ZAŠTO JE PAO AVGANISTAN?! Jedan Bušov potez izazvao je haos, TALIBANI SU SE PREKO NOĆI PREGRUPISALI i sklopili dilove s ključnim igračima u svetu!

Foto: Tanjug/AP

Američka vojna operacija u Avganistanu, kojom su moćne SAD nameravale da zadaju konačan udarac teroristima odgovornim za stravičan napad na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. imala je gotovo jednodušnu podršku celog sveta, uključujući i ruskog predsednika Vladimira Putina, te su međunarodne snage u tu "nepokorenu zemlju" otišle pod okriljem UN.

Zločinačkoj terorističkoj organizaciji Al Kaidi tada su zadati teški udarci koji su joj onemogućili da deluje globalno, pa je u Avganistanu mogao nesmetano da počne da se primenjuje jasno definisan plan UN za obnovu zemlje i izgradnju novog društva. Otvarane su škole za devojčice, a na pregovorima sa talibanima u Dohi učestvovale su i žene.

Tako da, zaključuju analitičari, problem nije bila američka politika prema Avganistanu, nego tragična odluka administracije Džordža Buša i potpredsednika SAD Dika Čejnija da se krene u intervenciju u Iraku 2003. nakon što je režim te zemlje, predvođen Sadamom Huseinom, optužen da poseduje oružje za masovno uništenje. Takvo oružje, podsetimo, nikad nije pronađeno.   

Ta akcija nije imala ni globalnu podršku, ni podršku UN, zbog čega je doživela spektakularan krah koji je doveo do stvaranja nove terorističke pretnje, Islamske države (ISIS). Sirija, Libija i Irak postale su tačke na koje su SAD morale da se usresrede, što je otvorilo manevarski prostor talibanima. Regrupisali su se i vratili snagu.

Foto: Tanjug/AP

Taj proces je trajao uporedo s formiranjem institucija vlade u Kabulu. To je bio katastrofalan projekat, ali ne zbog nekih stranih aktera već zbog avganistanskih lidera.

Oni su shvatili da mogu veoma lako i brzo da se obogate, zavladala je korupcija i potpuna nebriga za zbivanja na prostorima izvan Kabula i ostalih većih gradova. Hamid Karzai, prvi predsednik, bio je opčinjen prijemima po svetskim metropolama, pričao je šta su uši zapadnjaka htele da čuju, a kod kuće se ponašao kao apsolutni vladar. Nakon dva mandata je preduzeo sve što je bilo u njegovoj moći da onemogući uredne predsedničke izbore.

Izbori su, kad su konačno sprovedeni 2014, doveli do neprihvatljive situacije - pobedio je Ašraf Gani, a njegov konkurent Abdulah Abdulah je postao drugi čovek u hijerarhiji vlasti, što je nezabeleženo u istoriji ijedne demokratske države na svetu. 

Foto: Tanjug/AP

Talibanski uspon, koji je došao bukvalno preko noći, primarno je, ocenjuju analitičari, posledica neinteresa vlasti u Kabulu da se bave izgradnjom države. Međunarodne snage su sistemski smanjivale angažman i to je stvaralo vakuum u koji su ušli talibani.

Karzai, čovek željan vlasti, da bi se umilio radikalima u zakon je hteo da progura mogućnost ulaska u brak devojčica koje su tek zašle u pubertet. Sve samo da ostane na vlasti.

Prema priči koju je AP objavio pre desetak godina o američkim vojnicima, oni su u Avganistanu rekli da se više boje vojnika vojske koja je navodno odana vlastima u Kabulu nego talibana.

- S talibanima znamo na čemu smo, a sa avganistanskim vojnicima se nikad ne zna. U pravilu su toliko napušeni da ne znamo hoće li pucati u nas misleći da pucaju u nekog drugog - rekli su američki vojnici.

Već početkom prošle decenije američke bezbednosne službe su potvrdile da avganistanska vojska nema izgleda u sukobu s talibanima. I upozoravali su Karzaija, Ganija i vladu da moraju da se potrude oko jačanja sopstvene uloge kad je reč o sbezbednosti. Njih to baš i nije zabrinjavalo, bili su uvereni da će SAD ostati zauvek. Nisu reagovali čak ni kad je Donald Tramp najavio povlačenje vojske. I zato su ostali u šoku kad je Džo Bajden odlučio da taj proces dovede do kraja. 

Foto: Tanjug/AP

- Izvolite, brinite sami za sebe - poručio im je Bajden. 

S druge strane, sadašnja generacija talibanskih vođa naučila je mnogo u 20 godina. Pre svega, da ne smiju da ostanu izolovani. Tako je Peking s njima sklopio ugovore o eksploataciji ruda, a ostvarili su kontakte i sa Teheranom i Nju Delhijom, shvativši da ne smeju da ostanu finansijski zavisni samo od krijumčarenja heroina.

Islamski emirat ne zvuči dobro, ali vođstvo talibana sada navodno garantuje stečena prava ženama i devojčicama. Moraju da budu svesni da će pad na ispitu prava žena predstavljati opterećenje u ekonomskim odnosima sa svetom. U nedeljnom saopštenju su naveli kako neće "otimati privatno vlasništvo, što je sasvim drugačija retorika nego pre 30 godina.

Talibani se nalaze pred najvećim izazovom od svog osnivanja 1994. godine - da li će moći da sačuvaju vlast bez nasilja i šerijata.