirana mesta na kojima je Litvinjenko boravio kako bi se utvrdilo da li na njima ima tragova nervnog otrova. Pokazalo se da ga je bilo u hotelu "Milenijum", na fudbalskom stadionu Emirati i u Abrakadabra noćnom klubu. Na stadionu Arsenala je, kako se kasnije pokazalo, Lugovoj u vreme Litvinjenkove smrti gledao utakmicu.

Tragovi su, takođe, pronađini na aerodromu Hitrou, pa je čak 700 ljudi testirano na postojanje opakog otrova. 

Nakon dva meseca istrage Lugovoj je optužen za ubistvo, a Kovtun za saučesništvo, ali su obojica negirali umešanost u smrt bivšeg ruskog špijuna. Odmah je reagovalo i rusko državno tužilaštvo, koje je odbilo da Britaniji izruči Lugovoja uz obrazloženje da je to protivustavno.  

Tanjug/AP

Vladimira Putina godinama optužuju za brutalan zločin  

Odnosi između Britanije i Rusije su u to vreme zapali u neviđenu krizu, ali nijedna strana nije htela da odustane od međusobnog optuživanja za slučaj za koji, objektivno gledano, nije postojao nijedan dokaz o umešanosti Rusije, već samo spekulacije. 

Među navodnim dokazima, Britanci navode da Rusi nikad nisu mogli da oproste Litvinjeku što je po napuštanju FSB počeo da radi s britanskim MI6. Jedan od razloga za njegovo ubistvo je mogao da bude, navode britanski mediji, animozitet između Putina i Litvinjenka. U jedinom susretu uživo, 1998. Litvinjenko je zahtevao reformaciju FSB, dok je Putin bio na čelu tamošnje obaveštajne službe zadužene za sigurnost na domaćem terenu..

Britanci su 2016. sproveli sopstvenu istragu, a ser Robert Oven je kao motive za zločin istaka i veze Litvinjenka sa istaknutim ruskim disidentima, kao što je Berezovski.

Komentari (2)

Loading
Драган

22.09.2021 07:54

Литвињенка је убила британска МИ6, главни кривац је "њено височанство".

Slobodan

26.09.2021 13:40

Postoji izreka u Srbiji "Drzite lopova" obicno to vicu lopovi pa mi se cini da je i ovde to slucaj, koliko zla ima u Enleskoj nema nigde pogotovo u zadnje vreme kada im bas ne ide najbolje a inkvizicija nema ideju kako dalje .