FBI OBJAVIO DOKUMENT O TERORISTIČKOM NAPADU NA AMERIKU KOJI JE DRŽAN U NAJSTROŽOJ TAJNOSTI! Spisi otkrivaju sve o umešanosti SAVEZNIKA SAD u krvoproliće! (FOTO, VIDEO)

Foto: www.profimedia.rs

Američki Federalni istražni biro (FBI) objavio je na 20. godišnjicu od stravičnog krvoprolića na tlu SAD, koje se dogodilo 11. septembra 2001. i u smrt odnelo više od 3.000 ljudi, dokumente povezane sa istragom tog zločina.

Umešan student iz Los Anđelesa? 

Reč je o dokumentima koji su dosad držani u najstrožoj tajnosti, a u kojima se, kako navode američki mediji, otkriva i stepen umešanosti jednog od najvećih saveznika Vašingtona u monstruozni teroristički udar. Naime, u spisima, sa kojih je skinuta oznaka tajnosti nakon izvršne uredbe američkog predsednika Džoa Bajdena, dat je poseban akcenat na deo istrage koji se tiče sumnje da je vlada Saudijske Arabije pomogla teroristima iz redova ekstremističke Al Kaide da kobne 2001. otmu avione i njima izvrše napade na Njujork i Vašington.   

Dokument datira iz 2016. i u njemu je izneseno da su jedan saudijski konzularni funkcioner i agent te zemlje stacioniran u Los Anđelesu pružili logističku podršku najmanje dvojici muškaraca umešanih u otmicu letelica. Kada je reč o agentu, FBI je otkrio da je on u stvari Omar al Bajumi, čovek koji se u vreme najgoreg terorističkog napada u istoriji SAD predstavljao kao običan saudijski student, ali koji je u stvari i te kako obavljao mnogo važnije zadatke za svoju zemlju.

 

- Bajumi je duboko upleten u pružanje pomoći u vezi sa putovanjem, smeštajem i finansiranjem najmanje dvojice otmičara - stoji u dokumentu FBI. 

 

Inače, Bajdenova izvršna uredba potpisana je nakon što je više od 1.600 ljudi, pre svega članova porodica stradalih, kojima su se pridružili preživeli i pripadnici hitnih službi, objavilo pismo kojim pozivaju predsednika da ne dolazi na ovogodišnju komemoraciju ako prethodno ne skine oznaku tajnosti s vladinih dokumenata za koje veruju da će pokazati da su iza napada stajali čelnici Saudijske Arabije.

Ubrzo nakon pisma, ministarstvo pravosuđa objavilo je da će preispitati sve dosad zatajene informacije ili dokumente vezane uz napade 11. septembra koje može da otkrije javnosti. Međutim, u spisima je i dalje veliki broj delova izveštaja FBI i dalje zatamnjen, čime su, možda i neke od ključnih stavki, ostale i dalje nedostupne javnosti. 

Uprkos toj činjenici, povodom odluke da se objave tajni dokumenti odmah je reagovala ambasada Saudijske Arabije u Vašingtonu, koja je istakla kako pozdravlja odluku SAD da svetu otkrije istinu o krvoproliću, ali da su sve optužbe na račun zvaničnog Rijada "notorna laž". 

Foto: Tanjug/AP

Podsetimo, 11. septembra 2001. je 19 fanatika iz Al Kaide usmrtilo sebe i 2.977 ljudi na američkom tlu. Mnogi taj dan smatraju prekretnicom u američkoj, ali i svetskoj istoriji, budući da je teroristički masakr izveden na zemlju za koju se verovalo da nikad neće biti meta takvog zločina, to jest da se niko nikada neće usuditi da na taj način udari na nju. Takođe, nakon krvoprolića je kompletna spoljna politika SAD izmenjena, pa je akcenat, prvi put po okončanju Vijetnamskog rata, stavljen na američke vojne intervencije u nekoliko istočnih zemalja. Borba protiv terorizma postala je ključni deo agende zvaničnog Vašingtona. 

Bušova poruka koju će svi pamtiti 

- Imali smo snažan osećaj u to vreme da nas čeka važna misija. Američki narod dobio je snažan osećaj patriotizma, iskusili smo domaće zajedništvo kakvo nikad pre nismo iskusili - prisetio se agent FBI Ali Soufani u dokumentarcu javne televizije PBS America After 9/11.      

