(FOTO) OVO ŠTO SE DOGAĐA KANADI JE UPOZORENJE ČITAVOM SVETU! Zemlja gori, a evo na kojim mestima više neće moći da se živi od VRELINE!

Foto: Tanjug/AP

Širom zapadne Kanade vreline su uzrokovale zastrašujuće šumske požare 

Klimatska kriza donela je leto sa sve opasnijim vrućinama, piše za britanski Gardijan Simon Luis, profesor sa Univerzitetskog koledža u Londonu i Univerziteta u Lidsu, istakavši kako je trenutna zastrašujuća situacija u Kanadi, gde se danima beleže rekordno visoke temperature od blizu 50 stepeni Celzjusovih i gde besne šumski požari, jeste ozbiljno upozorenje čitavom svetu. 

Najteža situacija ovih dana je u Britanskoj Kolumbiji, na zapadu Kanade, gde su zabeležene temperature poput onih u Sahari, pri čemu je više od 140 osoba umrlo usled komplikacija sa zdravljem uzrokovanih vrelinom. Takođe, zabeleženo je izvijanje asfalta, topljenje električnih kablova i mnogi drugi problemi.  

Još jedan toplotni talasl početkom juna doneo je u pet zemalja Bliskog Istoka temperature do 50°C. Ekstremna vrućina stigla je i do Pakistana, gde je 20 dece u jednom razredu palo u nesvest i bilo im je potrebno bolničko lečenje zbog toplotnog udara.  

Dodatno zagrevanje zbog emisije štetnih gasova u atmosferu znači da su takvi ekstremni talasi sada verovatniji i naučnici mogu da izračunaju povećanje njihove verovatnosti. Primera radi, evropski toplotni talas iz 2019, koji je usmrtio 2.500 ljudi, bio je pet puta verovatniji nego što bi bio u vremenima pre globalnog zagrevanja.

 

 

Na većini mesta, procenjuju stručnjaci, ekstremni toplotni talasi stvaraće probleme, od poremećaja privrede do široko raširene smrtnosti, posebno među mladima i starijima. Ipak, na nekim mestima na Bliskom Istoku i Aziji pojavljuje se nešto zaista zastrašujuće - stvaraju se područja na kojima je zbog visoke temperature nemoguće preživeti.

 

 

Ljudi mogu da prežive temperature i više od 50°C, ali kada je vlaga niska. U suprotnom, kad su i temperature i vlaga visoki, ni znojenje ni kupanje ne mogu da nas ohlade. U tom slučaju ni konzumiranje mnogo tečnostim, ni boravak u hladu nisu od posebne pomoći. 

Šta mogu da učine vlade, kompanije i građani, pita se Luis. Prvo, navodi on, mogu da se prepolove emisije ugljen-dioksida u ovoj deceniji, a zatim da se do 2050. postigne nula emisija.

Drugo, svi moraju da se pripreme za neizbežne vrućine u budućnosti. Hitno planiranje javnog zdravlja prvi je prioritet - pružanje bitnih informacija ljudima i premeštanje ranjivih ljudi na klimatizovana mesta. Planovi bi trebalo da uzmu u obzir i činjenicu da toplotni talasi pojačavaju socijalne nejednakosti. Siromašnije četvrti obično imaju manje zelenih površina i zato se više zagrevaju, dok su radnici na otvorenom, često loše plaćeni, posebno ranjivi. Bogati, takođe, kupuju rashladnu opremu po visokim cenama kada je vrućina u toku i imaju mnogo više mogućnosti za beg, zbog čega je planiranje javnog zdravlja izuzetno važno.

Osim upravljanja krizom, vlade moraju da ulažu u to da zemlje funkcionišu u novoj klimi koju stvaramo, uključujući ekstreme. U terminima klimatske politike to je poznato kao "prilagođavanje".

 

 

Od izuzetne je važnosti snabdevanje energijom otpornom na toplotne talase jer će se ljudi oslanjati na električnu energiju za hlađenje iz klima-uređaja, ventilatora i zamrzivača. Slično tome, internetske komunikacije i podatkovni centri moraju biti zaštićeni jer su to ključne usluge koje mogu da imaju problema zbog vrućine.

Osim toga, potrebni su novi propisi kako bi se zgradama omogućilo da se ohlade i kako bi saobraćajni sistemi, od puteva do vozova, mogli raditi pod mnogo višim ekstremnim temperaturama.

Konačni zadatak je zaštita poljoprivrede i širih ekosistema. 

S obzirom na ove velike izazove, kako vlade rade na prilagođavanju klimatskim promenama? Veoma loše, zaključuje Luis. Pariski sporazum o klimatskim promenama obavezao je zemlje da predaju svoje planove prilagođavanja, ali samo je 13 država to učinilo.