PUTIN I TRAMP IMAJU TAJNI PLAN ZA UKRAJINU! Sve je isplivalo na videlo, onaj javni je dimna zavesa

Pravi plan Donalda Trampa za Ukrajinu, kako ekskluzivno saznaje The Wall Street Journal, nije toliko postizanje mira koliko osiguravanje da Sjedinjene Američke Države, Rusija i Ukrajina postanu trgovinski partneri. Prema izvorima upoznatim sa pregovorima, Kremlj je Beloj kući predložio da se mir postigne putem poslovnih aranžmana, a Vašington je, na iznenađenje Evrope, navodno pristao.

Ključni sastanak održan je prošlog meseca u Majamiju između Stiva Vitkofa, Džareda Kušnara i Kirila Dmitrijeva. Tada su dogovorili plan kojim bi američke kompanije mogle iskoristiti oko 300 milijardi dolara ruskih sredstava zamrznutih u Evropi za rusko-američke investicione projekte i posleratnu obnovu Ukrajine.

Američke i ruske kompanije takođe bi udružile snage za eksploataciju mineralnog bogatstva Arktika, a razmatrala se i mogućnost zajedničke misije na Mars sa Maskovim SpaceX-om. Evropski saveznici su za plan saznali naknadno, i to ne od Amerikanaca, već od svojih obaveštajnih službi.

Zajednički jezik

Strategija Kremlja, osmišljena još pre Trampove administracije, bila je uveriti Amerikance da Rusiju vide kao zemlju obilnih mogućnosti, a ne vojnu pretnju. Predlažući unosne poslove u sektorima retkih minerala i energetike, Moskva bi mogla preoblikovati ekonomsku mapu Evrope i stvoriti jaz između SAD i evropskih saveznika, dok bi ekonomski projekti mogli "oživeti" rusku ekonomiju vrednu dva biliona dolara.

Dmitrijev, bivši zaposleni u Goldman Sachs-u, vrlo je brzo pronašao zajednički jezik sa Vitkofom i Kušnarom.

"Rusija ima toliko golemih resursa i teritorijalnih prostranstava. Ako uspemo da Rusija, Ukrajina i Amerika postanu poslovni partneri, svi će prosperirati; to će biti prirodni bedem protiv budućih sukoba", izjavio je Vitkof.

Dmitrijev je uveren da njihov poslovni odnos počinje donositi rezultate: "Možemo transformisati investicioni fond u političko poverenje."

Vitkof je toliko verovao Dmitrijevu da se čak zauzeo da mu se dozvoli ulazak u SAD, gde je bio proglašen personom non grata zbog vođenja ruskog Suverenog fonda, koji su nazvali "fondom za Vladimira Putina". Ministar finansija Skot Besent bio je protiv njegovog ulaska u SAD, ali ga je Tramp nadglasao i Dmitrijevu je na kraju dozvoljen ulazak.

Umetnost pregovaranja

Umesto da se fokusira na složene geopolitičke probleme postsovjetske Evrope, Tramp je izazovu pristupio svojom logikom - prioritet su mu ekonomski interesi, a teritorijalna pitanja su stavljena u drugi plan.

Za ostvarenje plana zaobiđeni su tradicionalni diplomatski kanali i ustaljeni načini pregovaranja. Na primer, Vitkof i Dmitrijev su uoči samita na Aljasci između Trampa i Putina razgovarali o najvećoj razmeni zatvorenika u istoriji njihovih zemalja bez znanja CIA, obaveštajne agencije koja upravlja razmenom zatvorenika sa Rusijom. Vitkof ponekad o svojim sastancima sa Rusima nije obaveštavao svoje američke kolege u Ministarstvu finansija. Detalje su saznali tek od britanskih kolega.

Za mnoge u Beloj kući poslovni pristup u rešavanju rata shvata se kao pozitivna stvar: američki investitori mogli bi profitirati u posleratnoj Rusiji i postati komercijalni jamci mira. Rusija je jasno dala do znanja da preferira američke kompanije, a ne evropske. Jedan izvor rekao je za WSJ: "To je Trampova 'umetnost dogovora', kad on kaže: 'Gledajte, rešavam ovo pitanje i pritom postoje ogromne ekonomske koristi za Ameriku, zar ne?'"

Pojedini analitičari smatraju da Moskva uopšte ne namerava da sklopi pravi mirovni sporazum, nego da koristi pregovore kako bi produžila sukob. Ipak, znak da Putin možda ozbiljno razmatra kraj rata može biti činjenica da su neki sankcionisani ruski milijarderi, Genadij Timčenko, Jurij Kovalčuk i braća Rotenberg, potiho istraživali rudarske i energetske projekte u saradnji s američkim partnerima.

U tajnosti su se već pripremali i američki investitori. Nil Čapman iz Exxona susreo se sa Igorom Sečinom iz Rosnjefta kako bi razgovarali o povratku Exxona u projekat Sahalin. Investitor Tod Boli razmatrao je kupovinu udela u Lukoilu, dok su ruski poslovni ljudi nudili koncesije za gas i rudarske projekte u Sibiru. Džentri Bič, prijatelj Donalda Trampa mlađeg, pregovarao je o udelu u arktičkom LNG projektu Novateka ako sankcije budu ukinute.

Investitor Stiven Linč platio je 600.000 dolara lobisti bliskom Trampu Mlađem kako bi mu pomogao da dobije dozvolu za kupovinu gasovoda Severni tok 2. Takođe, u julu je šef Roskosmosa, Dmitrij Bakanov, posetio NASA, Boeing i SpaceX, prvi put od 2018. godine.

Vitkof je pokušao da ubrza pregovore, ali samit između Trampa i Putina na Aljasci u avgustu je na kraju propao. U oktobru, kada je Zelenski tražio američke projektile "tomahavk", Tramp je dan ranije razgovarao sa Putinom i odlučio da ih ne proda. Umesto toga, Vitkof je savetovao Kijevu da traži od Trampa desetogodišnje carinsko izuzeće kako bi podstakao svoju ekonomiju.