MISLIMA ĆEMO OTVARATI VRATA I SLATI PORUKE! Ekskluzivni intervju: TERENS MAURI, STRUČNJAK ZA VEŠTAČKU INTELIGENCIJU GOVORI ZA SRPSKI TELEGRAF!

Foto: youtube.com/speakinc

Terens Mauri

Ideje Maurija, osnivača londonskog tink-tenka "Laboratorija za hakovanje budućnosti" (Hack Future Lab) i mentora iz oblasti preduzetništva na čuvenom američkom tehnološkom institutu Masačusetsa (Massachusetts Institute of Technology - MIT), objavljivali su Ekonomist i Forbs, a predstavljao ih je u predavanjima koja je držao u kompanijama poput "Najkija", "Vize" i "Fejsbuka" i bankarskim gigantima "Kapital uan" i HSBC. U 2020. objavio je novu knjigu "3D lider: Povedite svoje liderstvo u narednu dimenziju", a njegov prethodni bestseler Fajnenšel tajms je nazvao prekretnicom (game changer). U prvom intervjuu za srpske medije govori o robotizaciji i uvođenju veštačke inteligencije u svim sferama ljudskog društva u narednim decenijama.

ST: Dejli telegraf i drugi britanski mediji nedavno su preneli vašu tvrdnju da će roboti-sudije, koji mogu da utvrde krivicu na osnovu govora tela i promena u glasu čoveka, biti uobičajena pojava u Velikoj Britaniji za 50 godina. Da li je to moguće?

MAURI: Mašine će biti u stanju da utvrđuju fizičke i psihološke znake laganja sa 99,9% tačnosti. Veoma je realističan scenario da bi do 2070. roboti-sudije mogli da uđu u upotrebu u okviru pravnog sistema. Naučna fantastika bukvalno é postati naučna činjenica. Ovo će biti posledica neviđene brzine i procesne moći kompjuterskih čipova. Novi ajfon 12 može da obradi više od 11 biliona (11.000 milijardi) operacija u sekundi, a to je bukvalno milionima puta brže u odnosu na prvu NASA svemirsku misiju na Mesec. A "Otvoreni AI" (Open AI), laboratorija za istraživanje veštačke inteligencije sa sedištem u San Francisku, nedavno je objavila da je njen sistem mašinskog učenja (machine learning) koji se naziva GPT-3 obučavan korišćenjem 45 terabajta podataka. Poređenja radi, celokupna verzija Vikipedije na engleskom jeziku zauzima svega 0,6 odsto ukupnog zbira njegovih podataka. Ili, gledano iz drugog ugla, GPT-3 obrađuje podatke čiji je obim 45 milijardi i više puta veći u odnosu na broj reči koje čovek spozna tokom životnog veka.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

ST: Gde nas to vodi?

MAURI: Ako možemo da zamislimo da će ovaj nivo procesne moći nastaviti da se povećava, a nema razloga zašto ne bi, mislim da je samo pitanje vremena pre nego što dostignemo njenu bezgraničnu vrednost (singularity), trenutak kada će inteligencija mašina nadmašiti ljudsku. Ipak, biće tu hitnih pitanja koja će morati da budu razrešena u vezi s etikom kako bi se osiguralo da roboti-sudije budu pošteni i odgovorni. Važno je da budućnost čovečanstva bude zaštićena.

ST: Ti roboti-sudije deluju kao daleka budućnost, dok je KOVID-19 veoma prisutan u našoj sadašnjosti. Svi su u panici u vezi s gubitkom posla zbog pandemije, uključujući i novinare. Kada uparite koronavirus i futurologiju/AI, šta dobijete?

MAURI: Svaki treći zaposleni veruje da posao koji trenutno obavlja neće više postojati u roku od nekoliko godina zbog AI i automatizacije. Zapravo, veći zamah u pogledu automatizacije verovatno će istovremeno i uništiti i stvoriti poslove, ljudski radnici će, naravno, postati suvišni u određenim sferama, ali će mnoge nove uloge verovatno iskrsnuti. To je u skladu s nalazima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), ekonomskog tela koje obuhvata vlade 36 zemalja-članica, a koje navodi da bi "zaposlenost u celini mogla da nastavi da raste", čak i ukoliko automatizacija poremeti određene industrije.

ST: Italijanska kompanija koja se bavi veštačkom inteligencijom "Expert.ai" predvidela je da će Džo Bajden osvojiti 50,2% ukupnog broja glasova, a Donald Tramp 47,3%, u vreme dok su ankete pokazivale dvocifrenu podršku Bajdenu u odnosu na Trampa. Da li AI preuzima i politiku i šta možemo da očekujemo u toj oblasti u narednih nekoliko decenija?

