SA TRAMPOM SE LAKŠE DIŠE! NEMA NAZAD, ČAK I AKO BAJDEN POBEDI: Ljiljana Smajlović za "Srpski telegraf" o izobrima u SAD, srpskoj vladi, koroni...

Foto: Media Centar/AP

Foto: Montaža

Sa Trampom se lakše diše, opasno je kada mala zemlja stekne neprijatelja u najmoćnijoj sili sveta.

Dugogodišnja novinarka, urednica važnih medija, među kojima je i Politika, nekadašnja predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS), jedan od najboljih poznavalaca međunarodne politike, pre svega, američke... Svakako idealna sagovornica nekoliko dana pred izbore za šefa Bele kuće i nekoliko dana nakon što smo saznali ko će činiti novu vladu Srbije.

Foto: Media Centar/AP

Džo Bajden

Bliže se predsednički izbori u SAD. Kako ocenjujete dosadašnju kampanju i kakve su prognoze? Donald Tramp ili Džo Bajden?

- Čini mi se da dolazi Bajden, ali žarko se nadam da se varam. Volela bih da me 3. novembar demantuje. Uostalom, i Hilari Klinton je sedam dana pred izbore 2016. u anketama vodila protiv Trampa, otprilike koliko i Bajden danas. Kampanja je nadrealna. Zar Amerika sa 330 miliona građana nije mogla da iznedri bolje kandidate od ove dvojice? Najmoćnija zemlja sveta danas liči na gerontokratiju brežnjevljevskog tipa, to je sada zemlja u opadanju. Ali time nije postala ništa manje bitna.

Odvratno je to što rade Trifunović i Obradović n Pitate li i zašto Boška Obradovića - šta sad? Pošto je u jeku sukoba u Boliviji između pristalica bivšeg predsednika Eva Moralesa i vojske i policije objavio slučaj jedne tamošnje gradonačelnice koju su šišali, farbali u crveno, mučili, uz pretnju da to čeka i vlast u Beogradu. Morales je dao ostavku i napustio zemlju, ali su sad, godinu posle, njegovi ljudi na parlamentarnim izborima pobedili sa 20 odsto prednosti. - Ako aludirate na moju poslednju kolumnu u Nedeljniku, tamo nisam mislila na Boška Obradovića, već na Sergeja Trifunovića, koji se lane javno radovao što desničarska rulja linčuje socijalističku gradonačelnicu. Nije ništa manje odvratno kada to radi Boško Obradović, ali on barem ne krije da je desničar i da mu nasilne političke metode nisu strane. No Sergej Trifunović se javno predstavljao kao levičar, pa je to za mene nekako još gore jer sebe vidim na levici. Doduše, sada američka štampa, verovali ili ne, Hilari Klinton i Bajdena zove levičarima. Ako su oni levičari, onda je i Trifunović levičar.

Šta bi značila pobeda Trampa Americi, svetu, Srbiji?

- Trampova ponovna pobeda bi u Americi izazvala još veći politički zemljotres od one iz 2016. Njegovi protivnici se, evo, četvrtu godinu teše da je on samo akcident, greška koju sistem nije predvideo, poremećaj koji će biti ispravljen na prvim narednim izborima. Ne pamtim, primera radi, da se ikada uoči predsedničkih izbora u Americi ozbiljno razgovaralo o mogućnosti da predsednik koji izgubi izbore ide u zatvor, kao što se sada spekuliše za Trampa.

Foto: AP/Julio Cortez

Donald Tramp

Za Srbiju bi, međutim, bilo dobro da Tramp ponovo pobedi. Beograd je izgleda konačno pronašao put do Bele kuće, ali to nije jedini razlog. Trampovu administraciju ne interesuje rušenje tuđih režima, on ne započinje nove ratove, već pokušava da okonča stare, on vraća američke vojnike kući, prestaje s ulogom svetskog policajca pod firmom građenja demokratije u drugim zemljama. Izveo je pravi zaokret u američkoj spoljnoj politici.

A dolazak Bajdena? Imajući u vidu potpisani Vašingtonski sporazum, otvaranje kancelarije DFC u Beogradu...

- To je za Srbiju manje povoljno rešenje. Ali barem ne bismo morali dogodine da brinemo o premeštanju ambasade iz Tel Aviva... Malo se šalim jer i Bajden neće vratiti ceo Trampov film, šta god sada govorio. Primera radi, Bajden se glasno protivio Trampovom preseljenju američke ambasade u Jerusalim, ali je proletos rekao da mu ne pada na pamet da tu ambasadu vraća u Tel Aviv. Dakle, šahovskim jezikom rečeno, taknuto-maknuto. Tako ne verujem i da bi Bajden tek otvoreno sedište DFC pomerao iz Beograda. Amerika se takmiči sa Kinom i sve manje se interesuje za Evropu. To se neće promeniti, ko god da je predsednik. Ipak, Bajden, svejedno, predstavlja povratak na staro, on je u spoljnoj politici ancien regime, što ne može da nas ne brine jer je za naš narod američki unilateralni trenutak imao ubitačne posledice. No taj trenutak i te okolnosti se neće vratiti.