Najznačajniju ulogu u takvom kreiranju svesti američkog naroda imao je tadašnji predsednik SAD Džordž Buš, kog mnogi smatraju jednim od glavnih krivaca za krvoproliće, budući da postoje obaveštajni podaci da su američke službe i te kako dobijale informacije da se Al Kaida sprema za napad.                 

- Čujem vas, ostatak sveta vas čuje, a ljudi koji su srušili ove zgrade čuće sve nas brzo - poručio je 2001. Buš vatrogascima i policajcima koji su radili na ruševinama čuvenih kula Bliznakinja u Njujorku, koje su pretvorene u prah i pepeo.   

 

 

SAD su kao vid odmazde za napad 11. septembra osvojile Avganistan i srušile tamošnji talibanski režim koji je odbio da izruči svog štićenika Osame bin Ladena, tadašnjeg čelnika Al Kaide. Ta američka vojna intervencija je u svetu predstavljena i kao moralno i kao prvano legitimna jer je, pre svega, imala pravni temelj u načelu nacionalne samoodbrane. Takođe, imala je podršku i zahvaljujući rezoluciji Saveta bezbednosti UN. To je, naime, bilo doba kada Rusija nije koristila svoj veto kao stalna članica u tom telu, što je inače ranije činila, a i danas čini, za svaku vojnu intervenciju SAD i NATO. 

Imali plan o rušenju čak sedam režima u pet godina 

Penzionisani američki general Vesli Klark je u svojim memoarima iz 2007. otkrio da je tadašnji plan SAD podrazumevao da se u narednih pet godina nakon napada 2001. sruši čak sedam režima - Irak, Liban, Libija, Somalija, Sudan, Sirija i Iran.

Više je nego simptomatično što se među njima ipak nije našla Saudijska Arabija, zemlja koja ne samo što je bila glavna izvoznica islamističkog ekstremizma, nego je iz nje potekao i sam Bin Laden, kao i 15 od 19 napadača 11. septembra. Vašington, u skladu sa tim, ni do danas nije objavio sva saznanja koja ima o mogućim poveznicama islamističkog režima u Rijadu s teroristima, a Rijad i Vašington su pritom i dalje saveznici. 

Inače, Bajden je na ovogodišnjem obeležavanju sećanja na žrtve 11. septembra 2001. u Njujorku, branio sve odluke njegove zemlje u poslednjih 20 godina, pa i njegovu ličnu da ove godine iz Avganistana povuče sve trupe SAD što je u toj zemlji, podsetimo, izazvalo nezapamćeni haos i dovelo do povratka talibana na vlast. 

- Sjedinjene Američke Države ne mogu da napadne sve zemlje u kojima se nalazi Al Kaida. Može li se Al Kaida vratiti? Da, i reći ću vam, već su se vratili na druga mesta - rekao je Bajden novinarima u Šanksvilu u Pensilvaniji, gde se pre 20 godina srušio jedan od četiri otetih aviona, istakavši još jednom da su SAD u Avganistanu ispunile svoju misiju usmrtivši Osamu bin Ladena i uništivši ključnu terorističku ćeliju u toj zemlji. 

Komemoracija bez Buša 

Neposredno nakon toga šef Bele kuće je prisustvovao komemoraciji žrtvama napada na Menhetnu u Njujorku. Tamo se pojavio u društvu supruge Džil Bajden, ali i dva svoja prethodnika, Bila Klintona i Baraka Obame. Interesantno je, međutim, da svečanosti nije prisustvovao Džordž Buš u vreme čijeg mandata se dogodio napad.   

Foto: Tanjug/AP

Prvi minut ćutanja održan je tačno u 8:46 sati po američkom vremenu, tačno 20 godina od trenutka kada je prvi avion udario u severni neboder na Menhetnu. Do 12:30 je trajalo čitanje imena 2.977 ljudi ubijenih tog dana na tri mesta u SAD. Čitanje je povremeno prekidala muzika, a jednu pesmu je uz gitaru izveo i slavni Brus Springstin.