OVAKO JE AVGANISTAN PAO U RUKE TALIBANA: Psihološki rat, mito i korupcija, nedostatak hrane i morala...

Foto: Tanjug/AP

S više od 300 hiljada vojnika i opremom i naoružanjem superiornom talibanskom, avganistanska vojska bila je moćan protivnik - na papiru. U stvarnosti je bila ispunjena korupcijom, potplaćena, loše vođena i bez morala.

Dezertiranje je bilo učestalo i američki istražitelji su godinama upozoravali da je situacija neodrživa.

Isturena vladina baza u Imam Šahibu, okrugu u pokrajini Kunduz, izdržala je dva meseca protiv talibana. Ali brzo ostala bez opreme i resursa.

- Poslednjih dana nije bilo hrane, vode, ni oružja - rekao je vojnik Tadž Muhamed (38) Vol Strit Žurnalu. Vojnici koji nisu dezertirali povukli su se u pokrajinski glavni grad koji je i sam pao nekoliko nedelja kasnije.

Vojnici na prvoj liniji obrane Kandahara, drugog najvećeg grada u Avganistanu, dobili su jednu kartonsku kutiju mršavih krompira kao dnevnu količinu hrane za celu jedinicu, objavio je Njujork tajms.

Kandaharska policija pre pada grada u talibanske ruke nije bila plaćena između šest i devet meseci što je talibanske ponude učinilo mnogo privlačnijim, napisao je Vašington post, prenosi Jutarnji.

Talibani su kombinovali pretnje i mito, propagandu i psihološki rat i zauzimali grad za gradom, mnoge bez ispaljenog metka, i lako stigli do Kabula.

S početkom prošle godine talibani su očajnim vojnicima počeli nuditi novac u zamenu za oružje, piše dalje Post. Brzo je to sa lokalnog preraslo i na pokrajinski nivo što je kulminiralo serijom brzih predaja vladinih snaga.

I dok su američke jedinice počele završno povlačenje zasnovana na krajnjem roku koji je postavila Trampova administracija, 1. maja, Vašington i Kabul bili su uvereni da će avganistanska vojska dobiti boj s talibanima.

To se i dogodilo u nekim područjima poput Laškar Gaha na jugu zemlje, ali je i onde avganistanska vojska bez američke vazdušne podrške i suočena s visokomotivisanim talibanskim snagama počela dezertirati nakon nekog vremena.

U međuvremenu su američke obaveštajne službe bile neverovatno optimistične. Talibani bi mogli osvojiti Kabul za 90 dana, kazali su prošle nedelje. Tri dana kasnije, glavni grad je pao.

Čak su i talibani navodno bili iznenađeni kako se sve to brzo odvilo.

Čime su Amerikanci podržali talibansku pobedu?

Foto: Tanjug/AP

Neki tvrde da se ovakav kolaps pripremao 20 godina greškom za greškom u izgradnji nacije po zapadnom principu. Ali je zadnji ekser u kovčeg avganistanske vlade zakucao tadašnji američki predsednik Donald Tramp potpisom na sporazum s talibanima po kojem je početak američkog povlačenja najavljen za 1. maj.

Talibanima je to bio znak da im pobeda ne može izmaći, a avganistanskoj vladi izdaja i dokaz da će je međunarodna zajednica napustiti.

Talibani su nastavili napadati vladine snage, ali su ih počeli kombinovati s ciljanim ubistvima novinara i aktivista za ljudska prava, šireći atmosferu straha.

Pokrenuli su i propagandni i psihološki rat pa su vojnici i neki lokalni zvaničnici bili bombardovani porukama na svim platformama da se predaju ili se suoče s mračnom sudbinom.

U obrani od talibana nisu mnogo učinili ni nekadašnje plemenske ratne vođe. Iako su bili jaki na rečima, i njihovi su gradovi pali bez borbe.

Ismaila Kana, poznatog kao "Lava iz Herata", talibani su zarobili prilikom osvajanja grada. Uzbečki narednik i bivši potpredsednik Abdul Rašid Dostum nakratko se pridružio borbama oko Mazar-i-Šarifa, ali je brzo, zajedno sa svojim milicijama odustao i pobegao u Uzbekistan.

Kakva je bila talibanska strategija?

Foto: Tanjug/AP

Talibani su tiho sprovodili strategiju koju su nazvali "spolja prema unutra", odnosno polako su učvršćivali kontrolu nad udaljenim ruralnim područjima pre nego što bi krenuli na regionalne glavne gradove.

Takođe su mnogo pre nego što su krenuli u završnu akciju u maju pregovarali o uslovima predaje sa svima od pojedinih vojnika i vladinih zvaničnika na lokalnom nivou do pokrajinskih guvernera i vladinih ministara.

Strategija se pokazala izuzetno delotvornom.

Snimci njihovog ulaska u Kabul daleko su od krvavih bitaka i više podsećaju na šetnju. Slično je bilo i u mnogim drugim mestima koje su uglavnom zauzeli bez borbe.

Na kraju je i predsednik države Ašraf Gani pobegao iz države, čime je i formalno završena neuspešna dvadesetogodišnja međunarodna kampanja pretvaranja Avganistana u modernu državu sa središnjom vlasti koja se širi u raznolike pokrajine širom zemlje.