MAURI: Važno je reći da su neki političari već počeli da koriste AI. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan projekcijom svog holograma bio je u stanju da se istovremeno obraća hiljadama ljudi koji su bili na različitim lokacijama. Sve veća automatizacija uprave više nije naučna fantastika, već realnost, koje tek počinjemo da budemo svesni. Jedan od mogućih scenarija za budućnost politike jeste da se izabere status kvo, u okviru kojeg bi vlade mogle da usko primene AI za vraćanje poverenja građana u njih time što bi uz pomoć veštačke inteligencije poboljšale efektivnost i efikasnost javnih usluga, dok bi bavljenje politikom ostalo isključivo ljudska profesija. Drugi mogući scenario bio bi da ljudi odluče da u potpunosti automatizuju vladu i predaju ovlašćenja AI sistemima, postavljajući veštačku inteligenciju na određene ključne pozicije.

Foto: twitter.com

Foto: Ilustracija

ST: Kultni film "Blejd raner" predviđao je upotrebu letećih automobila 2019, a evo već je započela treća decenija 21. veka i njih još uvek nema ni na vidiku. Kakav tehnološki napredak predviđate do kraja ove decenije?

MAURI: Budućnost stiže brže nego ikad! Automobili koji upravljaju sami sobom, platforme koje predviđaju svaku vašu potrebu, roboti sposobni za sve od naprednih vidova proizvodnje do složenih hirurških operacija. Ovo naše vreme nazivam dobom čuda. Tokom protekle godine osmišljen je i razvijen veliki broj džetpekova i ličnih letećih mašina kojima su uspešno leteli inženjeri širom sveta. A do 2030. viđaćemo AI u mnogo sofisticiranijem obliku pošto će ljudi mašinama poveravati upravljanje avionima, dijagnostiku bolesti i upravljanje finansijama bez ljudskog nadzora. Veštačka inteligencija počeće da ostvaruje veliki uticaj na sektor prevoza kroz smart gradove i smart automobile, koji će biti nova normalnost. Ali, uz AI, dolaze i moralne dileme u vezi sa mnogim od ovih oblika napretka. Uzmimo za primer samoupravljajući (autonomni) automobil. Da li bi taj auto trebalo da skrene da bi izbegao da udari pešaka ako misli da postoji velika verovatnoća da će time povrediti vozača. I ko je u tom slučaju odgovoran?

ST: Američki kontroverzni milijarder Ilon Mask ugradio je u mozak krmače  Gertrude čip veličine novčića da bi demonstrirao ambiciozne planove njegove kompanije "Neuralink" za stvaranje funkcionalnog spoja između mozga i mašine. Kako gledate na ovaj projekt "Neuralinka" i gde bi mogao da nas odvede?

Foto: Tanjug/AP

MAURI: Suzdržavam se da već u prvoj rečenici ne upotrebim izraz ajfon momenat (u smislu revolucionarne inovacije, prim. nov.) za operaciju na mozgu, ali Ilon Mask i njegov tim u "Neuralinku" stvaraju moždano-kompjuterski interfejs (brain-computer interface - BCI), robota koji ga hirurški ugrađuje i sve komponente neophodne za olakšavanje direktne komunikacije između kompjutera i naših mozgova. "Neuralink" je osnovan sa samo jednim ciljem, a to je dugoročna težnja ostvarenju simbioze sa veštačkom inteligencijom. Očigledne nemedicinske koristi od nje uključuju to da moždanom aktivnošću možete da otključavate i otvarate vrata ili šaljete i primate tekstualne poruke pomoću misli. Ovo možda deluje kao tehnologija iz daleke budućnosti, ali istina je da mogućnosti za izvođenje ovakvih stvari postoje već neko vreme. Ideja istinske simbioze čoveka i veštačke inteligencije deluje zastrašujuće, ali evo tehnološke začkoljice - vi ste već hibridi ljudi i AI. Koristite mobilne aplikacije za sve i svašta. Kompjuteri vam kažu kada treba da ustanete, koji mejl da pročitate, kako da spelujete teške reči i koje saobraćajne trake da se držite na auto-putu. Prihvatate sva ova usmeravanja, od kojih većinu kontrolišu algoritmi za mašinsko učenje, zato što je to lakše nego raditi sve na teži način. Sada zamislite da sve što se nalazi u vašem domu i kancelariji kontrolišete umom dok uživate u sjaju vašeg novootkrivenog zdravog mentalnog stanja. O privatnosti i horor scenarijima koje sve ovo može da donese možemo da razmišljamo neki drugi dan, zar ne?

"Gugl" glumi boga ST: Nakon gledanja dokumentarnog filma "Društvena dilema" (The Social Dilemma) na Netfliksu može se postaviti pitanje da li su društvene mreže i internet uopšte u službi dobra. Da li bismo bili bezbedniji bez interneta? MAURI: Kada malo razmislite, shvatite da je "Gugl" pomalo nalik bogu, "Fejsbuk" se bavi pitanjima ljubavi, "Amazon" je kao stomak zato što se njegova strategija svodi na daj još, a "Epl" je ego kod kojeg je ja na prvom mestu. Ne verujem da su Silikonskoj dolini i Timu Bernersu Liju, čoveku koji je izmislio internet, ciljevi bili da se naruši poverenje u naše institucije i manipuliše ljudskim ponašanjem, od toga šta treba kupiti pa do pitanja za koga glasati.