PUTINOVE MAJSTORIJE NA SVETSKOJ POZORNICI: Rusija je uspešno rešila izazove u protekloj godini, JEDNA STVAR IPAK BRINE!

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

Svaka epidemija ima svoju političke i socijalne posledice, a proizvodnja ruske vakcine, koja je prva registrovana u svetu, najjznačajniji je međunarodni uspeh koji je Rusija postigla u proteklih nekoliko godina. Naučnici i instituti "evroazijskog diva" pretekli su svoje kolege iz najbogatijih zapadnih zemalja poput SAD i Velike Britanije, koji su dobili veliku finansijsku potporu za svoj rad. 

Predsednik Rusije Vladimir Putin je na svojoj redovnoj godišnjoj konferenciji za štampu, koja je održana 17. decembra, izrazio oduševljenje zbog rezultata koji su postignuti i tom prilikom naveo da vakcina "Sputnjik V" dostiže efikasnost od 95 odsto u uništavanju virusa.

- Rusija je prva zemlja u svetu koja je izumela i počela da proizvodu vakcinu. I imamo dobru vakcinu, sigurnu i efikasnu - 95 i više procenata, a stručnjaci kažu da je nivo njene zaštite dostiže 96-97 procenata - rekao je Putin i podvukao da se u tom momentu ruski zdravstveni sistem pokazao efikasnijim od drugih zemalja.

Dugogodišnjem lideru Ruske federacije ovo je najznačajniji događaj, poklon u godini kada se obeležava njegova dvodecenijska uspešna vladavina, tokom koje se pokazalo da zemlju vodi u dobrom pravcu.

 

 

Međunarodne turbulencije

Sirija

Na spoljnopolitičkom planu Rusija se tokom protekle godine suočila sa problemima koji tinjaju već dugi niz godina, ali su u međuvremenu iskrsli i neki novi, u njenom neposrednoj blizni. Pre svega tu se misli na pokušaj prozapadne opozicije u Belorusiji da sa vlasti svrgne Aleksandra Lukašenka i rat u Nagorno-Karabahu.

Sukob između Rusije i Turske nastavio se i ove godine u sirijskoj pokrajni Idlib, jednoj od provincija u kojoj snage lojalne predsedniku Bašaru Al Asadu nemaju potpunu kontrolu. Nasuprot Asada koga podržava Rusija, turske vojne snage svoju pomoć pružaju opoziciji. Vojnici obe zemlje imaju svoje vojne snage u pokrajni, pa iako nema direktnog oružanog sukoba između njih, borci koje podržava jedna ili druga strana su u stalnim vatrenim obračunima. 

Foto: Tanjug/AP

Ruska i Turska vojska zajedno kontrolišu situaciju u Idlibu

Još tokom protekle godine Rusija je u Siriji ostavirla svoj cilj. Bašar Al Asad je ostao na čelu države i sada u ovoj strateškoj važnoj zemlji imaju svog saveznika koji im je potpuno odan jer njegova politička sudbina zavisi od ruskih vojnika koji su prisutni na terenu. Stoga, analitičari procenjuju da nema razloga da se ruska vojska dodatno angažuje i nepotrebno ulazi u sukobe sa suprotnom stranom. Vojno prisustvo i zajedničke patrole sa turskom armijom su sasvim dovoljne da se situacija drži pod kontrolom.

Belorusija

U Beolorusiji, zemlji koja deli granicu sa Rusijom, 9. avgusta su održani predsednički izbori na kojima je Aleksandar Lukašenko, koji državom vlada već 26 godina odneo ubedljivu pobedu. Članice Evropske unije i druge zemlje sa Zapada, odmah su nakon objavljivanja rezultata, već iste večeri izbore proglasili nelegalnim i nelegitimnim jer, prema njihovom viđenju, nisu održani u fer i demokratskim uslovima. 

Foto: Tanjug/AP

Demonstracije u Minsku

Pristalice opozcije, koje su i pre izborne kampanje protestovali širom Belorusije protiv Lukašenka, masovno se okupljaju u Minsku. Vojska izlazi na ulice i blokira sve najvažnije tačke u gradu i dolazi do sukoba sa demonstrantima. Tokom narednih šest nedelja održavaju se marševi, demonstracije i štrajkovi u najvećim gradovima Belorusije. Protesti su bili obleženi nasiljem i žestokim sukobom učesnika u njima i policije. Masovna okupljanja trajala su sve do 23. septembra kada je na iznenadnoj ceremoniji Lukašenko inaugurisan za predsednika. Nakon toga masovnost protesta je postepeno opadala.

