IFIMES: Belorusija između imperijalizma Evropske unije i ruske okupacije

Foto: Tanjug/AP

Aleksandar Lukašenko

IFIMES smatra da su reakcije lidera EU na izbore u Belorusiji bile ishitrene i površne i ocenjuje da su tako ishitreni potezi već naneli štetu Evropskoj uniji, ne samo u Belorusiji nego na širem post-Sovjetskom prostoru i na Zapadnom Balkanu.

Ocenjuje i da EU neotvaranjem poglavlja u slučaju Srbije za vreme predsedavanja Hrvatske Savetom EU dodatno sama sebi smanjuje kredibilitet kao ispravne demokratske orjentacije za regiju, "što nije ni dobro, a ni potrebno", kao i da je odugovlačenjem pregovaračkog procesa sa Severnom Makedonijom i Albanijom sebi smanjila rejting i poverenje kod građana.

Ukazuje na mišljenje analitičara da je predsednička kandidatkinja Svetlana Tihanovska napravila kardinalnu grešku jer je izabrala za utočište susednu Litvaniju, sa kojom Belorusija ima niz političkih razmimoilaženja i razmirica, te navodi kako bi u Srbiji građani gledali kada bi poraženi predsednički kandidat u Srbiji utočiste pronašao u susednoj Hrvatskoj i zahtevao iz susedne države da dođe na vlast.

- Događanja u i oko Belorusije pokazuju snažan angažman spoljnog faktora što jača poziciju aktualnog predsednika, a nije poznato da li je to cilj Zapada - navodi IFIMES.

Najkonkretnija paralala se, ipak, kako ističe IFIMES, može povući između Belorusije i Crne Gore, odnosno da li EU ima dvostruke standarde u tretiranju predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka i predsednika Crne Gore Mila Ðukanovića (DPS), čiji je režim, kako navodi, na vlasti 31 godinu u Crnoj Gori.

Uz to, ističe da se Ðukanović neposredno povezuje sa ratnim zločinima (1991-1995) i (međunarodnim) kriminalom i korupcijom.

Podseća da je Crna Gora postala članica NATO i postavlja pitanje da li će EU priznati rezultate parlamentarnih izbora u toj zemlji, koji će se održati 30. avgusta 2020, i posle toga sazvati vanredni vrh EU zbog "nameštenih i neregularnih izbora od strane Ðukanovićevog režima".

- Analitičari pored toga upozoravaju i na paralelu između beloruskog lidera Lukašenka i crnogorskog predsednika Ðukanovića s obzirom na njihov dug staž na čelnim pozicija u svojim državama. Tu Ðukanović ima čak pet godina duže trajanje režima od Lukašenka, koji pored toga nije bio umešan u počinjene ratne zločine kao Ðukanović - navodi IFIMES.

IFIMES ocenjuje da EU mora voditi daleko odgovorniju politiku prema Belorusiji i da treba da se upozna detaljno sa situacijom u toj zemlji pre donošenja konačnih odluka.

Ukazuje da analitičari smatraju da je potrebno odmah smiriti političke strasti u Belorusiji i započeti unutrašnji dijalog sa svim društvenim i političkim akterima.

- Taj bi potez morao napraviti aktualni predsednik Lukašenko. To bi bio uvod u ustavne promene u toj zemlji. Represija i ne uvažavanje stavova građana može odvesti Belorusiju, koja se faktički nalazi između imperijalizma EU i mogućnosti okupacije Rusije, u neželjenom smeru. A to je ozbiljno ugrožavanje mira i stabilnosti i stvaranje još jedne propale države na bivšem post-Sovjetskom prostoru - navodi IFIMES.