Poslednji čovek istorije poznatiji kao Fukujama: Najvažniji izbori u SAD dosad, nacionalizam raste

Foto: Promo foto

Fukujama

Fukujama je na pitanje kakve rezultate očekuje na izborima u SAD rekao kako smatra da bi, kada bi, na primer, izbori bili održani sutra, pobedio Džozef Bajden i da je aktuelni predsednik Donald Tramp zatvorio zemlju, te da zemlja više ne vodi demokratski svet kao što je ranije činila.

"To je suprotan proces u odnosu na demokratizaciju. Ali zanimljivo je što Tramp ima podršku od oko 35 ili 40 odsto američkih građana koji nisu zadovoljni njegovom politikom, ali ga vole", rekao je Fukujama na onlajn skupu Visa Cashleš Forum 2020 u Kijevu.

Ipak, kako je naveo, 60 odsto Amerikanaca ne podržava Trampa i smatra da on deli društvo i da vodi zemlju u pogrešnom smeru.

"Ništa nije učinio da poboljša svoje šanse, a pandemija radi protiv njega", objašnjava Fukujama i dodaje da sinoćnja, prva debata predsedničkih kandidata u SAD, nije bila na zahtevanom nivou.

"Tramp je hteo da poboljša svoje izglede, ali kada bismo sutra imali izbore, demokratski kandidat Džozef Bajden bi pobedio", kaže on.

Na pitanje kako vidi novu realnost nakon globalne pandemije virusa Covid-19, kaže da se ona vidi samim tim što on nije uspeo da putuje i da bude uživo prisutan na skupu u Kijevu.

 

Foto: Tanjug/AP

Bajden

"Više od sedam meseci sam kod kuće, veoma neobično za mene, osećam se odsečeno od celog sveta", kaže Fukujama i dodaje da je pandemija svojevrstan globalni eksperiment koji pokazuje kako drustvo može da preživi tu pandemiju.

On ne smatra da se preko pandemije prelama i pitanje demokratije ili njenog odsustva, ali dodaje da vlada mišljenje da se Kina dobro nosila sa virusom, a da većina demokratskih zemalja u tome nije uspela.

"Postoji nekoliko tačaka koje su bitne u ovome. Prvo, koliko je država sposobna da obezbedi krevete u bolnicama. Zatim, koju količinu lekova može da obezbedi da se leče zaraženi. Drugo pitanje je koliko država brzo reaguje na epidemiju. Treće, građani moraju da veruju vladama, jer ako vlasti preporučuju da se nose maske ljudi moraju da ih nose", objašnjava on i dodaje da ljudi moraju da veruju jedni drugima, a svaki čovek treba da pomaže i podržava drugog čoveka.

Kako objašnjava, ako nastupimo konkurentski i ne podržimo jedni druge, onda nećemo preživeti.

Foto: Tanjug/AP

Tramp

"Ako nema lidera koji imaju put ka izlazu onda nećemo biti spremni za borbu protiv COVID-19, a samim tim ni ministarstva zdravlja neće dobro, niti pravovremeno reagovati", tvrdi Fukujama.

Društvo, objašnjava on, kao celina ne može da reaguje dobro na takve izazove u tom slučaju.

"Moja zemlja nije shvatila situaciju na vreme i zato se suočila s tim s čim se suočila", kaže on.

Kraj istorije i poslednji čovek Knjiga "Kraj istorije i poslednji čovek" objavljena je u SAD 1992. godine, štampana u preko dvadeset inostranih izdanja, prevedena i na srpski jezik. Bestseler je u Americi, Japanu, Francuskoj i Čileu, a dobila je i nagradu kritike lista „Los Anđeles tajms“ i nagradu „Kapri“ za italijansko izdanje. Pre nego što je Fukujama postao savetnik u Rand korporaciji bio je član grupe za političko planiranje pri američkom Stejt departmentu. Zakleti republikanac svetu je postao poznat po svom članku "Kraj istorije?" (1989) koji je kasnije razvio u knjigu "Kraj istorije i poslednji čovek" (1992). U njoj tvrdi da je istorija ideja okončana priznavanjem liberalne demokratije kao krajnjeg oblika vladavine čoveka. U knjigama "Poverenje" (1996) i "Veliki raskid" (1999) razmatra odnos između privrednog razvoja i društvenog jedinstva. Njegove ideje izvršile su snažan uticaj na novu desnicu.

Na pitanje šta možemo da očekujemo u budućnosti, Fukujama kaže da je svet krenuo dobrim putem ka rešavanju krize, ali, naglašava, ne može da se predvidi konkretan izlazak.

"Preživeli smo mnogo toga. Ekonomska kriza, kriza 11. septembra i važno je da imamo širok uvid u sve kao i razumevanje šireg druustva i da razmišljamo šta bi moglo da usledi", kaže on.

Ipak, dodaje da mu se čini da se ne ide u pravom smeru jer, kaže, u poslednjih nekoliko godina opet jačaju nacionalistički pravci ne samo na području ŠSR i u istocnoj Evropi, već i u Zapadnoj Evropi.

Foto: Tanjug/AP

"Ljudi nastupaju priotiv migranata, protiv stranih državljana i već je pokušano da se zatvore granice kako ljudi ne bi putovali slobodno a na taj način kreiramo nepoverenje jedni prema drugima. Rukovodioci država traže što više moći kod njih", ocenjuje on.

Zahteva se, tvrdi Fukujama, da ljudi budu kući zatvoreni u četiri zida, a mnogi lideri to koriste ne da bi razvijali demokratiju već da bi učvršćivali vlast u svojim rukama.

"Države sa autokratskim režimima poput Kine su iskoristile situaciju da uspostave nove zakonske regulative. Autokratske zemlje sve vise pritiskaju svoje stanovništvo", objašnjava on i dodaje da se sada vidi šta se dešava u mnogim zemljama u svetu.

"Demokratija je žrtva ovog vremena", zaključio je Fukujama.