Foto: Tanjug/AP

Susret Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka

15. septembra ove godine Lukašenko se, odbačen od Zapada, susreo u Sočiju sa Vladimirom Putinom. Na sastanku je dogovoreno odobrenje ruskog kredita Belorusiji u visini od 1,5 milijardi evra, što su analitičari protumačili kao potez kojim je Putin stavio pod potpunu kontrolu Lukašenka.

Poznavoci diplomatskih protokola koji se bave i govorom tela, nakon susreta su isticali da poza u kojoj su sedeli Lukašenko i Putin jasno govori o tome ko komanduje u njihovom međusobnom odnosu. Analitičari dalje dodaju da je ovim potezom Rusija obezbedila političko učešće u eventualnoj tranzciji vlasti nakon odlaska Lukašenka koji je sada postao smetnja svim stranama koje imaju interese u ovoj zemlji.

Nagorno-Karabah

27. septembra ujutru otpočela je azerbejdžansko-turska agresija u Nagorno-Karabahu. Istovremeno, predstavnici Azerbejdžana i Jermenije su tvrdili da je druga strana započela ratne operacije. U Jerevanu je odmah po izbijanju sukoba proglašena opšta mobilizacija, dok je u Bakuu progralešno ratno stanje i sprovedena delimična mobilizacija.

Foto: Tanjug/AP

Oružana dejstva u Nagorno-Karabahu

U narednih mesec dana svetski mediji su izveštavali o razarajućim ratnim dejstvima koja su dolazila sa obe strane, pri čemu je, po oceni vojnih komentatora, Azerbejdžan uz Tursku imao značajnu vojnu prednost. Ovo se na kraju sukoba ispostavilo kao tačno jer je u mirovnim pregovorima, u kojima je posredovala Rusija, Azerbejdžan zadovoljio svoje ciljeve i proglasio pobedu. Sa druge strane, u Jerevanu su nakon potpisivanja primirja otpočele masovne demonstracije protiv premijera Nikola Pašinijana od koga je zahtevano da podnese ostavku zbog ratnog poraza.

Foto: Tanjug/AP

Nikol Pašinijan pretrpeo je ratni poraz u Nagorno-Karabahu

Pašinijan je na vlast u Jermeniji došao posle višemesečnih uličnih demonstracija tokom 2018. godine nakon kojih je u parlamentu izabran za premijera te zemlje.

Odmah po izboru, Rusija je počela da se distancira od Jermenije jer su smatrali da novi premijer guši ruski uticaj i nije u potpunosti odan Moskvi. Zbog ovih političkih razmirica, stručnjaci za međunarodnu politiku su ocenili da je Vladimir Putin namerno "pustio Jermeniju niz vodu" i uskratio im neophodnu vojnu pomoć kako bi Pašinijan napustio političku scenu i Rusija povratila kontrolu nad Jermenijom.

U ovim namerama predsednik Ruske federacije je gotovo u potpunosti uspeo jer su sve glasniji pozivi da Nikol Pašinijan podnese neopozivu ostavku. Takođe, mirovnim sporazumom obezbeđeno je prisustvo ruske vojske u području Nagorno-Karabaha, koja će kontrolisati sprovođene primirja. Razmeštanje vojnih snaga na području centralne Azije krucijalna je stvar za prevlast u regionu i širenje vojnog uticaja Rusije.

Udar na ekonomiju

Tokom ove godine Rusija je pretrpela veliki udar na privredu što je dovelo do toga da broj nezaposlenih bude upetostručen.

Foto: Tanjug/AP

Dmitrij Medvedev

Prema oceni Dmitrija Medvedeva, bivšeg premijera koji je podneo ostavku početkom janura, a sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, taj udar je došao iz tri pravca: Pandemija koronavirusa, pad cena nafte i smanjena potražnja za ruskom robom.

- Danas naša zemlja doživljava uticaj tri ekonomska šoka odjednom. Prvo, pad cene nafte na svetskom trištu. To je glavni šok, jer domaća ekonomija ostaje zavisna od izvoza ovog energenta - napisao je Medvedev u autorskom članku za časopis "Rusija u globalnoj politici".

 

 

On takođe dodaje da je tokom istorije Rusija uspešno prevazilazila ovakvu vrstu krize te očekuje stabilizaciju ekonomskih prilika tokom naredne godine.

Stvari po privredu u ovom trenutku ne stoje baš najbolje. Finansijska zavisnost od izvoza energenata preti da destabilizuje ionako krhku ekonomsku situaciju. Stoga treba očekivati da će naredne godine glavni fokus biti na unapređenju proizvodnje i rastu izvoza robe proizvedene u Rusiji. S obzirom na to da su 2020. godine ruski naučnici prvi proizveli vakcinu protiv kovida, u Moskvi imaju razloga za optimizam da će i proizvodi široke potrošnje biti ozbiljan takmičar na svetskom tržištu.