EU će otplaćivati KORONU DO 2058 GODINE
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Maratonski samit EU, koji je posle skoro pet dana završen kompromisnim dogovorom o fondu za oporavak od KOVID-19 zemalja najteže pogođenih koronavirusom i "štedljivih" članica, uprkos tome što su sada svi zadovoljni, mogao bi da napravi od Unije svetskog dužnika i značajno smanji njenu moć u narednim decenijama.
Foto: Tanjug/AP
Ovo bi moglo da se izvuče kao zaključak teksta Fajnenšel tajmsa (FT), posvećenog planovima Brisela nakon samita, na kojem je dogovoren novi finansijski okvir Unije za period 2021-2027. godine, vredan 1.824 milijarde evra. On uključuje 1.074 milijarde evra za budžet EU i 750 milijardi evra za pomoć članicama pogođenih pandemijom.
Za razliku od prvobitnog predloga nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Francuske da, u okviru tog koronafonda, 500 milijardi budu bespovratna sredstava, zalaganjem, pre svega, Holandije i Austrije, ali i nordijskih zemalja, došlo se do 390 milijardi evra koje članice ne treba da plate i 360 milijardi evra pozajmica.
Konte kao Toti - Holandiji uvalio "panjenku", Italijanima najviše paraItalijanski premijer Đuzepe Konte uspeo je da na samitu za svoju zemlju, najteže pogođenu koronom u Evropi, obezbedi najviše novca uprkos protivljenju "štedljive" Holandije. - Od ukupnog fonda, nekih 209 milijardi evra ili oko 28 odsto biće na raspolaganju Italiji, od čega 82 milijarde evra bespovratno i 127 milijardi evra pozajmica - kazao je Konte.
Premijer koji je poznat kao navijač Rome, kazao je da je Holanđanima uvalio fudbalsku "panjenku" (čekanje da golman ode u stranu tokom penala, nakon lega sledi lagani šut posred gola), kao što je Frančesko Toti to učinio u penal-seriji protiv "lala" na Evropskom prvenstvu 2000. godine. |
FT piše da se radi o istorijskom sporazumu, koji je postignut uprkos svim očekivanjima, ali napominje da će EU stotine milijardi evra za oporavak od korone obezbediti zaduživanjem na tržištima kapitala, a da Brisel planira da sve dugove otplati do 2058. godine.
CRTICE SA SAMITA- Instrument pretpristupne pomoći (IPA) za Srbiju i druge zemlje u procesu evrointegracija sa 11,7 milijardi evra povećan na 12,5 milijardi evra za narednih sedam godina - Članice EU iz bivše Jugoslavije obezbedile su rekordne sume od Brisela, Hrvatska će dobiti više od 22 milijarde evra, od čega su 5,9 milijardi evra bespovratna sredstva, a Slovenija 10,5 milijardi evra, od kojih 6,6 milijardi evra ne mora da vrati - Ovaj samit bio je samo 25 minuta kraći od najdužeg skupa predsednika država ili vlada EU, održanog u Nici 2000. godine - Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel napisao je u 3.15 ujutru na Tviteru reč "dogovor" - Indeksi na evropskim berzama porasli su nakon ove odluke o fondu za oporavak od korone |
- Ovo preti da iscrpi buduće budžete EU, a nema mnogo zemalja članica kojima se baš žuri da povećaju davanja u kasu EU - navodi FT, koji napominje da je ideja Evropske komisije bila da se finansiranje duga pokrije uvođenjem novih ekoloških i digitalnih taksi.
Orban: EU Srbija potrebnija nego što je Srbiji potrebna EU Foto: Tanjug/APMađarski premijer Viktor Orban kazao je da su na samitu EU o budžetu za period 2021-2027. i paketu za oporavak od pandemije koronavirusa značajna finansijska sredstva dodeljena za proširenje evropskog bloka i integraciju država Zapadnog Balkana, posebno istakavši Srbiju, kao ključnu za evropsku bezbednost. On je na konferenciji za novinare u Briselu rekao da je Srbija ključna za funkcionalnu evropsku bezbednost, kao i da je Evropskoj uniji Srbija potrebnija nego što je Srbiji potrebna EU. |
Ipak, juče postignuti dogovor nudi malo nade u tako nešto, pošto se lideri slažu samo oko nove takse na plastični otpad, a nemaju konkretne planove za druge takve prihode.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)