EVO ŠTA SE KRIJE IZA RATA BAJDENA I MAKRONA! Reč je o milijardama vrednom oružju koje IMA SAMO ŠEST DRŽAVA!

Foto: Tanjug/AP, Youtube/CBS News

Svetom je poput bombe prethodne nedelje odjeknula vest da je američki predsednik Džo Bajden zario nož u leđa jednom od svojih najvećih saveznika, francuskom lideru Emanuelu Makronu, kada je sa australijskim premijerom Skotom Morisonom i šefom britanske vlade Borisom Džonsonom sklopio najnoviji vojni pakt AUKUS. 

Međutim, razlog za neviđeni bes zvaničnog Pariza nije činjenica što se Francuska nije našla u pomenutom savezu, već to što je ulaskom u pakt Australija raskinula ugovor s Makronom o kupovini francuskih podmornica vrednih više od 40 milijardi dolara i, s druge strane se obavezala da će to strateško oružje naručiti upravo od Sjedinjenih Američkih Država. Francuska je, da stvar bude gora, o raskidu ugovora bila upoznata tek nedugo nakon sklapanja sporazuma o nastanku AUKUSA, što je samo dodatno razbesnelo Makrona i nateralo ga da prvi put u istoriji na konsultacije pozove svog ambasadora u Americi. 

Bajden tražio sastanak sa Makronom 

Bajden već danima pokušava da izgladi odnose sa Francuskom, pa je danas čak pozvao svog francuskog kolegu da se sastanu, ali ulog je za moćnu evropsku državu bio prevelik, pa je samim tim i američka "izdaja" mnogo dublje pogodila. Intereasantno je, međutim, da je Francuska Australiji trebalo da izgradi klasične, a ne nuklearne podmornice, pa američki predsednik uporno pokušava da Parizu objasni kako je to glavni razlog da zvanična Kanbera promeni svog "prodavca". Ipak, problem je u tome što je i Francuska već dugo poznata kao odličan graditelj i nuklearnih podmornica. 

Kada Australija porine svoju prvu nuklearnu podmornicu, biće tek osma država na svetu čija se mornarica može pohvaliti takvom tehnologijom. Osim SAD i Rusije, nuklearnim podmornicama raspolažu još i Britanija, Francuska, Kina i Indija, a prva brazilska nuklearna podmornica, Álvaro Alberto, upravo se gradi u partnerstvu s Francuskom i biće dovršena posle 2030, verojatno čitavu deceniju pre prve australijske.

Odluka Australije o ulasku u vojni pakt s Britanijom i SAD je, naravno, prvenstveno politička, ali se delom temelji i na analizi vodećih australijskih vojnih zvaničnika - viceadmirala Džonatana Mida i komodora Tima Brauna.

Oni su Morisonovoj vladi u tajnosti predstavili dokument u kom zaključuju kako se strateška situacija na Indo-Pacifiku značajno promenila od trenutka potpisivanja ugovora s Francuskom i da bi australijskoj mornarici bile potrebne nuklearne podmornice kao ključan kapacitet za ispunjavanje zadataka održavanja bezbednosti u regionu. 

Foto: Tanjug/AP

Jedini razlog što Australija nije htela da kupi nuklearne podmornice od Francuske, ili sklopi partnerstvo poput brazilskog u kom Francuska deli svoju tehnologiju s njima, je takođe bio politički. Snažni lobi uglja i nafte u Australiji godinama se uspešno borio protiv nuklearne tehnologije u toj državi, a svako njeno spominjanje u javnosti je brzo dočekivano na nož.

Takođe, Francuska, čija je cela flota podmornica na nuklearni pogon, Australiji je htela da  proda sva svoja plovila, ali tamošnji političari za tu ideju nisu hteli ni da čuju. Sada je, međutim, priča prošla glatko jer je Morison odlučio da uđe u savez sa SAD, što je u australijskoj javnosti dočekano s oduševljenjem.  

Foto: Tanjug/AP

Nuklearne podmornice su skupe i veoma komplikovane za izgradnju, koja traje decenijama, ali imaju jednu ključnu prednost nad konvencionalnim plovilima tog tipa. One, naime, na površini plove uz pomoć dizel motora, a ispod površine s elektromotorima na baterije. Nuklearne podmornice, naime, nikada ne moraju da izrone, dok konvencionalne mogu da ostanu tek par dana pod vodom i to ukoliko se kreću polako. Jednom kada ostanu bez struje, moraju da se približe površini i upale dizel motore kojima je za rad potreban vazduh. Tada je plovilo laka meta za radare.  

Nuklearne podmornice, s druge strane, ograničene su jedino količinom hrane za posadu koju mogu da ponesu sa sobom. Inače, nuklearni reaktori neprekidno proizvode energiju, uz pomoć koje je lako proizvoditi kiseonik i pročišćavati vodu za posadu. Jednom kada zaroni, nuklearna podmornica mora da izroni tek svakih šezdeset do devedeset dana, kada pristane u luku kako bi ukrcala sveže zalihe hrane za posadu.

Mogu biti strateške i napadačke 

Nuklearne podmornice dele se na dve vrste, po njihovoj primarnoj misiji. Strateške podmornice naoružane su nuklearnim bojevim glavama i njihova je jedina svrha nuklearno odvraćanje. Skrivaju se mesecima duboko pod površinom mora, izbegavaju sva druga plovila i čekaju naredbu za lansiranje nuklearnih projektila. U slučaju nuklearnog rata, njihov je zadatak ili prvi napad ili odmazda. 

Svih šest država koje danas imaju nuklearne podmornice su države s nuklearnim naoružanjem i svih šest imaju strateške nuklearne podmornice. Sjedinjene Države imaju ih čak 14, Rusija 11, Kina šest, Francuska i Britanija po četiri, a Indijska jedina nuklearna podmornica ujedno je i strateška.

Drugi tip nuklearnih podmornica su takozvane napadačke podmornice, čiji je zadatak lov na druge podmornice i napadi na površinske brodove. Sjedinjene Države takvih podmornica imaju 54, Rusija 18, Kina šest, Ujedinjeno Kraljevstvo sedam, a Francuska četiri. Brazilska podmornica u izgradnji će takođe biti napadačka, kao i osam podmornica koje Australija namerava da izgradi u narednim decenijama.

Otkazivanjem ugovora Francuske i Australije pogođena je i Nemačka, čije je brodogradilište ThyssenKrupp očekivalo da će učestvovati u ugovoru za izgradnju dizel  verzije francuskih Barracuda.