Bil Gejts pozvao bogate da pređu na SINTETIČKU GOVEDINU: Ideja koja dovodi do ekonomskih potresa ili sprečavanja klimatskih promena?!

Foto: Tanjug/AP

Bil Gejts

- Ne mislim da 80 odsto najsiromašnijih zemalja treba da jede sintetičko goveđe meso. Ali bogate zemlje treba to da urade - rekao je on u intervjuu za „Tehnolodži rivju”, univerziteta MIT. Iako nije prvi koji se javno zalaže za smanjenje upotrebe govedine, one koji u Gejtsu vide oličenje svetske vlade iz senke, ovakav poziv podsetio je na njegove dosadašnje najave o svetskoj pandemiji. Da li je ideja o svetu bez „pravog” mesa mnogo bliža nego što bismo mogli da zamislimo?

Među konzumentima, bili oni bogati ili ne, uglavnom postoji otpor prema ovakvim i sličnom eksperimentima u industriji hrane. Ipak, ima i sve više sledbenika. Procenjuje se da će u narednoj deceniji tržište alternative mesu biti vredno 140 milijardi dolara, odnosno desetinu sadašnjeg ukupnog tržišta mesa.

Dr Ivana Gađanski, pomoćnik direktora za nauku i viši naučni saradnik u Institutu „Biosens” kaže da nauka izuzetno napreduje na ovom polju.

Podseća na podatke još iz 2010. koji pokazuju da je gajenje stoke (posebno goveda) na globalnom nivou dovelo do emisije 8,1 gigaton gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Uz količine vode i električne energije, koje su potrebne za gajenje stoke u celom lancu proizvodnje, postoji i strah da s porastom stanovništva u narednim decenijama svet neće uspeti da proizvede toliko mesa na održiv način.

Kako Ivana Gađanski pojašnjava za "Politiku", sintetičko meso o kome Gejts govori obuhvata dva tipa proizvodnje takozvanih alternativnih proteina. Jedno je meso od biljnih proteina, takvi proizvodi već su komercijalno dostupni u Srbiji, i samo nešto skuplji od konvencionalnih.

Foto: Photo by Priscilla Du Preez on Unsplash

Foto: Ilustracija

– Sa masovnijom proizvodnjom kultivisanog mesa, gajenom u laboratoriji, za sada je nešto drugačija situacija. Mada je poslednjih godinu dana došlo do velikog napretka – naglašava ona.

Kultivisana panirana piletina nastala u laboratoriji američkog startapa – „It džast” prvi put je servirana u restoranu „Klub 1880” u Singapuru krajem decembra prošle godine. To je i zvanični početak komercijalne upotrebe mesa nastalog iz životinjskih ćelija.

Gađanski dodaje i da se u jednom restoranu u Izraelu, koji je inače najdalje odmakao u ovoj proizvodnji, takođe prodaje pileći burger. Uslov je da gost potpiše izjavu da ga kupuju na sopstvenu odgovornost. Druga izraelska kompanija proizvodi gajeno, kultivisano meso po ceni od 75 dolara za kilogram. Iako i dalje skupo, ona podseća da je cena ipak znatno spuštena u odnosu na prvi hamburger napravljen u laboratoriji 2013. koji je koštao – 250.000 dolara.

Pretpostavlja da Gejts upravo zato poziva bogate države da pređu na sintetičku govedinu jer se očekuje da bi mogle da pokriju troškove koji su i dalje visoki.

– Tehnologija gajenja velikog broja ćelija je skupa. I dalje se koristi ista kao i za proizvodnju nekih lekova. Ove metode nisu uspele da proizvodu tolike količine koje bi bile prilagođene industrijskoj proizvodnji. Najskuplji je taj medijum, odnosno tečnost u kojoj se gaji – navodi Gađanski i dodaje da se dva aktuelna projekta Instituta „Biosens” upravo odnose na smanjenje troškova proizvodnje mesa u laboratoriji.

Predstavnik američke kompanije „It džast” nedavno je uverljivo u kamere izjavio da je ukus ovog mesa kao prave piletine. Da li nutritivno ali i po ukusu kultivisano meso može da budu jednako onom na koje smo navikli?

Prema rečima Ivane Gađanski, što se tiče ukusa on se sve više poboljšava i to je veliki izazov. Prema nutritivnim vrednostima – može.

– Prvi hamburger bio je napravljen isključivo iz mišićnih ćelija. Kako je bio suvog ukusa, zaključeno je da su potrebne i masne ćelije. Na istovremenom gajenju oba tipa ćelija se i dalje radi – objašnjava i dodaje da smatra kako bi takva šnicla mogla da sadrži manji procenat masti, što znači da se može očekivati da gajeno meso bude na neki način i zdravije. Još neke od pozitivnih stvari, prema njenom mišljenju, jesu i to što se proizvodnja kultivisanog mesa sprovodi u strogo kontrolisanim uslovima. Mogućnost kontaminacije bakterijama i mikotoksinima je minimalna. Takođe, ne koriste se antibiotici, koji se inače upotrebljavaju u stočarstvu.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

– Ovo je veliki problem jer se u poslednjih 18 godina znatno povećala rezistencija na te lekove kod životinja, a postaje zabrinjavajuće ako se one koriste u ishrani ljudi – naglašava dr Ivana Gađanski.

U svetu se danas gaji oko 1,4 milijarde goveda, a najviše farmi je u Americi i Aziji.

Analitičar Čedomir Keco, dobro upoznat sa stanjem na svetskom tržištu junadi ima drugačiji stav o ovoj temi.

– Sa stanovišta potrošačkih navika ali i sastava čovečanstva na planeti ova Gejtsova ideja je neostvariva – kaže Keco i dodaje da su korišćenje i cena goveđeg mesa danas prilagođeni standardima stanovništva, tradiciji i veri.

– Ne može se zaobići činjenica da je za mnoge narode ovo meso najveći izvor proteina životinjskog porekla. Takođe, ovaj sektor ostvaruje veliku zaposlenost i dohodak – navodi on.

Kako naglašava i opasnost od gasova se poslednjih godina smanjuje jer se goveda sve više gaje i drže na otvorenom bez prostirke, a savremene štale su povezane sa bioelektranama gde se koristi stajnjak za energiju.

I raspon prodajnih cena junetine u 108 zemalja od Švajcarske, gde je kilogram 46,77 evra, pa do Pakistana gde košta 3,03 evra, pokazuje da ovo meso ima kupca i da je veštački nezamenljivo, piše Politika.

– Zamislite da se ugasi prodaja i proizvodnja goveđeg mesa u SAD, Brazilu, Argentini, Australiji, Francuskoj, Nemačkoj... Sa ostvarenjem ovih ideja došlo bi pre do ekonomskih potresa nego do klimatskih promena. Sasvim je izvesno da ova proizvodnja, iako već postoji, neće imati veliki broj potrošača – smatra Čedomir Keco i dodaje da je sintetička govedina priča za daleku budućnost ili već danas realna kao obrok za putnike na Mesecu.