Kleli mu se na vernost, a sada su mu okrenuli leđa: Ova dva političara drmaju Erdoganov tron

Foto: Tanjug/AP

Redžep Tajip Erdogan

Bivši premijer i šef diplomatije Ahmet Davutoglu je pre tri godine, na Erdoganovo insistiranje, napustio svoju funkciju, ali je i u tim momentima ostao nepokolebljivo lojalan turskom vođi.

- Niko nikada od mene nije čuo, niti će čuti, ijednu lošu reč za našeg predsednika. Ja ću mu biti veran do poslednjeg daha - rekao je Davutoglu 2016. godine.

Uprkos tome bilo je poznato da se Erdogan i njegov bivši premijer ne slaži po mnogim pitanjima, zbog čega se Davutoglu 13. septembra konačno povukao iz vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP).

Ovo nije bio usamljen slučaj, jer su mnogi koji su se kleli na vernost Erdoganu u poslednje vreme odustali od svog vođe i sada žele da ga izbace iz predsedničke palate.

Foto: Tanjug/AP

Ahmet Davutoglu

Sada postoje dve velike političke pobune protiv turskog lidera od strane nekadašnjih saveznika. Jednu predvodi Davutoglu koji je najavio da će osnovati svoju stranku, a na čelu druge je bivši ministar ekonomije Ali Babkan, podržan od strane Erdoganovog prethodnika Abdulaha Gula.

Babkan je takođe najavio da će osnovati sopstvenu stranku u pokušaju da sruši Erdogana, nakon što se u julu povukao iz vladajuće partije navodeći kao razlog "nesuglasice" sa liderom partije.

Zavere protiv Erdogana već dugo se kuju, ali su naglo eskalirale početkom godine nakon katastrofalnog gubitaka AKP na izborima u tri glavna turska centra - Istanbulu, Ankari i Izmiru.

 

 

Iako su se pobunjenici razišli u različite frakcije, čini se da imaju isti motiv i primedbe na diktatorsku prirodu Erdoganove vladavine.

Davutoglu, koji se smatra umerenijim od Erdogana, uputio je turskom lideru niz primedaba. Kritikovao je i Erdoganove sledbenike i protivnike zbog otvaranja turskih granica kako bi se milioni sirijskih izbeglica naselili u Tursku.

Foto: youtube.com/ Medyascope

Ali Babkan

Babakan je nakon ostavke optužio AKP da se udaljava od prvobitnih vrednosti, kao što su ljudska prava, sloboda, populistička demokratija i vladavina zakona.

Predsednik već predviđa da Babkan "neće nigde stići" stvaranjem nove partije, dok ga, istovremeno, optužuje da deli muslimane. Ipak, ukazuju da bi podele u vladajućoj partiji mogle bi da vode daljem slabljenju AKP, koja dominira turskim političkim životom od 2002. godine.

Analitičari smatraju da će Erdogan moći da se odbrani od napada bivših saveznika, dok neki čak i sugerišu da bi mogao da promeni zakon donet prošle godine po kome predsednički kandidat moda da ostvari pobedu sa najmanje 50 odsto glasova.

U svakom slučaju, naredni predsednički izbori u Turskoj su tek 2023. godine, što Erdoganu ostavlja dovoljno vremena da vlada, ali i rivalima da pažljivo isplaniraju svoju pobunu.