OVAJ RAT ĆE ZAPALITI BALKAN! Pitanje je trenutka kad će izbiti sukob - NA POMOLU ZLOGLASNA OBJAVA KOJA ĆE PROMENITI GRANICE!

Grčka i Turska se spremaju da sazovu Savet za saradnju na visokom nivou sredinom februara, a očekuje se da će se sastanak poklopiti s razgovorima između grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, uprkos postojećem sukobu u vezi s Egejskim morem.

Pripreme za savet su trenutno na vrhu agende vlade Grčke, objavio je grčki dnevnik "Katimerini" pozivajući se na vladine izvore.

Grčka i Turska se spremaju za pregovore

Osnovan 2010. na tursku inicijativu, Savet za saradnju na visokom nivou pruža institucionalni okvir Turskoj i Grčkoj za rešavanje bilateralnih pitanja i unapređenje saradnje na najvišem političkom nivou.

Planirani razgovori dolaze usred uzbune u Atini nakon što je Turska izdala dva dugoročna obaveštenja, kojima se ponavljaju utvrđeni stavovi Ankare o Egejskom moru.

Turska je ponovo potvrdila svoje stavove o ovlašćenjima za licenciranje istraživačkih aktivnosti u širokim morskim područjima, kao i o statusu i demilitarizaciji određenih ostrva, ističući svoju odlučnost da brani ono što smatra svojim legitimnim pravima i interesima.

Foto: Wallpaper flare, Shutterstock/Soos Jozsef

U tom kontekstu, izgledi za brz napredak u dugogodišnjim sporovima ostaju ograničeni, navodi "Katimerini".

Grčki ministar spoljnih poslova Jorgos Gerapetritis rekao je da Atina tvrdi da je jedino pitanje o kojem je spremna da razgovara s Turskom razgraničenje kontinentalnog praga (produženi deo kopna koji se nalazi ispod površine plitkog mora) i ekskluzivne ekonomske zone.

Uprkos tome, održavanje saveta se smatra učvršćivanjem perioda relativnog mira, uz očekivani napredak saradnje u praktičnim oblastima kao što su trgovina i transport.

Tenzije su se poslednjih godina povremeno rasplamsavale između istorijskih rivala Turske i Grčke, koji su i dalje podeljene oko toga gde počinju i završavaju se njihovi kontinentalni pojasi u Egeju, području za koje se veruje da ima značajan energetski potencijal i koje je povezano sa sporovima oko vazdušnog prostora i preleta.

Ranije ovog meseca, Gerapetritis je rekao da Grčka namerava da proširi svoje teritorijalne vode, potencijalno uključujući i delove Egejskog mora, uprkos dugogodišnjim turskim protivljenjima.

Grčka je već proširila svoje teritorijalne vode u Jonskom moru sa šest na 12 nautičkih milja nakon sporazuma s Italijom, a potpisala je i sporazum o pomorskom razgraničenju s Egiptom u istočnom Mediteranu.

Foto: shutterstock, Tanjug/S. AĆIMOVIĆ

Na pomolu casus belli

Atina je izbegavala slične poteze u Egeju, pre svega zbog oštrog protivljenja Ankare. Turski parlament je 1995. uveo casus belli, ili povod za rat, ako bi Grčka jednostrano proširila svoje teritorijalne vode više od šest nautičkih milja u Egeju, stav za koji Atina tvrdi da krši međunarodno pomorsko pravo.

Odgovarajući na pitanja u parlamentu, Gerapetritis je rekao da se očekuje dalje proširenje, ali nije precizirao koja pomorska područja bi mogla biti pogođena.

Grčka je u julu otkrila granice dva planirana morska parka u Jonskom i Egejskom moru. Egejski park, koji se prostire na oko 9.500 kvadratnih kilometara oko južnih Kikladskih ostrva, takođe je izazvao primedbe Ankare.