Mračna prognoza! Evropa se raspada, kraj je nikad bliži, Pariz gori, nema spasa!

Foto: Tanjug/AP

Evropska unija

Izvesno je da je evropski imidž toliko pao, kada američki liberali počinju da se osećaju superiorno, navodi "Politiko".

Zabrinutost za Evropu izneo je čak i "Volstrit žurnal"  koji navodi da su "Podele oko ekonomije, kulture i geografije veliki izazov za vlade i njihovu sposobnost da slede svoje agende". Kratak zaključak bi u prevodu bio "Evropa je gotova". Međutim, da li je zaista tako kako izgleda.  

"Dok teroristi divljaju, Italija mućka sa budžetom a Viktor Orban postaje centralnoevropski Musolini, zaista je primamljivo da za se za sve okrivi EU", navodi list. Evropi nedostaje, kako se navodi, pravo vođstvo i vizija, ona je kao "film bez zapleta". Međutim, kraj ove burne godine navodi i na zaključak da je Evropa još jednom preživela, gotovo netaknuta. Kad god izgleda da je Evropa na pragu katatstrofe, sudnji dan joj ipak ne dođe (izuzev naravno, 1939, 1914, 1805. godine itd, međutim to je prethodil stvaranju EU"). 

Uprkos suočavanju sa gomilom problema, Evropljani je ipak podržavaju. Javna podrška EU je najviša u poslednjih nekoliko godina, a podrška evru je dostigla rekordne nivoe. Širom kontinenta (uz pojedine izuzetke) vozovi idu na vreme, zdravstveno osiguranje i obrazovanje su dostupni svima, sudsi sistemi su fer, a gradovi bezbedni. Ekonomija EU, iako pokazuje znake usporavanja, i dalje raste. Nezaposlenost u EU, iako je i dalje veliki problem u nekim zemljama, pala je na najniži nivo od 2000. godine. U vreme kada se čini da je slobodna trgovina pod opsadom, EU je zaključila dva značajna trgovinska sporazuma - sa Kanadom i Japanom. Čini se dakle da ipak sve uglavnom u EU radi, pa su čak i mnogi populisti odustali od toga da pokušaju da je napuste. Iako je lako da se mediji okrive za lošu reputaciju EU, pravi krivci se mogu naći među njenim političkim liderima. Kada je evro bio u krizi, političari su to koristili kao pretnju po čitav kontinent.

"Ako evro padne, i Evropa će pasti" upozoravala je nemačka kancelarka Angela Merkel 2010. godine, pokušavajući da privuče podršku za oštre mere štednje. "Evropa mora da se menja ili rizikuje da umre", rekao je 2016. Pjer Moskovisi, evropski komesar za ekonomiju. "Projekat EU je u smrtnoj opasnosti" izjavio je Ginter Etinger, evropski komesar za budžet i ljudske resurse u septembru dok je tražio podršku za nacrt budžeta. Postoji opasnost da će se ova njihova predviđanja ipak ostvariti. Ne prođe nijedna nedelja bez nekog velikog izazova za budućnost EU. Nedavna odluka Angele Merkel da siđe sa čela stranke dovela je do novih dramatičnih predskazanja. "Gardijan" je upozorio da njen skori odlazak ne predstavlja samo značajan izazov za EU, već i da bi on mogao da ima "kobne posledice". List je naveo da se radi možda i o najvećem izazovu za Evropu još od 1930-ih godina. Poslednja u nizu drama za EU jesu francuski "žuti prsluci" i njihovi protesti. Neki se brinu povratka giljotine i revolucije koja bi mogla da zahvati Evropu. 

Drugi, pre svih Nemci, uznemireni su odgovorom francuskog lidera Emanuela Makrona, posebno njegovom odlukom da većom potrošnjom novca odobrovolji demonstrante - kao da bi se čitav kontinent urušio, ako bi Francuska (i Italija) prekoračile ciljni budžetski deficit EU od tri odsto. U međuvremenu, evropski liberali se okupljaju da spasu francuskog predsednika. Za neke on je "novi evro". "Ako Makron padne i Evropa će pasti",  rekao je Henrik Enderlajn, istaknuti nemački akademik u kolumni za "Špigl". Ukoliko nas je protekla decenija stalnih kriza ičemu naučila, to je da šta god da se sledeće desi, Evropska propast je najmanje moguća. Ipak, jasno je da će ona biti drugačija. Sa sve starijom populacijom i glomaznom birokratijom, EU možda neće postati sledeći svetski ekonomnski motor. Na globalnoj sceni Evropa neće biti ta koja uspostavlja trendove. Ali njeni građani će nastaviti da je podržavaju, iz straha od toga šta može da se desi ako nje više ne bude.