EVO ŠTA ČEKA SRBIJU AKO NA ČELO NEMAČKE DOĐE ANALENA BERBOK! Potencijalna naslednica Merkelove izjasnila se i o KOSOVU I KOLUBARI

Foto: Tanjug/AP

Analena Berbok ide krupnim koracima ka čelu Nemačke  

Tektonske političke promene počele su da tresu najmoćniju članicu Evropske unije (EU), Nemačku, nakon što je po svim anketama ogromnu popularnost poslednjih meseci stekla stranka Zelenih, čime se upravo toj političkoj opciji daju ogromne šanse da na parlamentarnim izborima u septembru baci na kolena dosad neprikosnovenu Hrišćansko demokratsku uniju (CDU).

To znači da bi na čelo Nemačke veoma lako mogla da dođe čelnica Zelenih Analena Berbok (40) i tako zameni Angelu Merkel, višedecenijsku predstavnicu CDU koja se u septembru povlači iz političkog života svoje zemlje.

Iako će mnogi reći da je vrh stranke izabrao baš Berbokovu jer im je simbolično važno to što je žena, njena biografija ipak ukazuje na to da nije baš sve tako jednostavno.   

Analena je rođena iste godina kada i partija Zeleni, odrastavši u sličnom maniru građanskog bunta u severozapadnoj nemačkoj pokrajini Donja Saksonija. Njen otac mašinski inženjer i majka vaspitačica napravili su svojevrsnu hipi-zajednicu u selu nadomak Hanovera, pa Berbokova kaže da joj je odrastanje, sa dve sestre i dva rođaka, bilo "između polja šećerne repe i fudbalskih terena".

Seća se i kako su je roditelji vodili na demonstracije protiv odluke Reganove administracija da rasporedi rakete u Zapadnoj Nemačkoj, ali i protiv izgradnje jednog objekta za odlaganje nuklearnog otpada.

- Da, tamo je bilo i vodenih topova, ali nakon demonstracija smo otišli kući i jeli tortu - ispričala je ona u jednom intervjuu, prisećajući se i da je u njenom domu tadašnji demohrišćanski kancelar Helmut Kol, inače "učitelj" Angele Merkel, bio omražen.

Foto: Tanjug/AP

Analena sa stranačkim kolegom Robertom Habekom 

Tokom studija političkih nauka u Hamburgu radila je kao novinarka za "Hanoverše algemajne cajtung" sanjajući da će postati ratni reporter, ali kasnije ipak završava u Briselu gde je tri godine vodila poslaničku kancelariju poslanice Zelenih u Evropskom parlamentu Elizabet Šreter. Tadašnje ikone Zelenih, poput Rebeke Harms, sećaju se kako je Berbokova dobro plivala u briselskim vodama, da je želela da vodi, ali i da je bila jedna od retkih zapadnih Nemaca koji su se istinski interesovali za nemački ali i evropski Istok.

Povratkom u Nemačku, počinje još dublje da se umrežava u okviru Zelenih, u čemu je imala veliku prednost i pomoć svog muža Danijela Holeflajša. On je od detinjstva bio u Zelenima, a u to vreme je radio u centrali stranke i znao bukvalno sve najvažnije stranačke i vanstranačke karike od poslanika i funkcionera preko nevladinih organizacija i fondacija do medija.

Najpre je dospela na vrh stranačkog odbora u Brandenburgu, a potom u izvršni odbor Evropske partije Zelenih, da bi 2013. uspela da osvoji poslanički mandat u Bundestagu, gde je i danas.

Foto: Tanjug/AP

Merkelova veoma ceni Analenu 

Inače, Berbokova u stranku učlanila 2005, kada su Zeleni tadašnjeg vicekancelara Joške Fišera zajedno sa socijaldemokratskim kancelarom Gerhardom Šrederom pali sa vlasti, ona je zapravo "dete Fišerove politike", koje sve vreme svog partijskog života živi u eri Angele Merkel. Štaviše, mnogo toga za šta se Analena Berbok borila proteklih godina - od promene porodične politike, preko ukidanja obaveznog vojnog roka do zatvaranja nuklearki - upravo je Merkelova u proteklih 16 godina ostvarila ili počela da ostvaruje.

I pojedinim medijima je bilo primamljivo da se zapitaju da li bi moglo da se kaže da je šefica Zelenih zapravo više "politička naslednica" Angele Merkel nego čitava generacija "naslednika" u kancelarkinoj Hrišćansko-demokratskoj uniji. Berbokova ne čini ništa da odbaci takva poređenja, a mnogi kod nje vide sličnost sa kancelarkom - od disciplinovanosti i detaljnosti preko staloženosti do ambicioznosti i potrebe za kontrolom.