Nikad ne bih menjala Kona za njihovog dr Radovanovića Kako gledate na poteze države i kriznog štaba u borbi protiv virusa korona? Verujete li i dalje samo doktoru Predragu Konu? - Verujem u ono što sam u startu rekla - svi će koronu da koriste u političke svrhe iako će svi tvrditi da se strašno protive eksploataciji pandemije u političke svrhe. Samo Predragu Konu verujem da mu je "epidemiologija jedina ideologija". Nisam nikada videla niti jedan jedini dokaz da je vodio neki drugi rat, osim rata protiv virusa. Strahovito zameram svima koji vode politikantski rat protiv ovog čoveka i njegove besprekorne reputacije, uključujući, nažalost, i neke njegove kolege koje, pre svega, ratuju protiv vlasti. Nauka nam je u početku govorila da je zatvaranje neophodno, a da maske običnim građanima nisu neophodne. Nauka nam sada kaže da zatvaranje nije neophodno, čak možda pogrešno, dok maske mora da nosi i običan svet, a ne samo osoblje u bolnicama. Kako nauka napreduje tako naučnici menjaju mišljenje. Tako je mišljenja menjao i vodeći američki ekspert Entoni Fauči. Svejedno je Fauči jedan od najomiljenijih ljudi u Americi, dok Kona cipelari dobar deo naše "elite". Time, naravno, štete i borbi protiv virusa jer planski ruše reputaciju kriznog štaba, a Kon je najbolje ime tog štaba. Ne bih menjala Predraga Kona za njihovog Zorana Radovanovića. Kod potonjeg je teško razabrati je li mu važnija borba protiv vlasti ili borba protiv virusa jer mi se katkad čini da on o vlasti govori kao da govori o opasnom virusu. Ja se te vrste političke satanizacije grozim. Na Savetu za štampu tražila sam da se kazne mediji koji su Dragana Đilasa nazivali "žutom bakterijom". Tada je kažnjen i vaš portal, Republika.rs. Da li su osnovane stalne kritike i da li su realno, imajući u vidu iskustva u svetu, mogle biti učinkovitije reakcije? Naveli ste da ljudi reaguju na pandemiju usko vezano sa političkim uverenjima. - Delim frustracije ljudi koje iritiraju protivrečne informacije, a ionako su izgubili poverenje u institucije. Razumljivo je da poverenje poklanjaju onima kojima veruju zato što su na istoj političkoj strani.

Šta za nas znači poboljšanje odnosa, približavanje Srbije i SAD?

- Lakše se diše. Opasno je kada mala zemlja stekne neprijatelja u najmoćnijoj sili sveta. To je i doslovce pogibeljno, kao što je u našem slučaju i bilo. Mala država mora da pazi da ne privuče gnev najmoćnijih država. To se, nažalost, ne da izbeći kada su najvažniji nacionalni interesi ugroženi. Ali za nas može biti samo dobro relaksiranje odnosa s Amerikom. Već i slika predsednika Srbije koji u Beloj kući potpisuje sporazum, kakav god, obeshrabruje one u regionu koji se trude da svoj uticaj i položaj u svetu poprave nauštrb srpskog. To je dobro i za naše manjine. O privredi da i ne govorimo.

Kakva je budućnost EU, ima li Srbije u njoj?

- Trenutno nema evropskog lidera koji bi politički kredit kod kuće trošio na priču o proširenju EU. Angela Merkel je davno rekla da će posle ulaska Hrvatske nastupiti pauza u pridruživanju. Bilo je to pre Bregzita i pre korone. Evropski birači ne vole da čuju da se priča o proširenju. Sam taj izraz je maltene proteran s važnih evropskih samita.

Kako tumačite to što je Vučića oročio rad parlamenta i Vlade na godinu i po dana?

- Kao pokušaj maksimiziranja šansi vladajuće stranke za pobedu na izborima u aprilu 2022. Ide velika bitka za Beograd.

Deo opozicije se buni. Nisu više za bojkot. Otkud to? Vuk Jeremić je za razdvajanje predsedničkih i parlamentarnih izbora, dok Zoran Lutovac, koji ne krije bliskost sa Draganom Đilasom, poziva na pobunu?

 

- Razumljiv mi je zahtev opozicije da ime Aleksandra Vučića ne bude na svim glasačkim listićima. Ali to je teško pretvoriti u principijelno pitanje i za to dobiti podršku spolja jer se naziv liste ili ime nosioca liste, koliko ja znam, ne može proglasiti kršenjem izbornih uslova. To bi zahtevalo neki leks specijalis. S istim pravom bi opozicija onda mogla da traži i da se na izborima priznaje samo neka "kvalifikovana" većina, koju bi sami određivali. Ali nisam ekspert za te stvari, možda grešim.