S druge strane, njena politika, naročito na spoljnopolitičkom planu, umnogome se razlikuje od politike Angele Merkel. Berbokova, naime, zagovara čvršći i na nivou EU ujedinjen stav prema Rusiji i Kini, preko zagovaranja jačanja transatlantskih veza, do otvorenog podržavanja korišćenja vojne sile u humanitarnim misijama.

U skladu sa tim, ona se protivi ruskom projektu, gasovodu "Severni tok 2", jasno se zalaže za jačanje nemačke vojske i saradnje u okviru NATO, dodatne vojne misije u inostranstvu, dok njena svojevrsna bezbednosna mantra glasi: "Ne smemo se saginjati".

Foto: Tanjug/AP

Analena bi mogla da bude ozbiljan izazov za Vladimira Putina 

- Ako Zapad ne želi da teren prepusti zemljama poput Kine, Rusije ili Turske, Evropa mora ozbiljnije da shvati svoju mirovnu ulogu u svetu - naglasila je Analena jednom prilikom.  

Osim toga, ona se protivi sporazumu o investicijama između EU i Kine, zalaže se za jačanje veza sa SAD tako što želi američkom predsedniku Bajdenu "da ponudi ambiciozan plan obnove transatlantskih odnosa".

Najniteresantnije od svega je što Analena ne pripada onoj grupi Zelenih koja je nekad bila protiv ratova i protiv stranih vojnih intervencija, posebno protiv bombardovanja SR Jugoslavije. 

- Ona se zalaže za ilegalne ratove, dalje naoružavanje, isporuke naoružanja, američko opkoljavanje Rusije i, naravno, protiv je Severnog toka 2. Ideja da bi od Amerikanaca kontrolisani Zeleni mogli sa Analenom Berbok dobiti kancelarsku funkciju, usred zaoštravanja krize na rusko-ukrajinskoj granici, za mene je užas - napisao je na svom profilu na Fejsbuku Oskar Lafonten, nekadašnji lider Socijaldemokratske partije u vreme kada je ona oborila sa vlasti Helmuta Kola.

On je istakao i da je upravo on te 1998. insistirao da Gerhard Šreder napravi koaliciju sa Zelenima, ali da je zbog toga kasnije zažalio, ne samo zbog reforme nemačkog tržišta rada i socijalnih davanja, već i "zbog učešća Nemačke u ilegalnom međunarodnom ratu u Jugoslaviji".

- Ono što je započelo bombama u Beogradu nastavlja se neprimetno u ličnosti Analene Berbok - ocenio je nemački kolumnista Jens Berger, aludirajući na činjenicu da Srbiji neće biti lako sa takvom kancelarkom.   

I zaista, Analena Berbok bi mogla da bude i "bomba" za dosadašnje odnose Beograda i Berlina. Za početak, tu je pitanje Kosova koje će Fišerova "politička deca" braniti kao sopstveni projekat. Čak i ako se izuzme to s kojim oduševljenjem je Berbokova primila vest da je za novu predsednicu takozvane države Kosovo izabrana Vjosa Osmani, izvesno je da će od Zelenih pritisak na Beograd da se nađe rešenje biti manje taktičan u odnosu na eru Angele Merkel.

Foto: Tanjug/AP

Analena je oduševljena kosovskom predsednicom Osmani  

A kuda bi sve mogle da idu promene za Srbiju, može se delom naslutiti i iz zapisnika zasedanja Bundestaga u kojima je Berbokova u više navrata pominjala Srbiju, ali ne samo zbog normalizacije odnosa sa Kosovom, već i po pitanju termoelektrana na ugalj.

U oktobru 2014. prilikom propitivanja tadašnje ministarke za zaštitu životne sredine, insistirala je da je sporno na šta se troši novac nemačkih poreskih obveznike plasiran kroz kredite nemačke razvojne banke KfW. Ukazujući na nesaglasje između tvrdnji ministarke da KfW više ne finansira termoelektrane na ugalj i finansiranih projekata, Berbokova je istakla za nju ekološki sporan projekat u rudniku uglja Kolubara u Srbiji.

Međutim, još veći pritisak se može očekivati po pitanjima stanja demokratije i ljudskih prava, ali i saradnje sa Rusijom i Kinom, budući da su Zeleni odlučni da zaokrenu spoljnopolitički kurs Nemačke i cele EU.